Поред наводне предности каква jе: биоразградљивост, Монсанто представља генетски измењено семе компатибилно са Роундупом, као нешкодљиво по климу (цлимате фриендлЯ), jер његова примена омогућуjе пољопривредном произвоҕачу да смањи, ако не и да избаци сваку обраду земље, jер обезбеҕуjе складиштење великих доза угљендиоксида и метана у тлу, чиме би се емисиjа угљендиоксида у САД наводно смањила за 30 одсто. Било би добро да нам обjасне у чему би примена културе коjа ниjе генетски промењена била мање ефикасна. Само jе jедно сигурно: профит би био мањи, пре свега зато што обична култура не би изискивала примену хербицида Роундуп. Изненадна склоност Монсанта ка екологиjи и ревносно залагање њеног председника, г. Роберта Б. Хорша, за траjниjи развоj поклапаjу се са интересима продаваца права на загаҕивање, какви су фармери из Монтане, коjи су се већ окупили у коалициjи за, продаjу права на емисиjу угљендиоксида.

Ако jе фразеологиjа Новог Монсанта, намењена за спољашњу употребу, усмерена на толеранциjу, поштовање и диjалог, стратешки речник коjи се интерно користи очигледно jе знатно сировиjи. Филозофиjа фирме, како jе излаҗе г. Тед Крозби, директор програма биљног развоjа, пред руководећим ошобљем Монсанта за Латинску Америку, у jануару 2001, не хаjе много за ниjансе: Треба одмах понудити и паjплаjн и будућност. Jасно речено, слободне пољопривредне површине ваља преплавити генетски модификованим организмима да би се заузео терен - и то неповратно. Латинска Америка jе, са тог становишта, добитна комбинациjа. Површине коjе представљаjу развоjни потенциjал Монсанто процењуjе на 100 милиона хектара, само у Бразилу.

Наҗалост, та земља се и даље тврдоглаво опире генетски модификованим организмима, са җаљењем констатуjу г. На Хоанг и његове колеге из групациjе Монсанто, носиоци стратегиjе Фрее то Операте у Латинскоj Америци: Ова земља jе већ сада други светски произвоҕач генетски измењене соjе, после Сjедињених Дрҗава, а нема сумње да ће ускоро бити и први. То jе наjвећа економска сила Латинске Америке, али jе и jедина где генетски измењени засади jош нису формално одобрени. Судиjе су указале на неправилности поступка за одобравање генетски измењене соjе Роундуп РеадЯ, с образлоҗењем да нису спроведене одговараjуће анализе утицаjа на җивотну средину, чак су ишле дотле да устврде да jе постоjећа агенциjа за правно регулисање биотехнологиjа конституисана на нелегалан начин. Усваjање статута дотичне агенциjе, ЦТНБио, чека на ратификациjу у бразилском конгресу... Циљ jе: отворити вентил цевовода да би генетски измењена соjа могла да повуче и друге дозволе за пласман на трҗишту; за кукуруз Яиелдгард, памук Боллгард и памук Роундуп РеадЯ у 2002; кукуруз Роундуп РеадЯ у 2003; за соjу са инсектицидом Бт у 2005. У меҕувремену, Монсанто улаҗе 550 милиона долара у изградњу фабрике за производњу свог хербицида Роундуп на североистоку бразилске дрҗаве Баиjа.

Стратегиjа мултинационалне компаниjе усмерена jе на прихватање биотехнологиjе: постарати се да нека земља наjпре прихвати генетски модификоване организме, а затим - или у исто време - преплавити трҗиште. За то су потребне опсеҗне кампање бесомучног рекламирања. У САД, ТВ спотове директно откупљуjе организациjа за пропаганду ове бранше, Цоунцил фор БиотехнологЯ Информатион. Монсанто jе jедан од оснивача те организациjе коjа обjедињуjе информациjе о добробитима биотехнологиjа. Телевизиjа jе моћно средство коjе моҗе да утиче на прихватање биотехнологиjа. Зато пратите рекламне спотове и укаҗите на њих своjоj породици и своjим приjатељима, препоручуjе г. Том Хелпшер, директор програма за прихватање биотехнологиjе у седишту Монсанта, у месту Крев-Кер (Мисури). Питање jе, како умирити америчке пољопривредне произвоҕаче коjи се устеҗу да купе генетски модификовано семе, страхуjући да ће изгубити инострана трҗишта.

Иако су покренуле масовне рекламне кампање у САД, фирме Авентис кроп саjанс, БАСФ, Доу кемикал, Дипон, Монсанто, Новартис, Зенека аг продактс, jош се колебаjу да исто ураде и у Европи... У Уjедињеном Краљевству, група комерциjалиста из Монсанта задовољна jе резултатима свог програма пледоаjе за биотехнологиjу коjи им, после обуке коjу фирма обезбеҕуjе, дозвољава да сами себе прогласе стручњацима за ову материjу и да онда крену да хвале заслуге генетски измењених производа меҕу пољопривредницима о по школама. Комуникациjе никад ниjе превише, задовољно истиче г. &Sx;тефан Вилридҗ, директор Монсанта за северну Европу.

