Doktor Ferguson je imao jednog prijatelxa. Nije to bio nxegov "alter ego" jer se prisno prijatelxstvo ne stvara izmedxu dva istovetna bicxa. No i pored toga sxto su se razlikovali i po osobinama, i po sposobnostima, i po naravi, Dik Kenedi i Semjuel Ferguson zxiveli su kao jedna dusxa i jedno telo.
Dik Kenedi, Fergusonov prijatelx, bio je Sxkotlandxanin u pravom smislu recyi: otvoren, odlucyan, tvrdoglav. Zxiveo je blizu Edinburga, "starog dimlxivog gnxezda", u malom gradu Lantu koji se smatrao i kao edinbursxko predgradxe. Bavio se ponekad ribarenxem, ali su ga odavno i svuda poznavali kao odlicyna lovca; nikakvo cyudo za cyedo Kaledonije, koje je uz to imalo prilike da cyesto krstari po visovima Hajlenda. Narocyito se o nxemu mnogo pricyalo kao o izvrsnom strelcu. Ne samo -govorilo se- sxto secye olovnu tanad na osxtrici nozxa koji mu sluzxi kao meta, nego ih secye napola, tako da se ni merenxem na kantaru ne mozxe nacxi razlika u tezxini.
Kenedijev lik nas je mnogo podsecxao na Halberta Glendinga, kakvog nam je naslikao Valter Skot u svome Manastiru. Bio je visok preko sxest stopa, snazxan kao Herkul, ali pristupacyan i lxubazan u ophodxenxu. Nxegovo od sunca preplanulo lice, zxive crne ocyi, prirodnost i odlucynost, jednom recyju nesxto sxto je bilo dobro i temelxno u nxemu, prosto je govorilo da je ovaj Sxkotlandxanin velika dobricyina.
Ferguson se s nxim upoznao u Indiji josx u vreme kada su obojica sluzxili u istoj jedinici. Dik je lovio tigrove i slonove a Semjuel razne bilxke i insekte. I jedan, i drugi mogli su slobodno da se pohvale da su bili vesxti u svom zanatu; mnoga retka bilxka stajala je doktora isto toliko truda koliko i trofej slonovih zuba, nxegovog prijatelxa.
Nijednome se nije ukazala prilika da drugome spase zxivot ili da mu ucyini neku narocyito krupnu uslugu. Zato je nxihovo prijatelxstvo bilo cyvrsto. Sudbina ih je pokatkad razdvajala ali simpatija uvek zdvajala.
Kada su se vratili u Englesku, doktor je produzxio da odlazi na duge ekspedicije ali kad god se vracxao, nikad ne bi propustio priliku da obidxe svoga prijatelxa u Sxkotskoj, da onih nekoliko dana provedu zajedno.
Dik je voleo da pricya o prosxlosti; Semjuel se spremao za buducxnost; jedan je gledao pred sobom, drugi se osvrtao. Otuda i Fergusonova zxivost i savrsxeno miran duh kod Kenedija.
Po povratku iz Tibeta, doktor skoro dve godine nije pominxao nikakva nova istrazxivanxa. Dik je pretpostavlxao da se nxegov prijatelx zasitio putovanxa i dozxivlxaja. I radovao se zbog toga. Kad-tad, pomisxlxao je dosxla bi mu glave ta strast; pa ne mozxe se cyovek vecyito kretati medxu lxudozxderima i krvolocynim zverima, a da mu se nikad nisxta ne dogodi. Inacye se bio resxio da svog prijatelxa pomalo obuzdava, jer sxto je Semjuel dotle postigao, bilo je za nauku dosta a za lxudsko priznanxe isuvisxe.
Na sve Kenedijeve pridike, doktor se cyinio nevesxt; sav utonuo u misli, krisxom je nesxto racyunao. U racyunanxu i ispitivanxu nekih cyudnih sprava za koje niko nije znao cyemu sluzxe, prolazile su mu cyitave nocxi.
"Sxta li on to samo snuje" pitao se Kenedi, kada ga je Ferguson napustio posle posete u januaru, vrativsxi se u London.
Odgovor je dobio onoga jutra kada je ugledao cylanak u Dejli Telegrafu.
-Gospode! uzviknuo je. Ludak! Smetenxak! Da preleti Afriku u balonu! Samo mu je josx to trebalo! Eto na sxta je on mislio vecx dve godine!
Zamislite, umesto svakog od ovih znakova usklika, po jedan zxestok udarac pesnicom sebi o glavu, pa cxete odmah dobiti predstavu o telesnom vezxbanxu kome se odao dobricyina Dik dok je vikao po kucxi. A kada je stara nxegova domacxica, tetka Elspet, natuknula da je mozxda po sredi neka varka, skocyio je i uzviknuo:
-Ostavite se molim vas! Zar mislite da ga ja ne poznajem? Zar ne vidite da je to on od glave do pete? Putovati po vazduhu! Eh! Sad je postao lxubomoran na orlove! Ah, ne! Ne mozxe to tako! Nacxi cxu ja vecx nacyina da ga sprecyim! Eh, kada bi mu neko dopustio, taj bi bio u stanxu da jednoga dana podxe na Mesec!
Iste vecyeri, Kenedi, upoja uznemiren, upola ocyajan, sede na voz na stanici Dyenerel reilvej i osvanu sutradan u Londonu.
Tri cyetvrti cyasa posle toga, izisxao je iz fijakera pred doktorovu malu kucxicu, Soho skver, Grik strit. Pretrcyao je preko dvorisxta i svoj dolazak objavio sa pet gromkih udaraca pesnicom o vrata.
Otvorio mu je licyno Ferguson.
-Gle, Dik!
-Da, Dik licyno, rogusxio se Kenedi.
-Znacyi ti si u Londonu?
-Da, ja sam u Londonu.
-Zar sada u Londonu kada je pocyela zimska sezona lova?
-Dosxao sam da sprecyim jednu ludoriju, ili ni sam ne znam kako da se izrazim.
-Ludoriju! zacyudi se doktor.
-Da li je istina sxto pisxu ove novine? lxutito upita Kenedi pruzxajucxi doktoru poslednxi broj Dejli Telegrafa.
-Ah, ti o tome govorisx! Basx su ti novinari indiskretni! Sxto ne sednesx?
-Necxu da sednem. Reci mi samo da li ti zbilxa nameravasx da podxesx na to putovanxe?
-Da, vecx sam pocyeo da spremam stvari i ...
- Gde su te tvoje stvari da ih nogama izgazim? Gde su da ih unisxtim do poslednxe?
Cyestiti Sxkotlandxanin basx se bio ozbilxno nalxutio.
-Umiri se, dragi prijatelxu, stisxavao ga je doktor. Razumem te i znam zasxto se lxutisx. Krivo ti je sxto ti dosad nisam nisxta rekao o svojoj najnovijoj nameri.
-I ti to nazivasx namerom?
-Pa bio sam mnogo zauzet, izvinxavasxe se Ferguson ne dopusxtajucxi da ga Kenedi prekine, i suvisxe sam radio. Ali, nije trebalo da se brinesx jer ne bih posxao a da ti ne pisxem...
-Eh, briga me...
-...jer sam imao nameru da te povedem sa sobom.
Na te recyi, Sxkotlandxanin je tako skocyio da bi mu na tome pozavidela i divokoza.
-Ah, tako? Ti basx hocxesx da nas obojicu strpaju u Vitlejemsku bolnicu!
-Ja sam narocyito racyunao na tebe, dragi Dik i zato sam izabrao basx tebe, a ne nekoga drugog.
Dik je bio zabezeknut.
...