Ауторска права (C) 1985, 1993 Задужбина за слободни софтвер

Сваком је дозвољено да прави или расподељује дословне копије овог
документа, на било ком медијуму, уз услов да се очувају обавештење о
ауторским правима и о дозволи, и да расподељивач гарантује примаоцу
дозволу даље расподеле као што је учињено овим обавештењем.

Измењене верзије се не могу правити.

Манифест ГНУ-а

Шта је ГНУ? ГНУ није Уникс!

Зашто морам да направим ГНУ

Зашто ће ГНУ бити сагласан са Униксом

Како ће ГНУ бити доступан

Зашто много других програмера хоће да помогне

Како можете помоћи

Зашто ће сви корисници рачунара имати користи

Неки приговори циљевима ГНУ-а који се са лакоћом оповргавају

Фусноте


Манифест ГНУ-а

Доњи манифест ГНУ-а је написао Ричард Сталман на почетку пројекта ГНУ, да би затражио учешће и подршку. Првих неколико година, Манифест је ажуриран у малом делу како би изразио изградњу, али сада изгледа да је најбоље да се остави неизмењен јер га је видела већина људи.
Од тада смо сазнали за многе уобичајене неспоразуме који су могли да буду избегнути другачијим избором речи. Фусноте додане 1993. помажу да се ти делови разјасне.
За ажурне информације о доступном софтверу ГНУ-а, молимо да погледате најновије издање журнала ГНУ-а. Списак је предугачак да би се овде укључио.
(превео Страхиња Радић, mr99164@alas.matf.bg.ac.yu, 16. нов 2002.)

Шта је ГНУ? ГНУ није Уникс!

     ГНУ, што значи ГНУ није Уникс, је назив потпуног софтверског система сагласног са Униксом који пишем да бих га бесплатно дао свима који могу да га користе.(1) Помаже ми неколицина других добровољаца. Прилози у времену, новцу, програмима и опреми су нам веома потребни.

     За сада имамо уређивач текста Емакс са Лиспом за писање команди уређивача, дебагер изворног кода, генератор анализатора синтаксе сагласан са Јаком, повезивач и око 35 помоћних програма. Љуска (интерпретатор команди) је скоро довршена. Нови преносиви оптимизујући преводилац за Це је превео сам себе и може да буде издан ове године. Почетно језгро постоји, али је потребно још доста одлика да би се имитирао Уникс. Чим језгро и преводилац буду довршени, биће могуће расподељивати систем ГНУ-а погодан за развој програма. Користићемо TeX за форматера текста, али се ради и на енрофу. Користићемо и слободни, преносиви прозорски систем Икс. После овога додаћемо преносиви Општи Лисп, игру Царство, унакрсну табелу и стотине других ствари, заједно са документацијом. Надамо се да ћемо на крају обезбедити све оне корисне ствари које се обично испоручују са системом Уникса и више.

     ГНУ ће моћи да покреће програме за Уникс, али неће бити истоветан Униксу. Уградићемо сва побољшања која су практична на основу нашег искуства са другим оперативним системима. Конкретно, планирамо да имамо дужа имена датотека, бројеве верзија датотека, непробојан систем датотека, можда допуну имена датотека, подршку за приказ независан од терминала и можда прозорски систем заснован на Лиспу кроз који неколицина програма у Лиспу и обични програми за Уникс могу да деле екран. И Це и Лисп ће бити доступни као системски програмски језици. Покушаћемо да подржимо UUCP, МИТ Chaosnet и Интернет протоколе за комуникацију.

     ГНУ је тренутно намењен машинама у класи 68000/16000 са виртуалном меморијом, јер су оне најлакше машине за прилагођавање. Додатни труд да се он прилагоди мањим машинама је остављен неком ко жели да га користи на њима.

Зашто морам да направим ГНУ

     Сматрам да је златно правило да уколико ми се програм свиђа морам да га делим са другим људима којима се свиђа. Продавци софтвера желе да поделе кориснике и онда да им владају, приморавањем сваког корисника да се сложи да не дели са другима. Ја одбијам да овако разбијем солидарност са другим корисницима. Не могу чисте свести да потпишем уговор о необјављивању или уговор о софтверској лиценци. Годинама сам радио у Лабораторији за вештачку интелигенцију како бих се одупро таквим тенденцијама и другим негостољубивостима, али на крају су отишли предалеко: нисам могао да останем у институцији где се такве ствари раде против моје воље.

