U vlažnu jesenju noć puštam svoju decu. Lete, slobodno gaze mokro lišće i ne obraćaju pažnju na vetar. Sada su već na Bulevaru.

Dodirujem njima zvezdana jata i čini mi se da je i Avala ravna. Sa mojom decom mogu sve i sa njima je sve moguće. Zvezdara mi postaje so na dlanu.

Hajdemo deco! Vratite se kući da nas ko ne zatekne napolju, ne uhvati u smehu. Nastanite se nanovo na mome srcu, u mojoj glavi.

Osnovni podaci o autoru
O matematičkom fakultetu
Neka od mojih interesovanja
Kontakt