Hera

Velika boginja Hera, žena svevladara Zevsa,štiti brak i čuva svetost i nenarušivost bračnih veza. Ona šalje supruzima mnogobrojno potomstvo i pri rađanju deteta blagosilja majke.

Pošto je Heron, pobeđen od Zevsa, izbacio je iz svoje urtobe boginju Heru i njenu braću i sestre, majka Reja ju je odvela na kraj Zemlje sedom Okeanu; Heru je tamo vaspitala Tetida.Dugo je živela Hera daleko od Olimpa, u tišini i miru.Veliki gromovnik Zevs primetio ju je, zavoleo i ugrabio od Tetide. Bogovi su priredili Zevsu i Heri raskošnu svadbu.Irida i harite obukle su Heru u raskošne haljine i ona je svojom mladom, velicanstvenom lepotom sijala u skupu bogova na Olimpu, sedeći na zlatnom prestolu zajedno s velikim kraljem bogova i ljudi - gromovnikom Zevsom. Gospodarici Heri svi bogovi donosili su svadbene darove, a boginja Zemlje - Geja odgaji na svojim nedrima divnu jabuku sa zlatnim plodovima i pokloni je Zevsovoj ženi. Čitava priroda je slavila boga Zevsa i boginju Heru.

Hera vlada na visokom Olimpu.Kao i njen muž Zevs, i ona zapoveda gromovima i munjama, na njenu reč se nebo prekriva tamnim kišnim oblacima, a na pokret njene ruke podižu se strašne bure. Velika Hera je prelepa, volooka, beloruka, ispod venca joj u talasima padaju divne kovrdže, oči joj plamte vlašću i mirnom veličanstvenošću. Bogovi poštuju Heru; nju poštuje i njen muž, gonilac oblaka Zevs, i često se savetuje s njom, ali česte su i svađe između Zevsa i Here. Na venčanjima bogova Hera često prigovara Zevsu i spori se sa njim.Gromovnik se tada ljuti i preti kaznama svojoj ženi. Hera tad ućuti i savlađuje svoj gnev. Ona se priseća vremena kad ju je Zevs bičevao, okovao je zlatnim lancima i obesio između Zemlje i neba, privezavši joj za noge dva teška nakovnja.

Hera je moćna i nijedna boginja nema toliku vlast kao ona.Veličansvena, u dugoj raskošnoj odeždi koju je izatkala sama Atena, u kolima u koja su upregnuta dva besmrtna konja-silazi ona s visokok Olimpa.Njena kola su sva od srebra, točkovi od čistog zlata, a paoci na točkovima svetle kao da su od bakra. Gde Hera prođe, miris se širi zemljom. Sve živo se sklanja pred njom, velikom gospodaricom Olimpa.

Ija

Hera često trpi uvrede od svog muža Zevsa. Tako je bilo i onda kada je Zevs zavoleo prelepu Iju pa je - da je sakrije od svoje žene Here, pretvorio u kravu. Ali gromovnik time ne spase Iju. Hera vide snežnobelu kravu Iju i zatraži je od Zevsa na poklon. Zevs nije bio u stanju da odbije Heru. Dobivši Iju, Hera je, međutim, dade na čuvanje stookom Argusu. Patila je nesrećna Iju i nikom nije mogla da poveri svoja stradanja; pretvorena u kravu, ona je bila lišena moći govora. Argus, koji nikad nije spavao, čuvao je Iju i ona nije mogla da se sakrije od njega. Zevs primeti njene muke. On pozva svog sina Hermesa, kome naredi da je otme.

Hermes brzo odjuri do vrha planine na kojoj je stooki stražar čuvao Iju. On uspava Argusa svojim besedama, i tek što ovaj sklopi svojih sto očiju, Hremes uze svoj savijeni mač i jednim udarcem odrubi Argusu glavu. Ija tad beše oslobođena, ali ni tim je Zevs ne spasi od Herinog gneva. Hera posla čudovišnog obada. Svojom užasnom žaokom obad je gonio od muka izbezumljenu nesrećnu paćenicu Iju iz zemlje u zemlju. Ona nigde ne mogaše da nađe mir. Besno trčeći, ona je jurila sve dalje i dalje, a obad je leteo za njom, stalno zabadajući žaoku u njeno telo; obadova žaoka je pekla Iju kao užareno gvožđe.

Kud sve nije projurila nesrećna Ija, u kojim sve zemljama nije bila! Najzad, posle dugog lutanja, ona stiže u zemlju Skita, na krajnjem severu, do stene uz koju beše prikovan titan Prometej. On je prorekao nesrećnici da će se moći izbaviti od svojih muka tek u Egiptu. Ija je odjurila dalje gonjena obadom. Ona je prepatila mnoge muke, mnoge je opasnosti još morala da iskusi pre no što je stigla u Egipat. Tamo, na obali blagodetnog Nila, Zevs joj vrati pređašnji lik i ona rodi sina Epata. On je bio prvi egipatski kralj i rodonačelnik velike loze heroja, kojoj je pripadao i najveći grčki heroj Herakle.