     Како бих могао да наставим да користим рачунаре чиста образа, одлучио сам да саставим довољан корпус слободног софтвера како бих био у могућности да уопште не користим софтвер који није слободан. Напустио сам ЛВИ како бих ускратио МИТ-у сваки правни изговор да ме спрече од расподеле ГНУ-а.

Зашто ће ГНУ бити сагласан са Униксом

     Уникс није мој идеални систем, али није ни тако лош. Основне особине Уникса се чине добрим, и мислим да бих могао да попуним недостатке у Униксу без његовог кварења. А систем сагласан са Униксом би био и згодан другима за прилагођавање.

Како ће ГНУ бити доступан

     ГНУ није у јавном власништву. Сваком ће бити дозвољено да мења и расподељује ГНУ, али ниједном расподељивачу неће бити дозвољено да спречи даљу расподелу. Такорећи, власничке измене неће бити дозвољене. Хоћу да се постарам да све верзије ГНУ-а остану слободне.

Зашто много других програмера хоће да помогне

     Нашао сам много других програмера који су загрејани за ГНУ и хоће да помогну.

     Много програмера је несрећно због комерцијализације системског софтвера. Она им можда омогућава да више зарађују, али она захтева да се осећају у сукобу са другим програмерима уместо да их доживљавају као другове. Основни чин пријатељства међу програмерима је дељење програма; данашњи уобичајени маркетиншки уговори из корена забрањују програмерима да се односе једни према другима као према пријатељима. Купац софтвера мора да изабере између пријатељства и поштовања закона. Природно, многи одлучују да је пријатељство важније. Али они који верују у закон се често не осећају лагодно ни са једним избором. Они постају цинични и мисле да је програмирање само начин стицања новца.

     Радећи на ГНУ-у и користећи њега пре него власничке програме можемо бити гостољубиви према свима и поштовати закон. Уз све то, ГНУ служи као пример за инспирацију и барјак који окупља друге да нам се придруже у дељењу. Ово нам може пружити осећај хармоније који је немогућ ако користимо неслободни софтвер. За око половину програмера са којима разговарам ово је важна врста среће коју новац не може да замени.

Како можете помоћи

     Молим произвођаче рачунара за прилоге у машинама и новцу. Молим појединце за прилоге у програмима и раду.

     Последица коју можете очекивати ако приложите рачунаре је да ће ГНУ бити покренут на њима раније. Машине би требало да буду потпуни системи, спремни за употребу, дозвољени за употребу у стамбеној зони, и без потребе за компликованим хлађењем или напајањем.

     Нашао сам веома много програмера вољних да приложе повремени рад ГНУ-у. За већину пројеката такав повремени раздељени рад би био веома тежак за управљање; независно написани делови не би међусобно функционисали. Али код конкретног посла замене Уникса, овај проблем не постоји. Потпун систем Уникса садржи стотине помоћних програма, од којих је сваки одвојено описан. Већина прописа о спрези су зацртани сагласношћу са Униксом. Ако сваки донатор напише сагласну замену за један Униксов помоћни програм и учини да на прави начин замењује оригинал на систему Уникса, онда ће ови помоћни програми функционисати на прави начин када се саставе. Чак и ако Марфи створи неколико неочекиваних проблема, спајање ових делова ће бити изводљив задатак. (Језгро ће захтевати ближу сарадњу и њега ће развијати мања, компактнија група.)

     Ако примим прилоге у новцу, моћи ћу да будем у могућности да запослим пар људи на сталном или повременом послу. Плата неће бити висока по програмерским стандардима, али ја тражим људе за које је изградња духа заједништва исто тако важна као и зарађивање. Ово видим као начин омогућавања посвећеним људима да посвете њихову пуну снагу раду на ГНУ-у поштеђујући их потребе да зарађују за живот на други начин.

