Демократија је владавина руље.
— Џ. Р. Р. Толкин
последња измена
ове странице:
[25.09.2008. 21:55:49]
  епошта/email | програми | текстови | питања и одговори | вебник | посете | везе
  биографија/biography | општа јавна лиценца | горскій віенацъ | mew | толкин | гепеге  
 

Две куле

У исто време као Дружина Прстена прошле године, у Београду се ове 2003. десио и други наставак трилогије Господар Прстенова: Две куле. Не могу рећи да нисам био на неки начин, између осталог и текстовима са разних толкиновских сајтова, припремљен за оно што је приказано у другом делу. Могу и да кажем да су неке информације на тим сајтовима, као што су: „Енти се врло мало појављују у филму“ и „Арвена ће донети Андурил Арагорну у Хелмов понор“ потпуно погрешне, па чак и дезинформације. На сву срећу, филм је ипак успео да се појави неизмењеног назива, и поред тога што је једно време вођена кампања да филм због „догађаја од 11. септембра“ промени назив. Ти захтеви, поново кажем на срећу, нису услишени, мада се нешто назире кроз рекламу: „све ће пропасти уколико се сви не уједине“. Чист амерички експанзионизам „невино“ уплетен у рекламу за филм! Даље, већ стандардно се филм поистовећује и рекламира раме уз раме са таквим „трешом“ какав је Хари Потер; као да су та два дела на истом нивоу! То сваки прави толкиниста види као да се нпр. Моцарт рекламира заједно са Шабаном или Шемсом. Шта ћемо, живимо у непросвећеном свету, којим управљају „тролови Ратова Звезда“.

Филм

Филм почиње сценом борбе на Карадрасу, потрагом на Роханским пољима и сусретом са Голумом. Приметно је Џексоново искупљење за ситне ствари које су изостављене у првом делу. Као да се у овом филму Џексон покајао што је неке делове морао да изостави, иако то изостављање у неким случајевима није било сасвим оправдано, па је унео ствари као што су лембас и песме „хладно вам срце и кости...“ и „те хладне тврде сваке...“.

      Кључна реч која описује филм Две куле је импровизација, могло би се рећи још и брзоплетост. Не може се одупрети утиску да су „Пи Џеј“ и Филипа Бојенс сувише дали машти на вољу, па на сваких десетак минута филм ризикује да буде анатемисан од стране хиљада толкиниста као спрдња са књигом. Међутим, као да је то имао на уму, сценаристичко-редитељски пар се из сваке такве „авантуре“ извлачи вешто попут змије и враћа причу на прави пут. Примери:

  • Мало је фалило да Енти никада не пођу на Изенгард, и баш када је Дрвобради почео да води Веселог и Пипина кући у Хобитон, налетео је на уништену шуму, и тек то га је одлучило да крене у Марш Ента. (Глупо, јер су управо Весели и Пипин подстакли Дрвобрадог да одржи Ентскуп, који је за резултат имао Марш Ента.)
  • Арагорн на путу за Хелмов понор пада са литице, закачен за Варгу, па Гимли, Леголас, Теоден и остала Роханска братија покуњени долазе у Хелмов понор. Међутим, Арагорна река носи и избацује на обалу, после чега га Арвена на даљину (!) лечи и враћа у живот, па он ипак стиже у Хелмов понор, таман на време пре најезде Урука из Изенгарда. Опет се уместо Арагорнове исцелитељске моћи истиче Арвенина (у књизи непостојећа, или бар неописана) исцелитељска моћ, која чак делује и на даљину, позивајући се на моћ Валара, која у Толкиновом виђењу Средњег света није директно присутна у Трећем раздобљу. Каква логика стоји иза овога може се само нагађати. Уколико би неко рекао да је то преко медаљона који је Арвена дала Арагорну, ја бих рекао да се јасно види како га Леголас и Гимли проналазе и по њему закључују да је Арагорн мртав. Колико ми је познато, Улмо никада није био неки велики лекар, па стога ово остаје мистерија или, просто речено, неупућеност онога ко је писао сценарио.
  • Фрода и Сема Фарамир одводи у Осгилијат, уместо да их пусти да наставе до Минас Моргула. Наравно, Фарамиров избор да ли ће задржати Прстен или не, веома битно место, уопште није наглашен, већ прекинут нападом Назгула (Звонко Спасић!), кога Сем гурнувши Фрода у последњем тренутку спречава да узме Прстен Фроду. Фарамир на крају ипак одлучује да их пусти натраг, ризикујући свој живот. Значи, вратили су се десетак миља назад, и онда поново кренули за Мордор?! А Прстен већ у Осгилијату тако делује на Фрода да он напада Сема као да је у срцу Самат Наура??!

      Војска Галадрима која стиже у Хелмов понор је мало претеривање, нарочито стога што је састављена од Виловњакиња (!). У својим књигама, Толкин није описао ниједну Виловњакињу која је носила оружје. Оне су биле храбре, као нпр. Лутјена, али ипак нису носиле оружје и њиме руковале. То што је Јовајна носила оружје не значи ништа, јер 1) она припада Људима, и то чак не ни Едаинима, 2) она је била ратник у тајности, и открила се тек при обрачуну са Назгулом. Друго, Галадрими су били у опадању, и једино чему су били окренути су припреме за одлазак у Валинор. У књизи је описан упад Орка у Лоријен, али није описано да се иједан Галадрим борио ван Лоријена. Схватам да је велико искушење не ставити у филм 1) познате глумце, 2) жене хероје, због феминистичких организација, и 3) обојене хероје, због организација за људска права (још увек није било обојених хероја, али видећемо шта се спрема са Ган-Бури-Ганом). Међутим, Џексон је кренуо од једне сасвим другачије идеје, од става „нека се носе сви они, ја ћу да направим филм који ће остати веран Толкину“, да би дошао до нечег сасвим другачијег.

