Pored navodne prednosti kakva je: biorazgradljivost, Monsanto predstavlja genetski izmenjeno seme kompatibilno sa Roundupom, kao neškodljivo po klimu (climate friendly), jer njegova primena omogućuje poljoprivrednom proizvođaču da smanji, ako ne i da izbaci svaku obradu zemlje, jer obezbeđuje skladištenje velikih doza ugljendioksida i metana u tlu, čime bi se emisija ugljendioksida u SAD navodno smanjila za 30 odsto. Bilo bi dobro da nam objasne u čemu bi primena kulture koja nije genetski promenjena bila manje efikasna. Samo je jedno sigurno: profit bi bio manji, pre svega zato što obična kultura ne bi iziskivala primenu herbicida Roundup. Iznenadna sklonost Monsanta ka ekologiji i revnosno zalaganje njenog predsednika, g. Roberta B. Horša, za trajniji razvoj poklapaju se sa interesima prodavaca prava na zagađivanje, kakvi su farmeri iz Montane, koji su se već okupili u koaliciji za, prodaju prava na emisiju ugljendioksida.

Ako je frazeologija Novog Monsanta, namenjena za spoljašnju upotrebu, usmerena na toleranciju, poštovanje i dijalog, strateški rečnik koji se interno koristi očigledno je znatno siroviji. Filozofija firme, kako je izlaže g. Ted Krozbi, direktor programa biljnog razvoja, pred rukovodećim ošobljem Monsanta za Latinsku Ameriku, u januaru 2001, ne haje mnogo za nijanse: Treba odmah ponuditi i pajplajn i budućnost. Jasno rečeno, slobodne poljoprivredne površine valja preplaviti genetski modifikovanim organizmima da bi se zauzeo teren - i to nepovratno. Latinska Amerika je, sa tog stanovišta, dobitna kombinacija. Površine koje predstavljaju razvojni potencijal Monsanto procenjuje na 100 miliona hektara, samo u Brazilu.

Nažalost, ta zemlja se i dalje tvrdoglavo opire genetski modifikovanim organizmima, sa žaljenjem konstatuju g. Na Hoang i njegove kolege iz grupacije Monsanto, nosioci strategije Free to Operate u Latinskoj Americi: Ova zemlja je već sada drugi svetski proizvođač genetski izmenjene soje, posle Sjedinjenih Država, a nema sumnje da će uskoro biti i prvi. To je najveća ekonomska sila Latinske Amerike, ali je i jedina gde genetski izmenjeni zasadi još nisu formalno odobreni. Sudije su ukazale na nepravilnosti postupka za odobravanje genetski izmenjene soje Roundup Ready, s obrazloženjem da nisu sprovedene odgovarajuće analize uticaja na životnu sredinu, čak su išle dotle da ustvrde da je postojeća agencija za pravno regulisanje biotehnologija konstituisana na nelegalan način. Usvajanje statuta dotične agencije, CTNBio, čeka na ratifikaciju u brazilskom kongresu... Cilj je: otvoriti ventil cevovoda da bi genetski izmenjena soja mogla da povuče i druge dozvole za plasman na tržištu; za kukuruz Yieldgard, pamuk Bollgard i pamuk Roundup Ready u 2002; kukuruz Roundup Ready u 2003; za soju sa insekticidom Bt u 2005. U međuvremenu, Monsanto ulaže 550 miliona dolara u izgradnju fabrike za proizvodnju svog herbicida Roundup na severoistoku brazilske države Baija.

Strategija multinacionalne kompanije usmerena je na prihvatanje biotehnologije: postarati se da neka zemlja najpre prihvati genetski modifikovane organizme, a zatim - ili u isto vreme - preplaviti tržište. Za to su potrebne opsežne kampanje besomučnog reklamiranja. U SAD, TV spotove direktno otkupljuje organizacija za propagandu ove branše, Council for Biotehnology Information. Monsanto je jedan od osnivača te organizacije koja objedinjuje informacije o dobrobitima biotehnologija. Televizija je moćno sredstvo koje može da utiče na prihvatanje biotehnologija. Zato pratite reklamne spotove i ukažite na njih svojoj porodici i svojim prijateljima, preporučuje g. Tom Helpšer, direktor programa za prihvatanje biotehnologije u sedištu Monsanta, u mestu Krev-Ker (Misuri). Pitanje je, kako umiriti američke poljoprivredne proizvođače koji se ustežu da kupe genetski modifikovano seme, strahujući da će izgubiti inostrana tržišta.

Iako su pokrenule masovne reklamne kampanje u SAD, firme Aventis krop sajans, BASF, Dou kemikal, Dipon, Monsanto, Novartis, Zeneka ag prodakts, još se kolebaju da isto urade i u Evropi... U Ujedinjenom Kraljevstvu, grupa komercijalista iz Monsanta zadovoljna je rezultatima svog programa pledoaje za biotehnologiju koji im, posle obuke koju firma obezbeđuje, dozvoljava da sami sebe proglase stručnjacima za ovu materiju i da onda krenu da hvale zasluge genetski izmenjenih proizvoda među poljoprivrednicima o po školama. Komunikacije nikad nije previše, zadovoljno ističe g. &Sx;tefan Vilridž, direktor Monsanta za severnu Evropu.