Зашто ће сви корисници рачунара имати користи

     Када се једном направи ГНУ, свако ће моћи да набави добар системски софтвер бесплатно, као што бесплатно дише ваздух.(2)

     Ово значи много више од избегавања цене за лиценцу Уникса. Ово значи да ће се избећи много непотребног дуплирања труда у системском програмирању. Овај труд може да се уместо тога усмери у унапређивање могућности софтвера.

     Потпуни извори система ће бити доступни свима. Као последица овога, корисник коме су потребне промене у систему ће увек имати слободу да их сам начини, или да запосли програмера или фирму да их начине уместо њега. Корисници више неће бити препуштени на милост и немилост једном програмеру или фирми која поседује изворе а у позицији је да једина мења софтвер.

     Школе ће моћи да обезбеде окружење које ће моћи више да образује подстицањем свих ученика да проучавају и побољшавају системски код. Рачунарска лабораторија на Харварду је имала правило да се ниједан програм не може инсталирати на систем ако му извори нису доступни јавности, и одржавала је то правило одбијајући да инсталира одређене програме. То ме је веома инспирисало.

     На крају, сувишна разматрања ко поседује системски софтвер и шта неко сме а шта не сме да ради са њим ће нестати.

     Уговори који приморавају људе да плате за програм, укључујући лиценцирање копија, увек узрокују огромну цену по друштво кроз незграпне механизме који су потребни да се установи колико (то јест, које програме) неко мора да плати. А само полицијска држава може да примора сваког да их слуша. Узмимо за пример свемирску станицу где се ваздух мора производити по високој цени: наплаћујући сваком ко дише по литру ваздуха може да буде поштено, али ношење гас маске са мерачем по цео дан и ноћ се не може толерисати чак и ако сви могу да приуште да плате рачун за ваздух. И свеприсутне ТВ камере које надгледају да можда не скидате маске су срамота. Боље је подржати фабрику ваздуха порезом по глави становника и отарасити се маски.

     Копирање у целости или делова програма је за програмера исто тако природно као и дисање, и исто тако продуктивно. И морало би да буде исто тако бесплатно.

Неки приговори циљевима ГНУ-а који се са лакоћом оповргавају

„Нико га неће користити ако је бесплатан, јер то значи да се не може поуздати у подршку.“
„Мора се платити за програм да би се платило обезбеђивање подршке.“

     Ако би људи радије платили за ГНУ и подршку него набавили ГНУ бесплатно без подршке, фирма која обезбеђује само подршку људима који су набавили ГНУ бесплатно би требало да буде профитабилна.(3)

     Морамо да направимо разлику између подршке у облику стварног програмирања и обичног одржавања. Ово прво је нешто на шта се не може ослонити код продаваца софтвера. Ако ваш проблем не мучи довољно људи, продавац ће вам рећи да се губите.

     Ако ваше пословање мора да се ослони на подршку, једини начин је да поседујете све потребне изворе и алате. Тада можете запослити било коју особу да вам реши проблем; ви нисте препуштени на милост и немилост једној особи. Са Униксом, због цене извора о овоме не вреди размишљати у већини послова. Са ГНУ-ом, ово ће бити једноставно. Још увек ће бити могуће да не постоји компетентна особа, али се због овог проблема не могу кривити договори у вези са расподелом. ГНУ не решава све светске проблеме, већ само неке од њих.

     У међувремену, корисницима који не знају ништа о рачунарима је потребно одржавање: обављање послова које би они лако урадили, само што не знају како.

     Такве услуге би могле да обезбеде фирме које продају само услуге одржавања и оправке. Ако је тачно да ће корисници радије утрошити новац и добити производ са подршком, онда ће они исто тако бити вољни да купе подршку а да производ добију бесплатно. Фирме за подршку ће се надметати у квалитету и цени; корисници неће бити везани ни за једну одређену фирму. У међувремену, они међу нама којима подршка није потребна ће моћи да користе програм без потребе да плаћају подршку.

„Не можете да досегнете много људи без рекламе, а да бисте то омогућили морате да наплаћујете за програм.“
„Не вреди рекламирати програм који људи могу да добију бесплатно.“

     Постоје разни облици бесплатног или веома јефтиног публицитета који може да се искористи за информисање доста корисника рачунара о нечему као што је ГНУ. Али можда је тачно да се може досегнути више корисника рачунара рекламом. Ако је ово стварно тако, посао који рекламира услугу умножавања и слања ГНУ-а поштом за новац би требало да буде довољно успешан да исплати рекламирање и створи зараду. Овако, исплаћују га само корисници који имају користи од рекламирања.

