Problem je u tome &sx;to to pali. Radnici fabrike JBI nisu ni trepnuli. Znaju da bi mogli vi&sx;e da rade i prekinu sa sitnim &sx;vercom. Ko u Rusiji ne u&cx;estvuje u sivoj ekonomiji i sistemu snala&zx;e&nx;a? Te pojave se ne dovode u pita&nx;e upravo zato &sx;to svi od &nx;ih imaju koristi: oni koji rukovode sivom ekonomijom - &cx;esto isti oni koji uprav&lx;aju zvani&cx;nom - mogu mirno da spavaju. &Cx;arima ovog sistema podlegli su i radnici fabrike armiranog betona, koliko i svi drugi. Jedan preta&cx;e benzin iz kamionskog rezervoara da bi mogao da pokrene svoju staru ladu; drugi zatvara o&cx;i pred nekoliko kubnih metara betona vi&sx;e, da bi mu naru&cx;ilac posla dao malu napojnicu...

Hijerarhija se tu strogo po&sx;tuje: radnici se mogu nadati da &cy;e mese&cx;no zaraditi dodatnih 100 do 200 ruba&lx;a (25 do 50 franaka); na&cx;elnici radionica mogu udvostru&cx;iti svoje plate, sara&dx;uju&cy;i, na primer, sa tre&cy;im firmama; rukovodstvo fabrike se, pak, kre&cy;e u podru&cx;ju vi&sx;e ili ma&nx;e legalnih poslova, koji se sklapaju izme&dx;u industrijsko-finansijskih klanova u okrugu. Prema tome, ekonomija snala&zx;e&nx;a nije nikakvo &cx;arobno, idealno podru&cx;je na kojem nema neranopravnosti i izrab&lx;iva&nx;a, naprotiv. Za uzvrat, ona se ne mo&zx;e sasvim izjedna&cx;iti sa mafijom, niti su joj ci&lx; isk&lx;u&cx;ivo novac i mo&cy;. Kada fabri&cx;ko rukovodstvo pribegne polulegalnim rabotama, &cx;esto to &cx;ini u nastoja&nx;u da obezbedi opstanak fabrike. Za zaposlene na&cx;elo snala&zx;e&nx;a podrazumeva &sx;irok dijapazon: od sitnih kra&dx;a do neovla&sx;&cy;enog obra&dx;iva&nx;a komada zem&lx;e, a preko prodaje materijala ispod &zx;ita, me&dx;usobnog ispomaga&nx;a, prekovremenog rada, preprodaje fabri&cx;kih otpadaka, ili klijentilizma.

Uostalom, kako su mogli da &zx;ive godinu dana bez plate? Prodavali smo gvozdeni otpad, zara&dx;ivali ovde-onde po 10, 30, najvi&sx;e 50 ruba&lx;a. To je sve, uverava Evgenij. Mla&dx;i jo&sx; &zx;ive kod rodite&lx;a i daju im bezmalo celu platu, osim nekoliko ruba&lx;a za cigarete ili pi&cy;e. Stariji se ispoma&zx;u da&cx;ama, u koje odlaze nekoliko puta nede&lx;no posle fabri&cx;kog posla, produ&zx;avaju&cy;i tako za nekoliko sati radni dan. U svojim stanovima, pak, oni stalno ne&sx;to poprav&lx;aju, prekrajaju, krpe. Ne dolazi u obzir nikakva kupovina: zato se snalazimo da nam ono &sx;to imamo potraje &sx;to du&zx;e. Radnici fabrike JBI nemaju dodatne poslove u drugim preduze&cy;ima: Dovo&lx;no zara&dx;ujemo. Koliko je to &sx;to proce&nx;uju kao dovo&lx;no? Pla&cy;eni su prose&cx;no 1000 do 1200 ruba&lx;a (to zna&cx;i 250 do 300 franaka, &sx;to je blizu minimuma potrebnog za pre&zx;iv&lx;ava&nx;e u okrugu). Ovo, pak, podrazumeva da se maksimalno moraju ograni&cx;iti svi tro&sx;kovi: Jednostavno, vi&sx;e ne kupujem ni&sx;ta u trgovinama. Treba izabrati: hrana ili sve ostalo; ka&zx;e Volo&dx;a.

