Ako            41.GRADINAR

Ako

-Radjard Kipling-

Ako možeš da sacuvaš razum kad ga oko tebe
gube i okrivljuju te za to;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kada svi u tebe sumnjaju,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ,ni tvoje reči previše mudre;
Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da razmišljaš ,a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
I da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: "Istraj!"
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom , a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe, ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut
Sa šezdeset skupocenih sekundi,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki čovek, sine moj!

(Ova pesma Nobelovca(1907.)Radjarda Kiplinga, proglašena je u novembru 1995. godine, u jednoj anketi u Engleskoj, za najlepšu pesmu svih vremena) Preveo: Ivo Andrić

41.GRADINAR

-Rabindranat Tagore-

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;ali se ne usuđujem;
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.


Vrh strane
Povratak na prethodnu stranu
Povratak na glavnu stranu
Povratak na kraću biografiju