Mali priručnik

Kod digitalnog fotoaparata svetlost pada na senzor i u njemu proizvodi struju, odnosno digitalnu informaciju koja se čuva u memoriji. Ovo je, možda i jedina razlika između digitalnog i analognog fotoaparata.

Objektiv

Svaki aparat mora imati objektiv. Sastoji se od sočiva kroz koja se prelama svetlost i na taj način se pravi slikakoja pada na senzor. Objektiv može biti fiksiran ili promenljive žižne daljine, odnosno da ima zoom. Karakteristike zoom objektiva su dve vrednosti žižne daljine: širokougaone (wide angle) i zumirane(telephoto). Njihov odnos predstavlja stepen uvećanja (kod objektiva 5,4-16,2 mm uvećanje iznosi 3x, a dobija se deljenjem veće vrednosti manjom). Kod digitalnog fotoaparata ove vrednosti su znatno manje nego kog analognog zbog mnogo manjih dimenzija senzora u odnosu na dimenzije filma. Zbog toga se navodi i ekvivalent za 35-milimetarski format (prethodni primer je ekvivalentan objektivu 35-105 mm). Ako želite veliko uvećanje treba vam i veliki objektiv jer uvećanje direktno zavisi od prečnika sočiva. Često se navodi i digitalno uvećanje, ali treba znati da se isti efekat postiže pomoću programa za obradu slika na kompjuteru, pa ove vrednosti ne treba uzimati u obzir.

Objektiv se zbog brojnih aberacija sastoji od većeg broja sočiva koja imaju ulogu da isprave ove nedostatke. Ali aberacije je nemoguće izbeći, one moraju postojati ali bi trebalo da budu što manje. Najizraženije su hromatske i geometrijske aberacije(deformacija u obliku bureta - barrel distortion - kod širokougaonog položaja objektiva).

Senzor

Senzor je iza objektiva i beleži količinu i vrstu svetla. Senzor može biti CMOS ili CCD (najčešći). Ovo je crno beli senzor i detektuje samo jačinu svetlosti koja pada na njega. Preko njega se postavlja Bajerova Mreža (Bayer Pattern), odnosno RGBG filter(Red, Green, Blue, Green) koja rastavlja svetlost. Potrebno je osvetliti 4 tačke na senzoru da bi se dobila informacija o boji jedne tačke na slici. Dodata zelena komponenta je zbog kontrasta. Rezolucija senzora jednaka je najvećoj rezoluciji slike koju proizvodi. Izražava se u megapikselima i dobija se množenjem širine i visine slike u pikselima. Tako, senzor od 3,2 megapiksela daje slike maksimalne rezolucije 2048x1536 piksela. Često se pominja interpolacija - razvlačenje slike matematičkim proračunima, koja se sreće kod lošijih modela aparata. Zato treba obratiti pažnju na hardversku- pravu rezoluciju. Za fotografije dimenzija 10x15 cm dovoljan je aparat rezolucije 2,1 megapiksela 1600x1200 piksela.

Ekspozicija

Izlaganje senzora svetlu naziva se ekspozicija. Meri se u sekundama. Obrnuto je srazmerna količini svetla koje prođe kroz objektiv. Kod dužih ekspozicija treba fiksirati fotoaparat zbog toga što se beleži svaki pokret. Ekspozicija za sunčan dan je 1/2000 sec, oblačan 1/320 sec, a sa blicom 1/60 sec.

Ako se koristi blic u mraku dobija se savršeno osvetljen lik osobe i mutna pozadina iza nje umesto svetla grada zbog kojih je i slika načinjena. Ovo se dešava jer kratka ekspozicija ne može da uhvati slaba svetla iz pozadine. Zbog toga se koristi noćni režim rada, odnosno duga ekspozicija koja hvata pozadinu a potom okida blic kako bi osvetlio osobu. Naravno, fotoaparat treba biti fiksiran. Ovo se naziva još i Slow Sync režim. Napredniji aparati imaju Tv koji omogućava ručno podešavanje trajanja ekspozicije.

Kod dugih ekspozicija javljaju se svetle tačke usled grešaka. Zato neki aparati snimaju još jedan kadar sa zatvorenom blendom i oduzimaju ga od prve fotografije. Tako se dobija perfektan noćni snimak.

Merenje osvetljenja

Digitalni aparati mere intenzitet svetla odbijenog od površine koja se fotografiše. Uobičajen način merenja je procena osvetljenosti celog kadra kada se ujednačava osvetljenost. Ako se uključi centralno merenje aparat težište stavlja na centar slike i ovo se upotrebljava kad je pozadinsko svetlo jako (tamni portreti).

Otvor blende

Otvor blende je otvor dijafragme unutar objektiva. Otvor blende se označava F brojem (F Stops)-manji broj znači da je otvor blende veći i da više svetlosti prođe kroz objektiv. To su brži objektivi jer je ekspozicija kraća. Ako je otvor blende promenljiv navodi se maksimalna i minimalna vrednost (F2,8-F8,0) ili se navode najveći otvori blende u širokougaonom i telefoto položaju (F2,8(W)-F3,5(T)). Otvor blende se koristi zbog dubinske oštrine. Ako se slika osoba a pozadina treba da bude zamućena blendu treba što više otvoriti. Ako želimo da osoba i pozadina budu podjednako oštri onda treba postaviti najveći F broj. Bolji aparati imaju Av režim u kojem se menja otvor blende a automatika reguliše ostalo.

ISO osetljivost

Ovaj pojam je preuzet od analognih fotoaparata. Na digitalnim fotoaparatima je u upotrebi i ASA standard. Kod veće ISO osetljivosti moguće je slikati u uslovima slabe osvetljenosti. Povećanjem osetljivosti pojačava se signal sa CCD senzora, ali se pojačava itzv. šum na fotografijama. U uslovima slabog osvetljenja potrebna je duža ekspozicija, ali ako se malo pomeri aparat nastaju mrlje. Zato povećanje ISO osetljivosti sa 50 na 100 smanjuje ekspoziciju 2 puta. Tako je moguće slikati osobu u pokretu bez blica pri slaboj osvetljenosti.

Balans bele boje

Balansom bele boje se određuje balans boja na fotografiji. Zbog toga postoji više podešavanja balansa (sunčan ili oblačan dan, scena osvetljena običnom sijalicomili neonkama).

LCD ekran

Ovo je najverovatnije najveća prednost digitalnih fotoaparata. Posle fotografisanja mogu se pregledati slike. On prenosi kompletnu sliku koja će biti fotografisana, pa se koristi prilikom neposrednog fotografisanja. Senzor je stalno izložen svetlu, i na taj način se prenosi na LCD ekran sve što se beleži na senzor. Sreće i tzv. optičko tražilo. Međutim, ono obuhvata oko 80% slike koja će biti snimljena. Ono što se vidi kroz tražilo ne odgovara onome što se vidi kroz objektiv. Kod SLR fotoaparata (Single Lens Reflex) slika se u tražilu dobija pomoću sistema ogledala koja prikazuju sliku iz objektiva.

*****************

Ovaj tekst je zamišljen kao pomoć u dešifrovanju sraćenica, i naravno kupovini, fotoaparata. I za kraj još jedna sugestija: nije bitna ambalaža već kvalitet fotoaparata.