Obrazovni sistem očigledno predstavlja strateški ulog u pridobijanju duhova. Program Biotechnology Challenge 2000, koji delimično finansira Monsanto, obuhvatio je 33 odsto irskih gimnazijalaca koji sastavljaju izveštaje o ulozi biotehnologija u proizvodnji hrane. Angažovan da deli nagrade i trofeje, evropski komesar za zaštitu zdravlja potrošača, g. Dejvid Birn, lično, ne gaji nikakvu sumnju u činjenicu da postoji veza između uzdržanosti koju potrošači pokazuju prema biotehnologijama i ozbiljnog nedostatka informacija o ovom pitanju. U 2001, g. Patrik O'Rajli, direktor Monsanta za Irsku, očekuje šire učešće, jer ti učenici su prosvećeni potrošači i budući donosioci odluka.

Multinacionalna kompanija uči kako da dešifruje, odnosno reciklira poruke i očekivanja društva. Od pre nekoliko meseci, Monsanto se dvoumi između prolazne želje za dijalogom i duboko usađene potrebe da odbaci glavne nevladine organizacije koje osporavaju navodne kvalitete genetski modifikovanih organizama. Počev od Grinpisa, koji g. Ingo Potrikis, švajcarski pronalazač zlatnog pirinča i službenik Singente, kvalifikuje kao zločinački prema čovečanstvu. Zlatni pirinač je genetski izmenjen pirinač obogaćen beta karotinom (vitamin A), znači genetski modifikovan organizam druge generacije, takozvani alikament (hrana i lek) jer pretenduje da, pored prehrambenog, ima i medicinsko svojstvo. Prvi pirinač u istoriji poljoprivrede koji ima lekovito svojstvo, s nestrpljenjem se iščekuje u velikim biotehnološkim firmama: sa pojavom ovog pirinča, i poslednji skeptici odbaciće svaku sumnju u suštinski pozitivan karakter projekta genetski modifikovanih organizama. Transgenetski integrisan vitamin A, postaće, na kraju krajeva, moralni promoter genetski izmenjene hrane u svetu: ko će se usuditi da kritikuje njegove zasluge, kad zna koliko dece u Trećem svetu pati od slepila zbog nedostatka beta karotina? Ko će se, ubuduće, odvažiti da posumnja da je opredeljenje sektora koji se bavi prometom genetski izmenjenog semena po svojoj suštini prehrambeno, ekološko i humanitarno? No, valja biti oprezan u ocenjivanju efikasnosti zlatnog pirinča za datu populaciju: Grinpis i drugi to dokazuju apsurdom, navodeći primer, potkrepljen mikrogramima, da bi dete iz trećeg sveta moralo da napravi podvig: da unese 3.7 kg kuvanog zlatnog pirinča dnevno, umesto da pojede dve šargarepe, jedan mango i činiju pirinča. G. M. Potrikis je, na konferenciji za štampu u Biovižnu, Davosu biotehnologije, koja je održana u Lionu u februaru 2001, javno reagovao: Ako imate nameru da upropastite ispitivanja koja se sprovode na pirinčanim poljima u humanitarne svrhe, bićete optuženi da ste učestvovali u zločinu protiv čovečanstva. Vaši postupci biće brižljivo popisani i imaćete priliku, ja se bar nadam, da pred nekim međunarodnim sudom odgovarate za svoje nezakonite i nemoralne radnje.

Zločinci protiv čovečanstva, to su dakle oni koji sumnjaju i osporavaju, znači demoni na zemlji (Fiends of the Earth), igra rečima prema engleskom imenu Prijatelji zemlje (Friends of the Earth) i naziv jednog sajta na Internetu koji dosta upražnjavaju zaposleni u Monsantu. Budući da je političko osporavanje po svojoj suštini demonsko, dijalog ne može da se završi drugačije nego raskidom. Ali zar novi Monsanto, u svojoj novoj povelji, nije preuzeo obavezu da će uspostavljati stalni dijalog sa svim zainteresovanim akterima, kako bi bolje razumeo pitanja koja pokreće biotehnologija, ali i zabrinutost koju ona izaziva.

Iza te prividne brige, uspostavlja se komercijalna strategija bez šminke, strategija dvostrukog usaglašavanja: naknadnog usaglašavanja slike proizvoda genetski modifikovanih organizama sa očekivanjima potrošača; usaglašavanje duhova, propagandnim kljukanjem mozgova i intenzivnom komunikacijom. Jer, mada je jedini i isključivi cilj Monsanta da progura svoj svetski bio politički projekat, novi Monsanto oseća potrebu da isturi etičke principe, koji će nužno imati promenljivu geometriju, jer pravila određuje sama multinacionalna kompanija. U tom cilju, kompanija je mreži Virtlin Vorldvajd, svetskom stručnjaku za komunikacije korporacija, poverila brigu da pronađe mehanizme i alate koji će Monsantu pomoći da svoje potrošače ubedi razumom i motiviše osećanjima.

Ovo ispitivanje raspoloženja - nazvano projekat Vista - zasniva se na otkrivanju sistema vrednosti potrošača. Na osnovu prikupljenih podataka, treba razraditi kartografiju načina razmišljanja, na četiri nivoa (...): predrasude, činjenice, osećanja i vrednosti. U Sjedinjenim Državama, rezultati ove studije doveli su do formulisanja poruka koje imaju odjeka među širokim masama, odnosno pojačavaju argument u korist biotehnologije: manje pesticida u vašem tanjiru. U Francuskoj su zaposleni u Monsantu već podvrgnuti anonimnoj anketi koja je, navodno, omogućavala da slobodno izraze svoje mišljenje o biotehnologijama, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu, pri čemu je zapravo cilj bio da se stvore portparoli koji će služiti reklamnim porukama namenjenim širokoj publici.

Dvostruki strateški prioritet, definisan koncepcijom Free to Operate, jeste pristup genetskom materijalu i pristup tržištima