     Са друге стране, ако много људи добије ГНУ од својих пријатеља, и такве фирме не успеју, ово ће показати да реклама није била стварно потребна за ширење ГНУ-а. Зашто заговорници слободног тржишта не пусте слободно тржиште да о овоме само одлучи?(4)

„Мојој фирми је потребан власнички оперативни систем да оствари предност над конкуренцијом.“

     ГНУ ће избацити софтвер оперативних система из света конкуренције. Нећете бити у могућности да добијете предност у овој области, али неће ни ваши конкуренти добити предност над вама. Ви и они ћете се такмичити у другим областима, заједнички напредујући у овој. Ако је ваше пословање продаја оперативног система, ГНУ вам се неће свиђати, али то је ваш проблем. Ако је ваше пословање нешто друго, ГНУ вас може спасти од увлачења у скупи посао продаје оперативних система.

     Волео бих да видим како се изградња ГНУ-а подржава поклонима много произвођача и корисника, смањујући свима трошкове.(5)

„Зар програмери не заслужују награду за креативност?“

     Ако ишта заслужује награду, то је допринос друштву. Креативност може да буде допринос друштву, али само док друштво има слободу да користи резултате. Ако програмери заслужују награду због стварања иновативних програма, по некој аналогији заслужују и да буду кажњени ако спречавају коришћење тих програма.

„Зар програмеру не би требало дозволити да тражи награду за своју креативност?“

     Нема ништа лоше у жељи да се рад исплати, или тражења да се увећа нечији приход, све док се не користе деструктивна средства. Али данас уобичајена средства у пољу софтвера су заснована на деструкцији.

     Извлачење новца од корисника програма спречавајући његово коришћење је деструктивно јер ограничења смањују количину добра које човечанство добија од програма. Када постоји намера да се ограничи, штетне последице представљају намерну деструкцију.

     Разлог због којег добар грађанин не користи таква деструктивна средства да би постао богатији је што бисмо сви постали сиромашнији услед међусобне деструктивности ако би сви тако чинили. Ово је Кантовска етика или Златно правило. Како ми се не свиђају последице које би уследиле ако би свако нагомилавао информације, морам да то схватим као погрешно. Изузетно, жеља да се буде награђен за креативност не оправдава лишавање света у целини те креативности или њеног дела.

„Зар програмери неће умрети од глади?“

     Могао бих да одговорим да нико није приморан да буде програмер. Већина нас не може да заради новац за стајање на улици и кревељење. Али, заузврат, ми нисмо осуђени да проведемо животе у стајању на улици и кревељењу, и гладовању. Једноставно, радимо нешто друго.

     Али то је погрешан одговор јер прихвата скривену претпоставку онога који је поставио то питање: да програмерима неће бити исплаћен ни динар без власништва над софтвером. Све или ништа.

     Прави разлог зашто програмери неће умрети од глади је да ће још бити могуће да буду плаћени за програмирање; само не толико као сада.

     Спречавање копирања није једина основа за пословање засновано на софтверу. То је најчешћа основа јер доноси највише новца. Кад би било забрањено или одбијено од стране купаца, софтверски посао би прешао на друге начине организације који се сада ређе користе. Увек постоје разни начини да се организује било који посао.

     Вероватно програмирање неће бити тако уносно на новим основама као што је сада. Али то није аргумент против промене. Не сматра се неправдом висина садашњих плата продаваца. Када би програмери исто толико зарађивали, и то би била неправда. (У пракси би они и даље значајно више зарађивали.)

„Зар људи немају право да контролишу како им се користи креативност?“

     „Контрола над коришћењем идеја“ заправо чини контролу над животима других људи; и обично се користи да им отежа животе.

     Људи који су пажљиво проучавали питање права интелектуалне својине (на пример правници) кажу да не постоје суштинска права на интелектуалну својину. Врсте такозваних права на интелектуалну својину које влада прописује су створене посебним правним актима у конкретне сврхе.

