Fizičke komponente mreže





Uvod

Razmotrimo situaciju u kojoj puno radnika u jednoj radnoj organizaciji ima potrebu da radi sa istim podacima. Kopije podataka mogu biti smeštene na svaki računar tako da svaki zaposleni može lično da im pristupi. Medjutim, mnogo efikasniji metod je smestiti podatke na jedan računar i obezbediti da se sa ostalih (udaljenih) računara može pristupiti podacima. Ova opcija čuva prostor na disku na računarima i obezbedjuje centralnu lokaciju za skladištenje i upravljanje podacima kojima treba da pristupa više korisnika. Potreba za korišćenjem istih podataka i računarskih resursa dovela je do razvoja mreža. Mreža je skup povezanih računara koja omogućava deljenje istih informacija i povezivanje na isti resurs. Na primer, umesto da na svaki računar povežemo štampač, svi računari mogu biti povezani na štampač dodeljen za pristup vise korisnika. Da bismo razumeli kako funkcioniše mreža pod Microsoft Windows 2000 operativnim sistemom, moramo da znamo od čega se mreža sastoji. Pri ispitivanju mreže, moramo utvrditi više parametara: veličinu, osnovne komponente povezanosti, kao sto su kablovi, komunikacioni alati... Takodje moramo da razlikujemo mrežne topologije.

Opseg mreže

Opseg mreže referiše na njenu geografsku veličinu. Mreža se moze sastojati od samo nekoliko računara u u jednoj kancelariji ili od hiljadu računara na velikim daljinama, povezanih zajedno. Opseg mreže je odredjen na osnovu veličine organizacije ili na osnovu udaljenosti izmedju korisnika na mreži. Opseg odredjuje kako je mreža napravljena i koje su fizičke komponente korišćene u njenoj izradi.

Postoje dva osnovna tipa mrežnog opsega:

LAN
(Local Area Network) - dva računara u kancelariji, dve zgrade povezane u mrežu...

slika 1. LAN

WAN
(Wide Area Network) - dva računara na suprotnim stranama sveta, više LAN-ova povezanih u mrežu. Internet je LAN.

slika 2. WAN

Osnovni povezujući delovi

Ove komponente omogućavaju razmenu podataka medju računarima u mreži, tj. prenošenje podataka do svakog računara u mreži. To su:

Mrežni adapteri

Oni obrazuju fizičku vezu izmedju računara i mrežnog kabla. Postavljaju se u posebne slotove na svakom računaru i serveru na mreži. Pošto je mrežni adapter instaliran, mrežni kabl je priključen na port adaptera i time smo ostvarili fizičku vezu računara sa mrežom. Kako podaci prolaze kablom do mrežnog adaptera, transformišu se u pakete. Paket je logičko grupisanje informacija koje sadrži zaglavlje. Zaglavlje sadrži adresna polja koja uključuju informacije o podacima, tj.njihovom poreklu i odredištu. Mrežni adapter čita adresu odredišta da odredi da li je paket namenjen tom računaru. Ako jeste, mrežni adapter propušta paket operativnom sistemu na obradu. Ako nije, adapter odbacuje paket. Svaki mrežni adapter ima jedinstvenu adresu sadržanu na čipovima na kartici. Ova adresa se naziva fizička ili MAC (Media Access Control) adresa. Dakle, možemo reći da mrežni adapter ima sledeću ulogu: prima podatke od os računara i pretvara ih u električne signale koji se prenose na kabl prima električne signale sa kabla i i prevodi ih u podatke koje os računara može da razume odredjuje da li su podaci primljeni sa kabla namenjeni računaru kontrolise protok podataka izmedju računara i kablova. da bi se osigurala kompatibilnost izmedju računara i mreže, mrežni adapter mora da ispuni sledeći kriterijum: bude podržan od strane os na računaru Mrežni kablovi računare povezujemo u mrežu koristeći kablove za prenos signala izmedju računara. Oni se razlikuju po mogućnostima i kriterijum za njihovu podelu je mogućnost da prenose podatke na različitim brzinama, sa različitom vrednošću greške. Tri osnovne kategorije kablova u mrežama su TP (twisted Pair) koaksioni Optički TP kablovi sastoje se od 2 izolirana snopa bakarnih žica , koji su uvijeni jedan oko drugog. Imamo dva tipa ovih kablova: Unshielded Twisted pair (UTP) and Shielded Twisted Pair (TP). Ovi kablovi se najviše koriste u mrežama i mogu da provode signal oko 100 metara. Utp je najpopularniji. TP kablovi koriste RJ-45 konektore za povezivanje na računar. Koaksioni kablovi sastoje se od jezgra od bakarne žice koje je okruženo izolacijom i spoljnim pokrivačem. Jezgro koaksionog kabla nosi elektronske signale koji čine podatke. Ovo jezgro može biti ili jedna žica ili pramen žica. Povezivanje koaksionim kablovima je dobar izbor kada se podaci prenose na velike daljine . Postoje dva tipa ovih kablova: ThinNet - prenosi signal na 185 metara, i ThickNet - prenosi signal na 500 metara. Oba ova tipa koriste BNC konektor Optički koriste optička vlakna za prenos digitalnih podataka u formi svetlosnih impulasa. Zato što ovaj kabl prenosi svetlosne impulse a ne električne, signal ne može biti praćen i podaci ne mogu biti ukradeni. Optički kabl je dobar za brz prenos velike količine podataka, jer se signal prenosi brzo i sa vrlo malo smetnji. Mana optičkog kabla je to što je njegova instalacija komplikovana i što se lako lomi prilikom povezivanja, što zahteva posebnu opremu i što je skup. bežični komunikacioni uredjaji ove uredjaje koristimo da povežemo mreže na udaljenostima za koje standardni mrežni adapteri i kablovi nisu tehnički ili ekonomski dostupni. bežične mreže se sastoje od bežičnih komponenti koje komuniciraju sa Lan-ovima. Osim činjenice da kabl ne povezuje računare, tipična bežična mreža radi slično kao i mreža sa kablovima: u svaki računar instaliran je bežični mrežni adapter sa transceiver-om(uredjaj koji i šalje i prima analogne i digitalne signale). Korisnici rade na isti način kao i da imaju kablove. postoje dve uobičajene tehnike za bežični prenos u LAN-u: infracrvena transmisija uskopojasna radio transmisija Infracrvena transmisija radi koristeći infracrveni svetlosni zrak za prenos podataka izmedju uredjaja. Izmedju uredjaja koji šalje i koji prima ne sme biti fizičke prepreke, sve što blokira infracrveni signal prekida komunikaciju. Ovi sistemi moraju generisati jake signale jer je slaba transmisija signala podložna uticajima drugih svetlosnih izvora, kao što su prozori. uskopojasna radio transmisija Korisnik ukljući i predajnik(transmiter) i prijemnik(receiver) na odredjenu frekvenciju. uskopojasna radio transmisija ne zahteva ćistu liniju vida izmedju ova dva uredjaja zato što koristi radio talase. Medjutim, uskopojasnoj radio transmisiji mogu smetati čelik i noseći zidovi. Korisnicima se naplaćuje naknada za korišćenje radio transmisije.

Topologija mreže

Topologija mreže je način uredjenja računara, kablova i ostalih komponenata u okviru mreže. Toploogija koju koristite utiče na tip i mogućnosti mrežnog hardvera, na upravljanje njime i na mogućnosti za buduću ekspanziju. Topologija je i fizička i logička:

  • Fizička topologija opisuje kako su fizičke komponente mreze spojene
  • Logička topologija opisuje način protoka podataka kroz mrežu postoje pet osnovnih topologija:
  • Bus.   Računari su povezani zajedničkim kablom.
  • Star.   Računari su povezani delovima kabla koji se širi iz centralne lokacije, iz hub-a.
  • Ring.   Računari su povezani kablom koji koji pravi petlju oko centralne lokacije.
  • Mesh.   Računari su povezani svaki sa svakim
  • Hybrid.   Dve ili više topologija se koriste zajedno.

    Tehnologije mreže

    Za komunikaciju izmedju računara u okviru Lan-a ili Wan-a koristimo razne mrežne tehnologije, kao na primer:

  • Ethernet
  • Token Ring
  • Asynchronous Transfer Mode (ATM)
  • Fiber Distributed Data Interface (FDDI)
  • Frame relay

  • home page   prethodna   sledeća