Боривоје Ж. Милојевић
(1885-1967)

Рођен је у селу Царина код Крупња, у учитељској породици. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора београдског универзитета. Јован Цвијић (1865-1927) га предлаже 1925. године за редовног професора, али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године, када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик, затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију, 1956. године, био је редовни професор Београдског универзитета.

Присуствовао је 6.04.1910. оснивању Српског географског друштва које су тада основали Јован Цвијић, Павле Вујевић (1881-1966) и још неколико природњака, професора универзитета. Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962. Био је секретар, потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.

Објавио је преко 250 научних радова и прилога, од којих су најистакнутији: „Динарско приморје и острва“ (Београд, 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд, 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд, 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд, 1956, 451 стр.). Од осталих радова поменимо још и „Лесне заравни и пешчаре у Војводини“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, од непроцењивог значаја за Рађевину и Јадар, је „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља, књ. 9, Београд, 1913, стр. 633-816.) где је на терену истраживао порекло становништва, број домаћинстава, стара презимена, крсну славу и од тога начинио књигу која је полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.

Боривоје Ж. Милојевић је био почасни доктор универзитета у Монпељеу (од 1947.), Греноблу (1947.) и Рену (1947.), а изван Француске још и универзитета у Прагу (1948.). Био је почасни члан седам иностраних географских друштава, један од само девет почасних иностраних чланова Географског друштва Совјетског Савеза. У бившој СФРЈ био је почасни члан Географског друштва Хрватске.

Био је ненадмашан предавач — популаризатор географије. Остала је запамћена популарност и посећеност његових предавања у малој сали Коларчевог универзитета у Београду. Кажу да је толику популарност међу посетиоцима Коларчевог универзитета уживао још и академик Иван Ђаја.

1948. постао је дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности. 1955. изабран је за редовног члана - сарадника Матице српске. Због целокупног свог доприноса науци изабран је 1947. за дописног а 1961. за редовног члана Српске академије наука и уметности.

По сопственој жељи, академик Боривоје Ж. Милојевић сахрањен је на гробљу у Крупњу.

Основна школа „Боривоје Ж. Милојевић“ у Крупњу

Основна школа „Боривоје Ж. Милојевић“ у Крупњу

Литература: Споменица посвећена преминулом академику Боривоју Ж. Милојевићу (САНУ, Београд, 1969, стр. 58, уредник академик Миодраг Томић (1912-2001), тадашњи секретар одељења природно-математичких наука САНУ)