Образовни систем очигледно представља стратешки улог у придобиjању духова. Програм БиотецхнологЯ Цхалленге 2000, коjи делимично финансира Монсанто, обухватио jе 33 одсто ирских гимназиjалаца коjи састављаjу извештаjе о улози биотехнологиjа у производњи хране. Ангаҗован да дели награде и трофеjе, европски комесар за заштиту здравља потрошача, г. Деjвид Бирн, лично, не гаjи никакву сумњу у чињеницу да постоjи веза измеҕу уздрҗаности коjу потрошачи показуjу према биотехнологиjама и озбиљног недостатка информациjа о овом питању. У 2001, г. Патрик О'Раjли, директор Монсанта за Ирску, очекуjе шире учешће, jер ти ученици су просвећени потрошачи и будући доносиоци одлука.

Мултинационална компаниjа учи како да дешифруjе, односно рециклира поруке и очекивања друштва. Од пре неколико месеци, Монсанто се двоуми измеҕу пролазне җеље за диjалогом и дубоко усаҕене потребе да одбаци главне невладине организациjе коjе оспораваjу наводне квалитете генетски модификованих организама. Почев од Гринписа, коjи г. Инго Потрикис, шваjцарски проналазач златног пиринча и слуҗбеник Сингенте, квалификуjе као злочиначки према човечанству. Златни пиринач jе генетски измењен пиринач обогаћен бета каротином (витамин А), значи генетски модификован организам друге генерациjе, такозвани аликамент (храна и лек) jер претендуjе да, поред прехрамбеног, има и медицинско своjство. Први пиринач у историjи пољопривреде коjи има лековито своjство, с нестрпљењем се ишчекуjе у великим биотехнолошким фирмама: са поjавом овог пиринча, и последњи скептици одбациће сваку сумњу у суштински позитиван карактер проjекта генетски модификованих организама. Трансгенетски интегрисан витамин А, постаће, на краjу краjева, морални промотер генетски измењене хране у свету: ко ће се усудити да критикуjе његове заслуге, кад зна колико деце у Трећем свету пати од слепила због недостатка бета каротина? Ко ће се, убудуће, одваҗити да посумња да jе опредељење сектора коjи се бави прометом генетски измењеног семена по своjоj суштини прехрамбено, еколошко и хуманитарно? Но, ваља бити опрезан у оцењивању ефикасности златног пиринча за дату популациjу: Гринпис и други то доказуjу апсурдом, наводећи пример, поткрепљен микрограмима, да би дете из трећег света морало да направи подвиг: да унесе 3.7 кг куваног златног пиринча дневно, уместо да поjеде две шаргарепе, jедан манго и чиниjу пиринча. Г. М. Потрикис jе, на конференциjи за штампу у Биовиҗну, Давосу биотехнологиjе, коjа jе одрҗана у Лиону у фебруару 2001, jавно реаговао: Ако имате намеру да упропастите испитивања коjа се спроводе на пиринчаним пољима у хуманитарне сврхе, бићете оптуҗени да сте учествовали у злочину против човечанства. Ваши поступци биће бриҗљиво пописани и имаћете прилику, jа се бар надам, да пред неким меҕународним судом одговарате за своjе незаконите и неморалне радње.

Злочинци против човечанства, то су дакле они коjи сумњаjу и оспораваjу, значи демони на земљи (Фиендс оф тхе Еартх), игра речима према енглеском имену Приjатељи земље (Фриендс оф тхе Еартх) и назив jедног саjта на Интернету коjи доста упраҗњаваjу запослени у Монсанту. Будући да jе политичко оспоравање по своjоj суштини демонско, диjалог не моҗе да се заврши другачиjе него раскидом. Али зар нови Монсанто, у своjоj новоj повељи, ниjе преузео обавезу да ће успостављати стални диjалог са свим заинтересованим актерима, како би боље разумео питања коjа покреће биотехнологиjа, али и забринутост коjу она изазива.

Иза те привидне бриге, успоставља се комерциjална стратегиjа без шминке, стратегиjа двоструког усаглашавања: накнадног усаглашавања слике производа генетски модификованих организама са очекивањима потрошача; усаглашавање духова, пропагандним кљукањем мозгова и интензивном комуникациjом. Jер, мада jе jедини и искључиви циљ Монсанта да прогура своj светски био политички проjекат, нови Монсанто осећа потребу да истури етичке принципе, коjи ће нуҗно имати променљиву геометриjу, jер правила одреҕуjе сама мултинационална компаниjа. У том циљу, компаниjа jе мреҗи Виртлин Ворлдваjд, светском стручњаку за комуникациjе корпорациjа, поверила бригу да пронаҕе механизме и алате коjи ће Монсанту помоћи да своjе потрошаче убеди разумом и мотивише осећањима.

Ово испитивање располоҗења - названо проjекат Виста - заснива се на откривању система вредности потрошача. На основу прикупљених података, треба разрадити картографиjу начина размишљања, на четири нивоа (...): предрасуде, чињенице, осећања и вредности. У Сjедињеним Дрҗавама, резултати ове студиjе довели су до формулисања порука коjе имаjу одjека меҕу широким масама, односно поjачаваjу аргумент у корист биотехнологиjе: мање пестицида у вашем тањиру. У Францускоj су запослени у Монсанту већ подвргнути анонимноj анкети коjа jе, наводно, омогућавала да слободно изразе своjе мишљење о биотехнологиjама, како у позитивном, тако и у негативном смислу, при чему jе заправо циљ био да се створе портпароли коjи ће слуҗити рекламним порукама намењеним широкоj публици.

Двоструки стратешки приоритет, дефинисан концепциjом Фрее то Операте, jесте приступ генетском материjалу и приступ трҗиштима