Jupiterova masovna gravitacija i povremeni bliski susreti sa Marsom ili drugim objektom menja orbitu asteroida, izbijajući ih iz glavnog pojasa u svemir u svim pravcima preko orbita drugih planeta. Lutajući asteroidi i delovi asteroida su se sudarali sa Zemljom i drugim planetama u prošlosti, igrajući veliku ulogu u promeni geološke istorije planeta i u evoluciji života na Zemlji. Naučnici konstantno prate asteroide čije se orbite ukrštaju sa Zemljinom orbitom i asteroide koji se približavaju Zemlji na udaljenosti unutar 45 miliona kilometara i koji mogu da predstave opasnost sudara. Radar je važno sredstvo u otkrivanju i praćenju potencijalnih opasnosti od sudara. Reflektujući prenete signale sa objekata, slike i druge informacije mogu biti izvedene iz odjeka. Naučnici mogu da nauče mnogo o orbiti asteroida, njihovoj rotaciji, veličini, obliku i koncentraciji metala.

   Od kad se Zemlja formirala, asteroidi i komete su se često sudarali sa našom planetom. Najopasniji asteoridi su izuzetno retki, navodi NASA. Asteroid sposoban za globalnu katastrofu mora da bude širok više od pola kilometra. Istraživači su procenili da bi takav udar podigao dovoljno prašine u atmosferu koja bi stvorila “nuklearnu zimu”, što bi ozbiljno poremetilo poljoprivredu širom sveta. Toliko veliki asteroid udare Zemlju samo jednom u 1,000 vekova u proseku, kažu zvaničnici NASA. Manji asteroid za koje se smatra da udaraju u Zemlju svakih 1.000 do 10.000 godina mogli bi da unište grad ili izazovu cunami. Prema NASA, svemirsko kamenje manje od 25m će najverovatnije izgoreti pri ulasku u Zemljinu atmosferu. Kada asteroid, ili deo njega, dospe na površinu Zemlje ono se tada naziva meteorit.
Jedan od najpoznatijih udaraca drugih nebeskih tela u Zemlju jeste onaj koji je stvorio krater Čiksulub , danas pokopan ispod Jukatana i potopljen ispod Meksičkog zaliva. Pred kraj razdoblja krede, pre pribižno 65 miliona godina, telo prečnika 10 do 15 kilometara udarilo je Zemlju. Pri sudaru su taj asteroid ili kometa izručili na površinu Zemlje veliku količinu iridijuma i napravili udarni krater ovalnog oblika, prečnika oko 180 km. Prilično je široko prihvaćeno mišljenje da je ovaj sudar bio uzrok izumiranja dinosaurusa.