Džon fon Nojman




Džon fon Nojman (mađ. Margittai Neumann Janos Lajos; rođen 28. decembra 1903. godine
u Budimpešti (tadašnja Austro-Ugarska), a umro je 8. februara 1957. godine u Vašingtonu)
je bio mađarsko-američki matematičar i naučnik koji je dao doprinos kvantnoj fizici,
funkcionalnoj analizi, teoriji skupova, topologiji, informatici, ekonomiji, numeričkoj
analizi, hidrodinamici, statici i mnogim drugim matematičkim poljima kao jedan od istorijski
istaknutih matematičara.

Još kao dete pokazivao je izvanrednu inteligenciju. Sa šest godina je napamet delio osmocifrene
brojeve. Pamtio je stranice teksta na prvi pogled. Smatraju ga jednim od najbriljantnijih ljudi
dvadesetog veka, pa je tako poznati ekonomista Nikolas Kaldor za Nojmana rekao: 'Nepobitno, on
je bio biće najbliže geniju koje sam ikada sreo'. Bio je najstariji od tri brata, sin advokata
Maksa Nojmana koji je radio u banci, i Margaret Kan. Odrastao je u jevrejskoj porodici. Sa šest
godina mogao je da podeli osmocifrene brojeve napamet i da razgovara sa svojim ocem na starogrčkom
jeziku. Rano je pokazivao interesovanje i za matematiku, svojstva brojeva i zakone sveta koji
ga okružuje. Kao osmogodišnjak savladao je računanje, a sa dvanaest godina bio je na nivou
postdiplomaca matematike. Njegovo interesovanje nije bilo samo za matematiku, a izveštaji o
njemu govore da je sa osam godina pročitao sve 44 knjige svetske istorije. Mogao je da pamti
stranice teksta na prvi pogled, dar koji će kasnije iznenaditi nobelovske laureate. Voleo je da
izmišlja mehaničke igračke, a bio je ekspert za Američki građanski rat, suđenje Jovanki Orleanki
i istoriju Vizantije. 1911. godine upisao je Luterovu gimnaziju u Budimpešti. 1913. godine njegov
otac je kupio titulu i porodica Nojman je stekla mađarsku oznaku za plemstvo Margittai, ili što
odgovara austrijskoj tituli von. Tako je Nojman Janoš postao Janoš von Nojman, ime koje je kasnije
promenio u nemačko Johan fon Nojman. Predavao je na Berlinskom Univerzitetu kao najmlađi docent u
istoriji od 1926. do 1930. kada su on, njegova majka i njegova braća emigrirali u Ameriku. Čudno je
to da je on poenglezio Johan u Džon, a da je zadržao austrijsko aristokratsko prezime von Neumann,
dok su njegova braća usvojila prezimena Vonneumann i Neumann. Uživao je u ekstravagantnim zabavama
i brzoj, opasnoj vožnji automobila. Jednom je objasnio jednu od svojih mnogih saobraćajnih nesreća na
ovaj način : “Vozio sam se putem. Drveće sa desne strane prolazilo me je u savršenom redu brzinom
od 60 milja na čas. Iznenada jedno od njih mi je stalo na put.” Voleo je da jede, da pije (rekao je
da zna da broji sve osim kalorija), da priča prljave priče i viceve (npr. Telesno nasilje je
nezadovoljstvo učinjeno sa namerom pružanja zadovoljstva) i da zuri u noge mladih žena (toliko
da su sekretarice u Los Alamosu često pokrivale otvorene strane svojih stolova kartonima.)
Sa 23 godine diplomirao je matematiku na Univerzitetu u Budimpešti. Istovremeno je stekao diplomu
iz hemijske tehnologije po nalogu svog oca koji je želeo da njegov sin uloži vreme u trud u nešto
što se materijalno više isplativi od matematike. Između 1926. i 1930. bio je privatni predavač u Berlinu.
Sa 25 godina objavio je 10 radova, a sa 30 godina blizu 36. Fon Nojman je bio pozvan u Prinston
u Nju Džersi 1930, i bio je jedan od četvorice ljudi odabranih za prvi nastavni kadar Institute
For Advanced Study, gde je bio profesor matematike od osnivanja Instituta do svoje smrti.
Od 1936. do 1938. Alan Tjuring je bio u poseti ovom institutu, gde je završio svoju doktorsku desertaciju
pod nadzorom Alonsa Čerča u Prinstonu. Godine 1937. postao je naturalizovani državljanin Amerike, a 1938.
godine dodeljena mu je nagrada za njegov rad iz analiza. Fon Nojman se dvaput ženio. 1930 oženio je Mariet
Kovesi. Pristao je i da se pokatoliči da bi udovoljio njenoj porodici. 1937. su se razveli. Onda se 1938.
godine oženio Klarom Dan. Imao je jedno dete, ćerku Marinu, iz prvog braka. Ona je istaknuti profesor
međunarodne trgovine na Univerzitetu u Minhenu. 1957. godine dijagnoziran mu je rak kostiju, koga je verovatno
izazvala izloženost radijaciji tokom testiranja atomske bombe ili u kasnijem radu na nuklearnom oružju na
Los Alamosu. Fon Nojman je umro nekoliko meseci posle uspostavljanja dijagnoze trpeći jake bolove. Rak se
proširio i na njegov mozak i onemogućio mu sposobnost mišljenja. Dok je ležao umirajući u vašingtonskoj bolnici,
šokirao je svoje prijatelje i poznanike tražeći da govori sa rimokatoličkim sveštenikom. Umro je pod
obezbeđenjem vojske da ne bi nenamerno otkrio vojne tajne dok je pod jakim lekovima. Džon fon Nojman
je sahranjen na prinstonskom groblju u Prinstonu.


Nazad