|- - -|
|

Sećanje na mladoga sestrića

Ova noć i ova reka
To je moj i to je tvoj kraj
Ova bezbrojna tama. Ova daleka
Senka i sam vaj
Pustoš:
Moj i Tvoj kraj. Spavaj
Prijatelju, sanjaj.
Za tebe je sve samo odmorište već
Za nas vapaj i očajanje
Za tebe već taj ležaj,
Za mene samo vaj. Sanjaj.

Nad tvojim snom već moje
Pomrčine kruže
Nad tvojim snom već povijene grane
I zvezde, moj uspavani druže,
Spavaj.
Zaboravi na boje
Sanjaj
Zaboravi na dane
Ta crna tama, to je moj i tvoj kraj
Sanjaj

Sanjaj o zorama koje će tek doći
O još nerođenim bićima
Još nelistalim gorama
O ljudima koji će tek doći
Gledaj kako ta nova bića
Ulaze u ranu žarkost dana
Srećna pod senkama povijenih grana
Kao nabor koji se sliva niz vodu
I ljubičasti sjaj s dna novog vrela
Ovaj poslednji odraz na nebu
Samo goruća pesma naših sela
Zgarišta naših nada
Plameni stub našeg grada
Ta pesma, ta drevna kletva,
To sagorelo žito što beše naša setva,
Ta pustoš, taj ojađeni gaj
Druže, moj i tvoj kraj.

Sanjaj,
Ta nagla rumen i ljubičasta sen
Ta beda što pređe u svetli plamen
Nek kiša i vetar speru tvoje čelo,
Neka noć celiva tvoje usne
Ta šumna polja i tiha vrela
Ta krv koja se gusne
Moj i tvoj kraj.

Avaj, avaj,
Bez milosrđa prema sebi i prema drugima,
U večeri kada je telo trebalo da drhće od ljubavi,
Kada je trebalo skoro podjednako voleti
Svog druga, svoga brata i svoju devojku...

Ti si video kroz granje njegov mladi lik
Njegove svetle oči rasrđene, uplašene,
Njegove mlade usne zgrčene i uplašene
Lik što beše rođen za tebe
Za tvoju sreću i tvoje susedstvo
Ti si digao svoju pušku, pušku koja te je činila čovekom,
Kao seks što te je činio čovekom
I ti si gađao pravo među njegove oči
Među svetle oči rasrđene uplašene
Avaj, Avaj, Avaj,
Kako je strašno bilo razoriti te oči.

Uzvišenije no udisati njihov dah
U šumama vi ste bili bes divljih zveri
Vi ste uništili sebe i druge
Vi ste uništiil svoja sela
Vi ste odvratili svoje poglede od stradanja
Vi ste bili heroji onako kako se uči biti heroj
Već hiljadama godina kako se uči.
Vi ste časno i dostojno dali svoje živote
Vi niste znali časnije i lepše
I niko avaj ne bi znao časnije i lepše.

Sada spavajte,
Spavajte u toj šumi za koju mišljah da je neprohodna
Čije grane, mišljah, skriće vas jedne od drugih,
Vas koji ste bili rođeni da svoje ruke grejete nad istim ognjem

Goro, ti si ih izdala,
Ti ih nisi skrila u svoje zelene noći
Avaj, avaj, avaj,
Goro moja divna, goro bezmerna, jahorinska,
Goro, planino.

Spavajte i sanjajte
Ali ne ono što je Danas, već ono što je tek Sutra,
U kom i uspomena na vas biće samo prah
Sva mržnja i očajanje što osta za vama biće samo prah...
Spavajte, drugovi moji dobri, spavajte,
Noć je tako mirna, završna. Svi ulazi su zatvoreni.

Kuda poći kroz takvu noć?
Hteo bih da sam majka-priroda
Iz koje će izaći iz vas novo rađanje,
Otac, iz čijeg semena iznići će vaš novi duh i netrpeljivost.
Ali kuda bi ponova pošla vaša ranjena srca i vaše užarene oči.
Čemu bi opet krenule vaše ruke.
Čega bi se prihvatile vaše besprimerne ruke.

Hiljadu života da imate, vi bi ih na hiljadu načina razorili,
Moji drugovi, moji sinovi, moji očevi.
I jedan jedini život koji se u vama slučio
Dali ste u srdžbi i junaštvu,
U muškosti, u viteštvu, u mučeništvu,
Vi heroji, vi svetitelji,
Baš kao niko pre vas što nije umeo,
I baš kao niko posle vas što neće umeti
Vi ste ga razorili
Vi ste...

Sada je sve gotovo.
Nikada više i ništa više
Od lepote tela i duha što se u vama obznanila.
Nikada više nada
Da ću svoje umorno srce položiti u vaše mlade ruke
Da ga pokopate kraj puteva kojima prolazite
U večeri, zagrljeni, sa svojim ženama, nasmešeni na jedno dalje pokoljenje
Sada su putevi pusti, i ja ću ostati sam i pust...

Spavajte i sanjajte,
Spavajte i sanjajte, dobri drugovi,
Još u ovome srcu neko vreme imaćete svoj grob.

|
|= - =|
|_ - _|