ODISEJ KOD NIMFE KALIPSE

Izloženo po Homerovoj »Odiseji«

       Vraćajući se posle trojanskog rata na Itaku, heroj Odisej je pretrpeo mnoge nevolje i mnoge grozne opasnosti. Na putu je izgubio sve svoje drugove, svi su izginuli, nikoga od njih nije poštedela zla sudbina. Posle dugih lutanja, Odisej je stigao do ostrva Olagije kod nimfe Kalipse. Sedam dugih godina morao je heroj da se zlopati kod moćne čarobnice Kalipse. Već je nastupila osma. Odisej je tugovao za zavičajnom Itakom, za svojom porodicom, molio je Kalipsu da mu dozvoli da se vrati u domovinu, ali ona nije htela za to ni da čuje. Na kraju su se bogovi Olimpljani sažalili na heroja. Na skupu bogova Zevs odluči, na molbu svoje kćerke Atene Palade, da pomogne Odiseju da se vrati u zavičaj, bez obzira na to što ga je proganjao bog mora Posejdon, ljut na njega što mu je oslepio sina, kiklopa Polifema.

NA ITAKI U ODISEJEVOM ODSUSTVU PROSIOCI RASIPAJU NJEGOVO IMANJE

       Kad su bogovi odlučili da vrate Odiseja u domovinu, boginja ratnica Atena odmah se spustila s visokog Olimpa na zemlju, u Itaku, i u liku tafijskog kralja Menta došla u Odisejev dom. Ona je tu zatekla razuzdane prosioce, koji su prosili Penelopu, Odisejevu ženu. Prosioci su sedeli u svečanoj sali i igrali očekujući pir, koji su spremali robovi i sluge. Atenu je prvi ugledao Odisejev sin Telemah. On je ljubazno dočekao tobožnjeg Menta, uveo ga u dom i posadio za odvojeni sto, po strani od onog za kojim su sedeli ostali prosioci. Počeo je veliki pir. Kad su se prosioci najeli i napili, pozvali su pevača Femija da ih svojom veštinom razonodi. Dok je Femij pevao, Telemah se naginjao prema Mentu i žalio mu se na nevolje koje podnosi od ovih nasrtljivaca, ali tako da ga oni ne čuju. Tugovao je Telemah što se tako dugo ne vraća njegov otac Odisej. S očevim povratkom završile bi se sve njegove nevolje, verovao je Telemah. On takođe upita gosta ko je i kako se zove. Atena Palada reče da se zove Mento i dodade da je poznavala Odiseja, na kog tako liči njegov sin Telemah, i praveći se da ne zna šta se dešava u Odisejevom domu, upita Telemaha — da li, možda, on to praznuje neku svadbu ili priređuje slavlje? Zašto se tako obesno ponašaju njegovi gosti? Telemah poveri gostu svoju nevolju. On mu ispriča kako obesni prosioci primoravaju njegovu majku Penelopu da odabere sebi za muža jednoga od njih, kako prave ispade, kako haraju njegovo imanje. Atena sasluša Telemaha i posavetova ga da potraži zaštitu od itačkog naroda, da ga pozove na većanje i požali se na prosioce. Atena je takođe savetovala Telemaha da ode u Pilos starcu Nestoru i u Spartu kralju Menelaju da bi od njih doznao šta se desilo s Odisejem. Pošto je dala Telemahu takav savet, Atena ga je napustila. Ona se pretvori u pticu i nestade Telemahu iz vida. Tek tad je on shvatio da je razgovarao s nekim od bogova.

       U to vreme je i Penelopa sišla iz svojih odaja u svečanu salu. Ona je čula Femijevo pevanje o povratku heroja posle pada Troje. Penelopa ga je molila da prekine tu tužnu pesmu i da otpeva drugu, ali je Telemah prekide, govoreći da za izbor pesme nije kriv pevač, već bog Zevs, koji beše nadahnuo pevača da peva baš tu pesmu. Telemah je molio majku da se vrati u svoje odaje i da tamo radi ono što joj kao ženi i domaćici priliči: da prede, tka, pazi na rad robinja i red u domu. On je molio majku da se ne meša u posao koji joj ne odgovara, rekavši joj da je u domu svog oca Odiseja on jedini gospodar. Penelopa je saslušala sina, mirno otišla u svoju odaju i, pošto se tamo zatvorila, briznula u gorak plač, sećajući se Odiseja. Najzad je boginja Atena uljulja u laki san.

       Prosioci su, kad je otišla Penelopa, dugo raspravljali o tome ko od njih treba da bude njen muž. Uskoro ih prekide Telemah. On je rekao da će se obratiti za pomoć narodnom zboru da im on zabrani da ruše njegov dom. Telemah im je pretio srdžbom bogova, ali njegove pretnje nisu delovale na prosioce, koji su, kao i pre, nastavljali da pevaju i igraju, nepristojno se ponašajući sve do duboko u noć. Tek kasno u noć, prosioci se raziđoše.

       Telemah je pošao u svoju spavaću sobu, praćen vernom Odisejevom sluškinjom, prestarelom Euriklejom, koja ga je odgajala od detinjstva. Tamo je Telemah legao na svoj ležaj. Svu noć nije mogao oka sklopiti, sve je mislio na savet koji mu beše dala Atena Palada.

