ULIKS

Језици за означавање--писана реч XXI века

Страхиња Радић
(mr99164@alas.matf.bg.ac.yu)


Садржај:

  1. SGML: откриће хипертекста.

  2. HTML: поједностављење.

  3. XML: подаци.

  4. Закључак.


1. SGML: откриће хипертекста.

Појава рачунара је била право откровење за све људе који су зависили од писаћих машина и при том губили нерве, јер су због једне грешке морали да прекуцавају целу страницу изнова, док у рачунарима постоји могућност исправљања текста после уношења.

      Од најранијих дана рачунарства постојали су мање или више ефикасни програми за уношење и обраду текста. У почетку они су користили једноставни формат електронског текста, познат под називом чисти текст. Како је он најсличнији тексту написаном писаћом машином, његова добра страна је што је релативно једноставан за уношење и измену, али је зато инфериоран у поређењу са, рецимо, изгледом једне просечне књиге.

      Са појавом графичких окружења и различитих електронских описа изгледа слова, тј. фонтова, чист текст је јасно уочен као недовољан за опис иоле сложенијих докумената. Такође, појавила се потреба за текстовима који не би морали да буду и одштампани, већ би били намењени за читање на екрану. Развијен је потпуно нови тип електронских текстова под именом хипертекст. Његова главна особина, која га раздваја од чистог текста је могућност стварања (хипер)линкова тј. (хипер)веза ка другим документима, што омогућава нпр. састављање речника, који не би било потребно листати када се појави текст „види под...”, већ би се та веза могла активирати и одмах видети жељена дефиниција.

      Хипертекст је у почетку био везан за различите језике за означавање електронског текста, као што је SGML (Standard Generalized Markup Language или стандардни уопштени језик за обележавање). Језици за означавање се у ствари служе форматом чистог текста, осим што садрже одређене команде за истицање којима са део текста разликује од остатка. То може бити нпр. инструкција којом се део текста исписује полуцрним словима или курзивом, или се саопштава да се ради о хипервези. Данас хипертекст постоји у разним облицима, па су створени многобројни формати његовог записа, од којих ћу поменути PDF (Portable Document Format, преносиви формат докумената фирме Adobe) и Envoy фирме Corel.

2. HTML: поједностављење.

HTML, или HyperText Markup Language, у преводу „језик за означавање хипертекста” је поједностављена верзија језика SGML, настала из потребе за разменом радова међу професорима физике на два америчка универзитета. Његова првобитна верзија је садржала само основне наредбе за истицање текста, као и могућност стварања хипервеза. Временом, HTML-у су додате команде за избор фонта, приказ слика у тексту, па чак и електронске формуларе. Међутим, HTML не би био то што јесте данас без Интернета. Могућност приказа слика и формулари су привукли разне фирме и дали HTML-у почетни замајац, омасовљујући број докумената записаних у том формату.

      Данас се скоро не може замислити рачунар који је стално прикључен на Интернет, а да нема бар почетну страницу, написану у језику HTML. Пошто су сви документи на Интернету мање-више међусобно повезани, сви су заједничким именом названи WWW (World Wide Web, светска мрежа), или краће веб. Почетна страница једног рачунара је названа home page, домаћа страна, а скуп свих јавно доступних страна на једном рачунару (веб) сајт или локација.

3. XML: подаци.

XML (eXtended Markup Language, проширени језик за означавање) је настао када је уочено да материјал написан у HTML-у обилује командама за форматирање текста и приказ слика и хипервеза, а не одражава праву структуру података, што је битно код текстова који се уносе ручно и често мењају, на пример акције на берзи, разне врсте спискова или сајтови посвећени временској прогнози.

      Са XML-ом је направљен компромис између жељених особина и једноставности, па је он сложенији од HTML-а, али ипак једноставнији од SGML-а. Оно што разликује XML од HTML-а је његова проширивост: корисник је тај који задаје синтаксу и семантику језика којим се описују документи! Команде за означавање XML страница се могу задати у посебном језику који се зове DTD (Document Type Definition, дефиниција типа документа), или се жељена трансформација XML текста може задати преко језика XSL (eXtended StyLe sheet, проширени скуп стилова).

4. Закључак.

Језици за означавање су настали у циљу побољшања писане речи, али су прерасли своју првобитну намену и извршили знатан утицај на сам језик и начин размишљања. Из хипертекста се развио читав књижевни правац чији је представник код нас књижевник Милорад Павић са Хазарским речником, књигом која се не чита праволинијски, већ праћењем хипервеза. Данас скоро да нема човека који има приступ Интернету а да не зна шта је хипертекст или није бар једном погледао неку веб страну. Попут открића папируса, каламоса, папира или штампе, хипертекст и језици за означавање су следећа карика у ланцу развоја записивања текста. С правом се може рећи да су они обележили крај XX века, а остаје да се види да ли ће бити доминантни у XXI веку.

Страхиња Радић,
У Београду,
9. фебруара 2001.