Omiljeno štivo

Na Drini ćuprija

I poglavlje

Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između
strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta
rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo
na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za
obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu
gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene
i Uzavničke planine. Zaokret koji tu pravi Drina neobicno je oštar a planine sa obe strane
tako su strme i toliko ublizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz kojeg reka izvire pravo,
kao iz mrkog zida. Ali tu se planine odjednom razmiču u nepravilan amfiteatar čiji promer
na najširem mestu nije veci od petnaestak kilometara vazdušne linije.

Na tom mestu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapenjene, iz prividno
zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki i skladno srezani most od kamena, sa
jedanaest lukova širokog raspona. Od tog mosta, kao od osnovice, širi se lepezasto cela valovita
dolina, sa višegradskom kasabom i njenom okolinom, sa zaseocima poleglim u prevoje brežuljaka,
prekrivena njivama, ispašama i šljivicima, izukrštana medama i plotovima i poškropljena šumarcima
i retkim skupovima crnogorice. Tako, posmatrano sa dna vidika, izgleda kao da iz širokih lukova
belog mosta teče i razliva se ne samo zelena Drina nego i ceo taj župni i pitomi prostor, sa svim
što je na njemu i južnim nebom nad njim.



Prethodna strana     Sledeća strana