       Sledećeg dana, rano ujutru, Telemah naredi glasnicima da skupe narodni zbor. Narod se brzo okupi. Na zbor je zatim došao i Telemah, u rukama mu je bilo koplje, a za njim su išla dva psa. On je bio tako lep da su mu se svi okupljeni divili. Starci Itake skloniše se pred njim i on sede na mesto svog oca. Posle toga se Telemah obrati narodu s molbom da ga zaštiti od besnih prosilaca, koji podrivaju njegov dom. On je imenom Zevsa i boginje pravosuđa Artemide zaklinjao narod, da mu pomognu.

       Pošto je završio govor, Telemah je seo na svoje mesto, oborivši glavu, dok su mu suze tekle iz očiju. Čitav narodni zbor je ćutao. Samo je jedan od prosilaca, Antinoj, počeo drsko da odgovara Telemahu. On je korio Penelopu zbog lukavstva kome je pribegla, samo da bi izbegla brak s nekim od prosilaca. Ona im je rekla da će izabrati jednog od njih za muža tek onda kad bude završila tkanje bogatog pokrivača. Danju je Penelopa stvarno tkala pokrivač, a noću je parala ono što je uspela da izatka tokom dana. Antinoj je pretio da prosioci neće napustiti Odisejev dom sve dotle dok Penelopa ne izabere za muža jednog od njih. Antinoj je čak tražio od Telemaha da pošalje svoju majku njenom ocu. Time je on hteo da je natera da sebi izabere muža.

       Telemah je, međutim, odbio da istera majku iz kuće. On pozva Zevsa za svedoka svih onih uvreda i zala koje je trpeo od prosilaca. Bog gromovnik Zevs, koji ga je čuo, posla mu znamenje. Iznad narodnog zbora visoko su se podigla dva orla, doletela do sredine zbora i jurnula jedan na drugog. Do krvi su jedan drugom razderali grudi i vrat i brzo se sklonili s očiju iznenađenog naroda. Haliters, koji proriče po pticama, reče okupljenim da ta znamenja predstavljaju skori Odisejev povratak i zlo koje će tada snaći prosioce. Odisej će se vratiti i, ni od koga prepoznat, surovo kazniti one koji haraju njegov dom. Eto šta je Haliters rekao okupljenima. Čuvši to, jedan od prosilaca, Eurimah, poče glasno da se podsmeva proroku. On je pretio da će ubiti i samog Odiseja. Eurimah je oholo izjavio da se prosioci ne plaše ničega: ni Telemaha, ni vidovitih ptica kojima ih plaši prorok.

       Telemah nije više ubeđivao prosioce da prestanu da čine nedela. On je molio narod da mu da brzu lađu kojom bi mogao otploviti u Pilos, kralju Nestoru, jer se nadao da će tamo saznati nešto o svom ocu. Telemaha je podržao samo Odisejev prijatelj, razumni Mentor. On je korio narod što dozvoljava prosiocima da tako vređaju Telemaha. Narod je sedeo ćuteći. Tada od prosilaca ustade Leokrit. On je, podsmevajući se Telemahu, pretio Odiseju da će biti ubijen samo ako se vrati i pokuša da izagna prosioce iz svog doma. Leokrit je tako daleko išao u svojoj drskosti, da je čak samovlasno raspustio narodni zbor.

       Veoma tužan, ode Telemah na morsku obalu i tamo se s molbom obrati Ateni Paladi. Boginja mu se javi prerušena u Mentora. Ona ga posavetova da ostavi na miru prosioce, koji u svom slepilu sami sebi pripremaju propast, što je sve bliža i bliža. Boginja je obećala Telemahu da će mu nabaviti lađu i pratiti ga na putu u Pilos. Zatim mu je rekla da ide kući i spremi sve što je neophodno za daleki put.

       Telemah ju je poslušao. U domu je zatekao prosioce, koji se behu ponovo iskupili za gozbu. Antinoj je s podsmehom dočekao Telemaha i, uzevši ga za ruku, pozvao ga da učestvuje u gozbi, ali je Telemah srdito trgnuo ruku i otišao preteći prosiocima gnevom bogova. Telemah je pozvao vernu sluškinju Eurikleju i pošao u prostranu Odisejevu ostavu da tamo uzme sve što je bilo neophodno za putovanje. On je samo Eurikleji saopštio svoju odluku da namerava da otputuje u Pilos, i zamolio ju je da se za vreme njegovog odsustva stara o njegovoj majci. Verna služavka poče da moli Telemaha da ne napušta Itaku, bojeći se da Odisejev sin ne pogine, ali je on bio nepokolebljiv.

       Atena Palada, prerušena u Telemaha, obišla je sav grad, skupljajući dvanaest mladih veslača, pa je zatim otišla Nojemonu da traži lađu. Nojemon joj je rado dao svoju prelepu lađu. Sad je sve bilo spremno za plovidbu. Nevidljiva, Atena pošla je u dvoranu gde su pirovali prosioci i čvrsto ih uspavala. Poprimivši, zatim, ponovo Mentorov lik, izvela je iz dvorca Telemaha i odvela ga na morsku obalu do lađe. Telemahovi pratioci su brzo preneli na lađu zalihe, koje je Eurikleja bila spremila. Telemah se popeo na lađu s tobožnjim Mentorom. Atena je poslala povoljan vetar i lađa je brzo pojurila na otvoreno more.