Takvi na&cx;ini pre&zx;iv&lx;ava&nx;a i snala&zx;e&nz;a stvaraju splet veoma slo&zx;enih odnosa. &Cx;esto podrazumevaju zavisnost radnika od &nx;ihovih nadre&dx;enih, bilo da ovi samo zatvaraju o&cx;i ili i rukovode nezakonitim delatnostima. Ponekad ti odnosi zna&cx;e solidarnost i me&dx;usobnu ispomo&cy;, a ponekad nala&zx;u tajnost, izolaciju, konkurenciju. Doprinose i zamag&lx;iva&nx;u moralnih smernica, tako da se zajed&lx;ivost i lukavost smatraju glavnim vrednostima, u skladu sa slede&cy;im na&cx;elom: Ako ne&cy;e&sx; da te nasamare, probaj da ti nasanka&sx; druge. Kakva se &lx;udskost jo&sx; mo&zx;e na&cy;i kod tih &lx;udi i &zx;ena suo&cx;enih sa svakodnevnom borbom za pre&zx;iv&lx;ava&nx;e? Siroma&sx;tvo je sveprisutno, u svoj svojoj ne&lx;udskoj ogo&lx;enosti i u&zx;asu. Vasilij prepri&cx;ava kako je prestao da se vi&dx;a s prijate&lx;ima:Vi&sx;e ne pozivamo jedni druge, nemamo sredstva. Ostao je samo naju&zx;i porodi&cx;ni krug: vi&dx;am &zx;enu i decu. Ima li bekstva u alkohol? Ma, nemamo vi&sx;e novca da kupimo ni bocu votke! Moramo se zadovo&lx;iti samogonom! Ova vrsta pi&cy;a, dobijena ve&sx;ta&cx;kom destilacijom svega i ni&cx;ega (karamel, hemijski proizvodi...) ko&sx;ta 20 ruba&lx;a po boci (5 franaka); votka ko&sx;ta dva puta vi&sx;e.

Mnogi ruski intelektualci, liberalnog usmere&nx;a, opisuju osiroma&sx;en narod kao bezmalo &zx;ivoti&nx;sku hordu, uni&zx;enu, nemoralnu, bez ikakvih na&cx;ela i ose&cy;a&nx;a odgovornosti. A mo&zx;da su ti opisi samo povr&sx;ni, mo&zx;da su plod intelektualnog elitizma i straha od naroda? Ipak, dovo&lx;no je provozati se moskovskim metroom, pa uhvatiti sebe u nastupu mr&zx;&nx;e prema tim bandama div&lx;aka koji se guraju, udaraju vas svojim torbama u glavu i gaze po cipelama, samo da bi &sx;to br&zx;e iza&sx;li iz vagona. A &sx;ta pamtimo nakon nekoliko sati provedenih u fabrici JBI? Tu su prisutni i grubost, i pomirenost sa sudbinom, i obeshrabrenost. &Cx;uju se povici, psovke i drugi prostakluci kojima &lx;udi op&sx;te me&dx;u sobom. Me&dx;utim, iza ove spo&lx;a&sx;nosti, stvarnost svakodnevice ipak je znatno &sx;arenija i slo&zx;enija.

Samo da se pre&zx;ivi

U ode&lx;e&nx;u za odr&zx;ava&nx;e opreme taj dan je kao i svaki drugi. Padaju udarci &sx;akama po ramenu i zajed&lx;ive primedbe. Vasja dolazi na posao ve&cy; nacvrcan. Ostali su se na to ve&cy; navikli: ni&sx;ta mu ne zameraju. Ipak, tokom &cx;itavog dana nastoja&cy;e da ga pokriju, da ne bi privukao pa&zx;&nx;u &sx;efova. Kada je vreme ru&cx;ka, postav&lx;aju na zajedni&cx;ki sto ono &sx;to su doneli od ku&cy;e (vo&cy;e, supu, paradajz, krompiri, hleb, a re&dx;e i meso). Svi sedaju okolo, slu&zx;e se iz istog ta&nx;ira i piju iz istih &cx;a&sx;a. Ponekad koriste pauzu da odu na peca&nx;e na Volgu, koja je sasvim blizu.

Govore o raznim stvarima: o cenama, naravno, ali i o kolima koja Volo&dx;a poku&sx;ava da popravi, o me&sx;alici za beton koja se pokvarila, o mafiji, o Putinu, fudbalu, &zx;enama (ekipa je uglavnom mu&sx;ka). Uve&cx;e, ba&sx; pred sam kraj radnog vremena, saznaju da su upravo pristigli vagoni sa peskom. A&lx;o&sx;a, &cx;iji je to zadatak, mora da ostane prekovremeno radi istovara. Lice mu se smra&cx;ilo: Obe&cy;ao sam prijate&lx;u da &cy;u ga danas posetiti u bolnici. Ako je samo to, &Lx;onka &cy;e ga zameniti na istovaru. Ponekad se uve&cx;e nalaze na obali Volge, da zajedno ne&sx;to popiju i pojedu. Ne nedostaje niko iz grupe: Zajedni&sx;tvo je sveti&nx;a. Odluke donosimo zajedno, i svi moraju da ih po&sx;tuju.

