Čarls Bebidž





Čarls Bebidž (engl. Charles Babbage 26. decembar 1791. u London - 18. oktobar 1871. London)
je bio engleski matematičar, analitički filozof, mašinski inženjer, naučnik, izumitelj prvog
računara koji je mogao da se programira i profesor matematike na Kembridžu. Zbog uticaja koja
su njegova razmišljanja ostavila na kasniji razvoj nauke, nazivaju ga „ocem“ računarstva. Delovi
njegovih nedovršenih mašina nalaze se u Londonskom muzeju. Godine 1991. po njegovim nacrtima
rekonstruisan je diferencijalni motor. Devet godina kasnije, pošto je napravljen rekonstruisan
„Bebidžov dizajn“, otkrivena je za ono vreme zapanjujuća složenost mašine. Imao je ženu
Džordžijanu i dosta dece od kojih je samo troje doživelo starost.

Diferencijalna mašina


U to vreme su podatke numeričke tablicama računali ljudi zvani “računari”. Na Kembridžu je Babidž
uvideo velike probleme grešaka ljudskog računanja i svoj životni rad provodi u pokušajima da izračuna
tabele mehanički, uklanjajući sve ljudske greške. Godine 1812. uvideo je da se dugačka računanja,
pogotovu ona potrebna za izračunavanje matematičkih tablica realizuju nizom već poznatih akcija.
Zato je došao na ideju da se ovaj proces automatizuje.
Replika diferencijalne mašine u Londonskom narodnom muzeju
Godine 1822. razvija mehaničku mašinu nazvanu diferencijalna mašina.
Bebidžova mašina je bila stvorena da automatski izračunava više matematičkih operacija.
Zahvaljujući diferencijalnoj metodi moglo je da se izbegne množenje i deljenje. Prva diferencijalna
mašina imala je 25.000 delova, bila je visoka 8 stopa, i teška 15 tona. Mašina je trebala da radi na
paru, da automatski izračunava polinome do šestog stepena a + bx + cx2 + dx3 + ex4 + fx5 + gx6 i da
ima mogućnost štampanja rezultata. Iako je imao dosta sponzora nije uspeo da je završi. Kasnije je
izumeo poboljšanu verziju diferencijalne mašine nazvane “Diferencijalna mašina 2”. Ona nije bila
završena tokom njegovog života, ali je bila rekonstruisana u periodu od 1989-1991. godine. Njeno
prvo računanje prikazano je u Londonskom naučnom muzeju (London Science Museum) i bilo je precizno
do 31 decimale, mnogo više nego što je mogao prosečni moderni džepni kalkulator.


Analitička mašina


Ubrzo posle neuspelog pokušaja diferencijalne mašine, počeo je da radi na projektu drugačije, mnogo
složenije mašine, nazvane analitička mašina. Ona nije bila prosta fizička mašina, već kombinacija više
dizajna mašina koje je smišljao do kraja života (1871.godine). Glavna razlika između ove dve mašine je
ta da je analitička mašina mogla da bude programirana pomoću bušenih kartica, što je bila ideja ispred
njegovog vremena. Shvatio je da nije moglo više programa da stane na jednu karticu, a takođe je morala
da bude prisutna i osoba koja bi pravila ostale programe. Analitička mašina je bila programirana da koristi
ulančane Zakarove (loops of Jacquard`s) bušene kartice koje bi kontrolisale mehanički računar, koji je
mogao da stvori sledeći rezultat računa na osnovu nekog prethodno izračunatog rezultata. Mašina je takođe
mogla da izvršava vrste naredbi na način nalik onima koji se kasnije koristi kod savremenih računara,
uključujući sekvencu, selekciju i iteraciju, što je osnov struktuiranog programiranja. Ovakvo osmišljena
mašina je bila prvi Tjuring-kompletan mehanički računar. Trebala je da bude digitalni računar koji radi sa
pedesetocifrenim brojevima, da ima kapacitet memorije od hiljadu takvih brojeva, da bude pogonjena na paru,
automatska, da sa njom radi samo jedan operater i da ima veliku tačnost računanja. Bilo je predviđeno da se
rezultati računanja izdaju na mašini za slaganje. Analitička mašina je preteča modernog računara.
Ada Avgusta, grofica Lavlejs (kćerka pesnika Bajrona), veoma talentovani matematičar i jedna od retkih koja
je razumela Babidžove ideje, kreirala je program za analitičku mašinu. Da je analitička mašina ikada imala
njen program, ona bi mogla da računa numeričke nizove poznate kao Bernulijevi brojevi. Ovaj njen opis smatra
se prvim programom za računar, a ona prvim programerom. U njenu čast 1979. Ministarstvo odbrane SAD nazvalo
je jedan programski jezik Ada. Ubrzo posle toga 1981. Toni Krap (Tony Krap) u magazinu Datamation u jednom članku
satiričnog sadržaja predlaže novi “jezik budućnosti” i daje mu naziv Bebidžov programski jezik.


Nazad