Pomalo o Milošu...

19 godina Miloš je čekao da se nadje neko ko će naći za shodno da ga intervjuiše, ostavivši tako neizbrisiv dokaz o postojanju i uspehu jednog velikog čoveka. I čekao... Čekao... Prve dve-tri godine nije bilo nikoga ko bi se odvažio na takav poduhvat, ali je Miloš to prepisivao činjenici da nije umeo da priča. Bio je napredna beba, ali veštinom govora nije još bio ovladao. Sledećih 10-ak godina je proteklo u srećnom detinjstvu i čekanju prave osobe koja će uspeti da na papir stavi neke od uzvišenih misli mladog junoše. Takva se osoba nije pojavila, a Miloš je čekao. Usledile su vesele godine adolescencije u kojima je Miloševa Misao cvetala i polako išla ka svome zenitu, ali i dalje nije bilo čoveka koji bi se usudio da teške misli ovog zrelog mladića zabeleži. Posle godina i godina čekanja, Miloš je shvatio da će ipak morati nešto da učini i sam. Na nagovor čudnih glasova u svojoj glavi odlučio je da napiše memoare. Povodom toga naša reporterka je uspela da stigne do Miloša i odradi jedan kratak, ali jezgrovit intervju, čiji deo, evo, prenosimo...

Ko je Miloš Stojanović?
Na ovo je pitanje malo teže dati odgovor, s obzirom da je dotični izrazita dvostruka ličnost. Danju, Miloš je dobroćudni, naizgled naivni i uvek nasmejani student Matematičkog Fakulteta, dok se noću pretvara u Čoveka-Koji-Spava. Ova se promena može primetiti gotovo svake noći, sem u retkim prilikama kada postaje Miloš-Čovek-Koji-Ne-Može-Da-Spava-Jer-Neko-Cele-Noći-Pušta-Narodnu-Muziku, što će konačno jednog dana (u ne tako dalekoj budućnosti) dovesti do toga da postane Miloš-Serijski-Ubica-Ljudi-Koji-Cele-Noći-Puštaju-Narodnu-Muziku.

Otkud to ime?
Ime je dobio po najvećem srpskom junaku svih vremena (oni koji su pomislili na Batu Živojinovića, zeznuli su se) Milošu Obiliću. Ime mu je dao njegov sopstveni brat Marko koji je tada imao pet godina i oduševljavao se srpskim narodnim pesmama (znate ono: "Vino pije Kraljeviću Marko sa mladjahnom vilom Radodajkom...", ili već tako nešto). Elem, pošto su gore pomenuti Marko Kraljević i Miloš Obilić bili uvek i u svemu najbolji, njegov brat mu nadenu to junačko ime da bi zanavek njih dvojica ostali najjači. To ime, u sklopu sa časnim prezimenom Stojanovića, dalo je jednu jako retku i egzotičnu kombinaciju: Miloš Stojanović. Ovo je ime još zanimljivo i po tome što se može čitati i otpozadi (Ćivonajots Šolim), ali pri tome gubi svako značenje. Ipak, legenda kaze da - ukoliko ovo izgovarate sa sledećim akcentovanjem: ćiVONajoTS ŠolIM (što na starom hebrejskom znači "Onaj koji priča brzo, ali zato nerazumljivo"), uz blago podrhtavanje glasnih žica, stojeći na levoj (obavezno!) nozi, i levom (obavezno!) rukom se češkajući ispod malog prsta na desnoj nozi, dok u isto vreme poskakujete i kroz nos zviždite temu iz "Otpisanih" - nećete biti umešani u nijednu saobraćajnu nesreću do pred sam kraj svog života. Efekat se postiže samo ako se ovo radi na autoputu, pri svetlosti mladog meseca. Napomena: Ukoliko uputstva u vezi sa odabirom ruku i nogu ne pratite tačno, sva je verovatnoća da ćete završiti u ludnici. Ali, šta god odlučili, nikako, ali NIKAKO ne pokušavajte da zviždite temu iz neke druge serije (posebno ne iz "Smogovaca"!), jer će posledice po univerzum biti katastrofalne. Sada kada znate tajnu, budite oprezni, jer je moć koju imate u rukama van svakih granica!...

Recite nam nešto više o memoarima koje ste napisali. Javnost, svakako, očekuje puno.
Sa pravom, znate. Naš narod je puno propatio, i mislim da će ga upravo jedno ovako epohalno delo probuditi iz učmalosti. To je, naime, kolekcija tri epska romana: "Znate li ko je Miloš?", "Šta, zar još ne znate ko je Miloš?" i "Pa, čoveče, gde vi živite?". Za one koji sebi neće moći da priušte ove romane, iz štampe uskoro izlazi i sažeto izdanje: "Superstar i druge priče", koje ima za cilj da prikaže Miloša u pravom svetlu - kao skromnog mladića neograničenih mogućnosti.

Da li bi ste nam mogli pročitati Vaš omiljeni pasus iz dela?
Žao mi je, ali radije ne bih. Ovo će ipak možda čitati i deca. Razumete?... Neke stvari jednostavno nisu za nevine dečje uši.

Svakako, svakako, i sama sam se pomalo zbunila čitajući u onom primerku koji ste mi dali o Vašem naučnom pogledu na upotrebu termonuklearnih reaktora u lovu na leptire.
Eto vidite...

Hvala Vam, Miloše, na ovom intervjuu. Bila mi je čast.
Verujem."


Intervju je vodila devojka sa vrha strane.