TAMNA EVA

Telo tvoje zna&cx;i sve, ono je moja sre&cy;a>/li>

Moje &cx;e&zx;&nx;e svi&cy;u na tebi ko na svodu

Krv ti Rascvetano Drvo u po&lx;u

Oko: jezero, trepavica tu spu&sx;ta mre&zx;e

I usne ribar. Za jednu &cx;e&zx;&nx;u bo&lx;u

U plavilo pod Rascvetano Drvo le&zx;e

Tvoje telo zna&cx;i sve. U &nx;emu je Zodijak goli

I noga tvoja ne svija se nikad za hod ve&cy; da voli

A kad ti nudim cvet

On ti pripada davno. U tvome telu cveta. Ti si sav svet.

EVO SE VRA&Cy;AJU RE&Cx;I &Sx;TO REKOH U BESKRAJNOM UZBU&Dx;E&Nx;U

Otvaram opet sebe kao dan rodnih po&lx;ana,

Otvaram o&cx;i i &zx;ile s kojih odle&cy;u ptice ko s grana;

Di&zx;em brane za misli &sx;to su ko psi radosnih kevta&nx;a;

Evo topliji od zvezda: torovi, staje, ku&cy;a na kojoj je og&nx;i&sx;te,

Nit skriva se vi&sxle ono mesto &sx;to suza i sum&nx;a bi popri&sx;te.

Evo se vra&cy;aju re&cx;i %sx;to rekoh u beskrajnom uzbu&dx;e&nx;u,

Do&cy;i cy;e vizija vrelog podna, usklici plavih bde&nx;a,

Po&lx;upci &sx;iri od mora nad jezikom &sx;to raste kao plima;

Evo piska ve&cx;er&nx;ih truba nad prvim snegom zima.

Evo se vra&cy;a glupa re&cx; re&cx;ena u beskrajnom uzbu&dx;e&nx;u.

Ceo dan bejah sam kao dom iz kog sve blago ode u strane,

Kao dom koji ima bu&cx;na jutra i onda &cy;ut&lx;ive dane;

Ali evo no&cy;i kad se vra&cy;aju krave, i telad kroz koju proti&cx;e mleko;

Evo ovnovi guraju ovce sa jo&sx; zaspalom pticom u runu.

Evo stada &sx;to teku kao reke, &sx;to kao bujica grunu.

Otvaram usta da vetrovi no&cy;i u&dx;u u &nx;ih puni zvezda,

Otvaram o&cx;i i sve &sx;to be&sx;e oblak ko razletelo perje s gnezda,

Uti&cx;e zvezdanom bojom u drhta&nx;u kaskada,

Otvaram u&sx;i da sve do&dx;e &sx;to je pisak ma&sx;ina il grada,

Evo godine tela, godine &zx;ud&nx;i, mr&zx;&nx;e i rada.