Ovo je jedna od pesama iz zbirke Gradinar(Rabindranat Tagore) koja mi se najviše svidja





Nespokojan sam. Žudim za dalekim stvarima. Duša moja bludi u čežnji da dodirne rub tamne pučine.


O veliki drugi svete, o plahoviti doziv tvoje frule!


Zaboravljam, zaboravljam uvek da nemam krila za lelenje, da sam prikovan za ovo parče zemlje za večita vremena.


Budan sam i pun žudnje; tuđinac sam u tuđoj zemlji. Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade.


Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove. O mesto u daljinama, o plahoviti doziv tvoje frule!


Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta, da nemam krilatoga hata.


Nespokojan sam, putnik sam u svom srcu.


U sunčanoj magli oklevajućih časova, kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebesnom!


O najdalji kraju, o plahoviti doziv tvoje frule!


Zaboravljam, zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena u kući u kojoj boravim sam.



Nadam se da vam je jasno da ne volim da pričam ili pišem o sebi. Ako vas nešto o meni zanima najbolje je da to sami otkrijete ili u najgorem slučaju pitajte me lično. Kraj.
Još se niste umorili? Pgledajte ovde