Seminarski

Familija lovora - Fam. Lauraceae
Lovor - Laurus nobilis L.

Lovor

      Poreklom je iz Male Azije, ali je milenijumima odomaćen i na području Mediterana. Nimfu Dafne, ćerku rečnog boga Piniosa, Apolon je, kad je ona odbila njegovu naklonost, pretvorio u lovorovo drvo. Ovidije je o tome pevao u svojim Metamorfozama:

... Ne možeš li postati mojom ženom,
ostaćeš uvek moje drvo;
nosiću stalno lovor sa sobom,
moja kosa i lira i tobolac,
biće ovenčani tobom!

      Proročica iz Delfa proricala je žvaćući list lovora. Imperator Tiberije se sa vencem lovora na glavi krio pod krevetom za vreme grmljavine, a Neron za vreme kuge u svom lovorovom gaju. Rimski gurman Apicius, međutim, smatrao je ovu biljku nazamenljivim začinom.
      Karlo Veliki je 812. godine stavio lovor na spisak biljaka koje se moraju gajiti u njegovim vrtovima. Kasnije, u vreme kuge, na javnim mestima su, zajedno sa granama kleke, paljene grančice lovora.
      Parakuvar Vojvode od Orleana je, u drugoj polovini XVII veka, formulisao bouquet garni, gde je lovor jedan od tri sastojka.
      I u nekim našim krajevima badnjaci se kite i lovorovim grančicama.

Opis: nisko zimzeleno drvo ili žbun, visoko do 9 m. Listovi su jajasto-lancetasti, zašiljeni, gorkog ukusa. Cvasti su skoro sedeće. Muški cvetovi su sitni i zeleni, ženski su neugledni. Plod je bobica. Cveta u aprilu i maju.
Stanište: topla i suva mesta.
Rasprostranjenje: Mediteran, ali se sa malo više pažnje može održati i u vrtovima iz područja umereno tople klime.
Koristi se: list, bobice.
Berba: u svako doba. Listovi se suše u hladu, ponekad presovani da se ne bi uvijali. Tako mogu da sačuvaju tamnozelenu boju i jak miris. Zrele bobice se suše.

Upotreba

      U kuhinji. Veoma aromatičan, list lovora je zastupljen gotovo u svakoj kuhinji. U našoj kuhinji najčešće se koristi za ublažavanje mirisa zemlje u jelima sa kuvanim krompirom, od kiselog i slatkog kupusa ili kelja. Koristi se takođe za jela od iznutrica i pihtije. Uobičajena je upotreba lovorovog lista za mnoga druga kuvana jela, jela od ribe, jela sa kuvanim paradajzom i za marinade. Stavlja se u paštete i turšiju. Jedan je od sastojaka u bouquet garni.

      Kao narodni lek. Ulje dobijeno iz bobica utrljava se u kožu na mestima uboja ili iščašenja. Može se upotrebiti protiv nadimanja, ali uz upozorenje da čitava biljka ima narkotično dejstvo (zbog toga su verovatno proročice u Delfima padale u trans).

      Dobijanje lovorovog ulja i primena. Ulje od lovorovih bobica se istiskuje u presama. Gorak ukus daju mu supstance eugenol, cineol i geraniol. Nekada je ovo ulje bilo popularno kao lekovito za opekotine. Danas se lovorovo ulje koristi u proizvodnji sapuna i sveća.

Osnovna nekuvana marinada

2/3 šolje crnog vina
6 kašika ulja
1 iseckana mala glavica crnog luka
veza izdanaka peršuna i svežih grančica timijana
1 list lovora
7 istucanih semena korijandra
3 istucane bobice pimenta
1 istucan čen belog luka i
1/2 kašike soli


Ova marinada odgovara svim vrstama mesa.