      Гандалфова „борба са Саруманом“ је ту ваљда да замени сцену на Амон Хену, када је Гандалф требало да се бори са Сауроном. Јасно је зашто је сцена на Амон Хену изостављена, али није јасно зашто је сцена са Теоденом упропашћена. Теоденов преображај је сувише нагао, сувише оштар и очигледан. Он је требало да буде више унутрашњи него спољашњи. Јесу ли специјални ефекти и шминка стварно достојна замена за добру глуму? Ја мислим да нису.

      Веома ми је жао што је згужвана и унакажена (као Фингонова застава) епизода са Гришнаком, Углуком, Веселим и Пипином. Прва двојица се уопште не помињу, а сцена са маршом, препирком Орка, нападом Рохирима и бекством Хобита је сабијена до нелогичности.

      Енти су добро решени; Дрвобради није брзоплет, и скоро да подсећа на неке наше политичаре, али није било ни трага од „Напитка Ента“. Можда је то остављено за Повратак Краља, као што је мирувор остављен за Две куле?

      Још једна ствар која је сјајно решена је Црна капија. Заиста грандиозно смишљена, као уосталом и све друге грађевине, све са Троловима који је отварају под бичевима Урук-хаја. Штета је једино што нисмо видели Минас Моргул, који је Џексон очигледно оставио за Повратак Краља. Боже, како ће тек тај филм бити згуснут!

      Многи догађаји су остављени за Повратак Краља, док су неки који спадају у Додатке описани већ сада, у филму Две куле. Таква је, на пример, смрт Арагорна, нешто што ме је изненадило у Две куле, јер сам то очекивао тек у Повратку Краља. Надам се да ће ипак тај део приче бити и у трећем делу, па чак и по цену „флешбека“. Шелоба је, са друге стране, ипак остављена за Повратак Краља. Наравно, филм вероватно не би био толико комерцијалан да је Шелоба остала у другом делу. Зато је Џексон покушао да се искупи кроз Голумову „опаку“ опаску да ће „Она знати шта да ради са њима“, која је, додуше, присутна у књизи. Кад сам већ код Голума, мој утисак је да он и поред свег труда, и даље делује као РСЛ (рачунарски створен лик), и уопште не ствара илузију нечег у шта се може поверовати. Сцене са Голумом делују као улазак у неки модерни цртани филм, јер се они у данашње време раде у 3Д програмима. И ако занемаримо све недостатке, његова глума одаје Дизнијевски лик са стереотипним америчким изразима лица (ала Аладин), што додатно наводи на сумњу да је у прављење Голума можда уплео прсте Дизнијев студио. Наравно, може се поставити питање како онда, дођавола, другачије реализовати Голума? Мој одговор би могао да буде: што сте се лаћали нечега што не знате како да реализујете? Али добро.

      Схватам да је пут којим су кренули Џексон и Бојенсова тежак. Међутим, мислим да су ипак мало претерали када је реч о одступању од оригинала. Стиче се утисак да је посреди нешто што се опасно приближава повреди ауторских права, јер се под називом „Господар Прстенова“ сервира нешто што само користи постојеће ликове из те књиге (тих књига), а манифестује се кроз потпуно другачију радњу.

      Филм не само да неће моћи да разуме неко ко није гледао први део (уколико таквих још има), него се неке ствари чак уопште не могу разумети без читања Силмарилиона. Таква је, на пример Гандалфова изјава да се борио са „Морготовим Балрогом“. Нико ко није читао Силмарилион или књигу (књиге) Господар Прстенова неће схватити шта се мислило тим „Моргот“. Многа дешавања, приче и детаљи који чине Господара Прстенова тако магичним, мистериозним и егзотичним, а који су испричани и кроз двадесетак страна, се и у првом и у другом делу филмске трилогије своде на пуки гест, покрет, једну реч или наговештај. Па, можда сам и ја закерало. Можда то што ја, а верујем и сви прави толкинисти, тражимо и не може да се постигне: то је само мало више поштовања приче из књиге. Овако, Питер Џексон и Филипа Бојенс су се уплели, и са сваким следећим делом се све више уплићу, у замку импровизације. Баш ме интересује шта ће закувати у Повратку Краља, мада, са друге стране, можда о томе и не желим да мислим. У сваком случају, могао бих да нагађам. Саурон се бори са Гандалфом и бива бачен са литице; Арвена убија Краља Назгула; после „Сарумане, твоја палица је сломљена“, Саруман се баца са Ортанка и набада на шиљак (потврђено, постоји слика); Фарамир помаже Фроду и Сему у борби са Шелобом; Денетор препознаје у Арагорну Елендиловог Наследника и предаје му престо; Пипин и Весели заплењују Мумакила (Олифанта) и одводе га у Округ, све са четом Источњака као робљем; Фродо лети на месец... ух, превише сам се залетео! ;-)

      Добро, добро, Бакши све ово није могао ни да сања, па је ово и поред свега најуспешнија досадашња филмска адаптација „Господара“... бар док неко не измисли филм од 20 сати! Ако ништа друго, и овај филм позива на читање књиге, можда чак и својом недореченошћу. Питам се само какво искуство ће имати неко ко се на овај начин (Џексонова трилогија > књиге) упозна са Толкиновим светом.

Коначна оцена.

наслов филма оцена
Дружина Прстена
   
8,6/10
Две куле
   
5,7/10

Наставак:
Повратак Краља
Проширено, продужено и продубљено