     На пример, систем патената је успостављен да подстакне проналазаче да открију детаље својих изума. Његов циљ је да помогне друштву пре него проналазачима. Тада је животни век патента од 17 година био кратак када се упореди са брзином напретка технологије. Како су патенти од значаја само за произвођаче, за које су цена и намера уговора о лиценцирању мали када се упореде са успостављањем производње, патенти често не чине много штете. Они не сметају већини појединаца који користе патентиране производе.

     Замисао ауторских права није постојала у стара времена, када су творци често копирали друге у неинтелектуалним делима. Ова пракса је била корисна, и била је једини начин да њихова дела преживе, па макар и делимично. Систем ауторских права је створен искључиво за сврху подстицања стварања. У домену за који је замишљен — књиге, које су економично могле да се копирају само преко штампарске пресе — он је чинио мало штете, и није представљао препреку за већину појединаца који читају књиге.

     Сва права интелектуалне својине су само лиценце дароване од друштва јер се мислило, исправно или погрешно, да ће друштво као целина имати користи од њих. Али у конкретној ситуацији, морамо да се питамо: да ли је за нас боље да дозволимо такво лиценцирање? За шта овлашћујемо одређену особу?

     Програми данас су веома различити од књига пре стотину година. Чињеница да је најлакши начин да се програм копира копирање програма између ближњих, чињеница да програм поседује и изворни код и објектни код који се разликују, и чињеница да се програм користи пре него чита или ужива, се комбинују да створе ситуацију у којој особа која намеће ауторска права штети друштву као целини и материјално и духовно; у којој особа то не би смела да ради без обзира на то да ли јој закон то дозвољава или не.

„Уз конкуренцију се боље ради.“

     Парадигма конкуренцији је трка: награђивањем победника, подстичемо свакога да брже трчи. Када капитализам стварно овако функционише, то је добро; али његови браниоци греше у претпоставци да он увек овако функционише. Ако тркачи забораве за шта се нуди награда и намере да победе по сваку цену, они могу да развију другачије стратегије — на пример, нападање других тркача. Ако се тркачи потуку, сви ће закаснити.

     Власнички и тајни софтвер су морални еквивалент тркача који се туку. Тужно је што је тако, али једини судија који постоји не противи се тучи; он је само прописује ("На сваких десет метара можете да испалите један хитац"). А требало би да их раздвоји и казни за сам покушај туче.

„Неће ли сви престати да програмирају без новчаног подстицаја?“

     У ствари, многи људи ће програмирати са апсолутно никаквим новчаним подстицајем. Програмирање представља неодољиву фасцинацију за неке људе, и то обично оне који су најбољи у њему. Не мањка професионалних музичара који се баве музиком иако тако не постоји нада да зараде за живот.

     Али у ствари ово питање, иако често постављано, није примерено ситуацији. Плаћање програмерима неће нестати, само ће се смањити. Дакле, право питање је да ли ће ико програмирати са смањеним новчаним подстицајем? Моје искуство показује да хоће.

     Преко десет година многи од најбољих програмера у свету су радили у Лабораторији за вештачку интелигенцију за много мање новца него што су могли да зараде било где другде. Зарадили су много врста неновчаних награда: славу и захвалност, на пример. А креативност је и забавна, што је само по себи награда.

     А онда је већина њих напустила посао када им је понуђена прилика да обављају исти интересантан рад за много новца.

     Оно што показују чињенице је да ће људи програмирати и из других разлога осим богатства; али ако им се омогући и да пуно зараде, то ће очекивати и захтевати. Организације са ниским зарадама лошије пролазе од оних са високим зарадама, али не би морале да лошије пролазе уколико би оне са већим зарадама биле забрањене.

„Очајнички су нам потребни програмери. Ако они захтевају да престанемо да помажемо ближњима, морамо да их послушамо.“

     Никада нећете бити толико очајни да послушате ову врсту захтева. Сетите се: милиони се дају за одбрану, али ни динар у добротворне сврхе!

„Програмери морају некако да зарађују за живот.“

     Гледано на кратке стазе, овo је тачно. Међутим, постоје бројни начини на које програмери могу да зараде за живот без продавања права на коришћење програма. Тај начин је сада уобичајен јер доноси програмерима и бизнисменима највише новца, а не јер је једини начин да се зарађује за живот. Лако је наћи друге начине ако желите да их нађете. Ево неколико примера.