Naravno da nisu svi kolektivi ovako jedinstveni i sau&cx;esni&cx;ki raspolo&zx;eni. Zbog nesigurnih radnih mesta i poslova, pod uticajem borbe za pre&zx;iv&lx;ava&nx;e i stalnog nadmeta&nx;a za najbo&lx;e polo&zx;aje u formalnim i neformalnim rasporedima snaga, radnici naj&cx;e&sx;&cy;e zaziru jedni od drugih, a ponekad se ose&cy;aju i kao suparnici. Ma&nx;e radne zajednice lak&sx;e se opiru procesu raspada sistema solidarnosti. Ipak, tim za odr&zx;ava&nx;e opreme nije revolucionarni bastion: solidarnost je tu vi&sx;e odbrambeni mehanizam, nego sredstvo za napad. Ona radnicima omogu&cy;ava da &zx;ive bo&lx;e, u prijate&lx;skom i opu&sx;tenom okru&zx;e&nx;u. Slu&zx;i im prvenstveno kao odbrana od fizi&cx;ke iznurenosti. Osim toga, ona je sredstvo za li&cx;no dokaziva&nx;e, za ispo&lx;ava&nx;e i nezavisnog karaktera i, ujedno, sposobnosti uklapa&nx;a u zajednicu. Dobro se ose&cy;am u grupi zato &sx;to me po&sx;tuju, obja&sx;&nx;ava &Lx;onka.

Sa&cx;uvati takvo drugarstvo u poni&zx;avaju&cy;im &zx;ivotnim uslovima ve&cy; je po sebi &cx;in otpora i samopo&sx;tova&nx;a. Radnicima je stalo da se ne unize u vlastitim o&cx;ima, a pogotovo ne pred nadre&dx;enima. Po&sx;to rukovodstvo fabrike smatraju mo&cy;nijim od sebe, oni mu se ne suprotstav&lx;aju neposredno; ipak, ne skrivaju prezir prema upravi zbog &nx;ene nestru&cx;nosti i mahinacija. Sum&nx;i&cx;avi su prema svim &nx;enim obe&cy;a&nx;ima i snishod&lx;ivom stavu. Poverovati rukovodstvu zna&cx;ilo bi propast. Ka&zx;u da ne&cy;e dopustiti ste&cx;aj, ali su to prazne re&cx;i, smatra Vova.

Za uzvrat, kada im neki &sx;ef uka&zx;e po&sx;tova&nx;e, &nx;ihovo mi&sx;&lx;e&nx;e se me&nx;a. Ana, na&cx;elnik radionice, zadobila je povere&nx;e radnika. A ipak se ne rukuje s &nx;ima, provodi dan urlaju&cy;i, nazivaju&cy;i ih pogrdnim imenima, pa i zlostav&lx;aju&cy;i ih. Me&dx;utim, kada iskrsne neki problem, uvek se s &nx;ima savetuje. U slu&cx;aju neopravdanih i proizvo&lx;nih naredbi uprave, Ana radnike &sx;titi i &sx;tedi. Iako se &zx;esti protiv pijanih u radionici, ipak sve &cx;ini da ih pokrije, jer ih smatra dragocenim stru&cx;&nx;acima. Takvo pona&sx;a&nx;e radnici oce&nx;uju kao iskreno, i mada se ne libe da je ponekad psuju i vre&dx;aju, i da&lx;e je uva&zx;avaju: Ana se dovija na sve mogu&cy;e luda&cx;ke na&cx;ine da nekako radionicu odr&zx;i, da nam namakne normalnu platu. Najpre smo joj na pameti mi, pa tek onda misli na sebe, ka&zx;e Volo&dx;a.

Naposletku, posle protesta forme radi, radnici se pokoravaju i obav&lx;aju posao koji Ana od &nx;ih zahteva, pa i one zadatke koji ne spadaju u &nx;ihove redovne radne obaveze. Ali i tom prilikom ostaju na izvesnom odstoja&nx;u, koje im je nu&zx;no da bi sa&cx;uvali dostojanstvo. A&lx;o&sx;a: Mi uradimo ono &sx;to Ana od nas tra&zx;i, ali ne vi&sx;e od toga. Radimo polako. Za&sx;to bi smo se ubijali od posla, kada su nam plate takve kakve su! Ana je u fabrici odnedavno,i jo&sx; ne vlada u potpunosti celim procesom proizvod&nx;e. Lako ju je prevariti i ubediti da je neki postupak veoma slo&zx;en i te&zx;ak. Ne raditi ni previ&sx;e, ni nedovo&lx;no. Svi do jednoga po&sx;tuju ovo osnovno pravilo: Radimo ta&cx;no onoliko koliko nas pla&cy;aju!

Prema tome, i re&cx;i i pona&sx;a&nx;e ovih radnika zaslu&zx;uju da ih pa&zx;&lx;ivo prou&cx;imo, ali tako da ostanemo verni zna&cx;e&nx;u koje im oni pridaju &cx;ak i navodna apatija kod Rusa zaslu&zx;uje da bude preispitana. Mnogi radnici jasno i glasno obzna&nx;uju svoju pasivnost i apoliti&cx;nost, ali samo da bi time pokazali odbojnost prema u&cx;e&sx;&cy;u i sau&cx;esni&sx;tvu u sistemu kojim vladaju korupcija i samovo&lx;a. Odsustvo borbenog &zx;ara nije samo odraz straha, nemo&cy;i ili gra&dx;anske neodgovornosti. Ponekad je to i na&cx;in da se odbrani svoje dostojanstvo ili, &cx;ak, o&cx;uva sfera privatnosti, pa i &zx;ivot sam.