     Произвођач који направи нови рачунар ће платити за прилагођавање оперативног система новом хардверу.

     Продаја услуга обуке и одржавања може такође да упосли програмере.

     Људи са новим идејама могу да расподељују програме као фривер, молећи за прилоге од задовољних корисника, или продајући услуге одржавања. Сретао сам људе који већ успешно раде на такав начин.

     Корисници са сличним потребама могу да створе корисничке групе и плаћају чланарину. Група би склопила уговор са програмерским фирмама да пишу програме које би чланови групе желели да користе.

     Све врсте изградње могу се финансирати софтверским порезом:

Претпоставимо да свако ко купи рачунар мора да плати n процената цене за рачун софтверског пореза. Влада би ово давала агенцији као што је НЗС (Национална задужбина за софтвер) за исплату развоја софтвера.
Али ако купац рачунара сам приложи у изградњу софтвера, може да буде изузет из плаћања пореза. Могао би да уложи у пројекат по свом избору — често често бирајући га јер се нада да ће користити његов резултат када он буде завршен. Може да буде заслужан за било који износ прилога до пуног износа пореза који је морао да плати.
Укупни степен пореза могао би да буде изабран гласањем опорезованих, и изваган у складу са износом који ће им бити наплаћен.
Последице:

     На дуге стазе, ослобађање програма је корак напред према послеоскудичном свету, где нико неће морати да ради веома напорно само да би зарадио за живот. Људи ће бити слободни да се посвете активностима које су забавне, као што је програмирање, после провођења неопходних десет сати недељно на неопходним пословима као што су законодавство, породично саветовање, оправка робота и истраживање астероида. Неће бити потребе да се зарађује за живот од програмирања.

     Ми смо већ сада веома смањили обим посла који цело друштво мора да обави за целокупну продуктивност, али само мали део овога се претворио у слободно време за раднике јер је неопходно много непродуктивних уз продуктивне активности. Главни узроци овога су бирократија и изометричне борбе против конкуренције. Слободни софтвер ће веома смањити ово цурење у производњи софтвера. Ми то морамо да урадимо, како би се технички добици у продуктивности претворили у мање рада за нас.


Фусноте

(1) Овде је избор речи био непажљив. Намера је била да нико неће морати да плати за дозволу да користи систем ГНУ-а. Али речи ово не стављају до знања, и људи их често интерпретирају као да неће морати или ће морати веома мало да плате за копије ГНУ-а. Ово никад није била намера; касније, манифест помиње могућност постојања фирми које нуде услугу расподеле зарад профита. Касније сам научио да пажљиво разликујем „слободно“ (енгл. „free“) у смислу слободе и „бесплатно“ (енгл. „free“) у смислу цене. Слободни софтвер је софтвер који корисници могу да расподељују и мењају. Неки корисници могу да набаве копије бесплатно, док други плаћају за набавку копија — и ако плаћање помаже унапређењу софтвера, тим боље. Важна ствар је да свако ко поседује копију има слободу да сарађује у његовом коришћењу са другима.

(2) Ово је друго место где нисам пажљиво направио разлику између два различита значења речи „слободно“ (енгл. „free“ = „слободно“ или „бесплатно“). Реченица таква каква је није погрешна — можете да набавите копије софтвера ГНУ бесплатно, од ваших пријатеља или преко мреже. Али она сугерише погрешну идеју.

(3) Данас постоје такве фирме.

(4) Задужбина за слободни софтвер се углавном финансира из службе за расподелу, иако је добротворна организација пре него фирма. Ако нико не изабере да набавља копије наручивањем преко ЗСС, она неће бити у могућности да обавља посао. Али ово не значи да је оправдано да власничка ограничења приморавају сваког корисника да плаћа. Ако мали део свих корисника наручује копије од ЗСС, то је довољно да ЗСС настави са постојањем. Зато молимо кориснике да изаберу овакав начин подршке. Јесте ли и ви приложили ваш део?

(5) Група рачунарских фирми је недавно спонзорисала одржавање ГНУ-овог преводиоца за Це.