Od {Zanzibara} dovde pocrkala bi od umora polovina nasxe zaprezxne stoke.Mi bismo izgledali kao aveti i u dusxu bi nam se uvuklo ocyajanxe.Sem toga,stalno bismo morali da se borimo sa vodicyima i nosacyima nxihovom grubosti koja,pak,ne zna za granice.Danxu - vlazxne,nepodnosxlxive i ubistvene vrucxine!Nocxu - zima koja se tesxko podnosi,pa plikovi od ujeda muva cyije rilice probijaju i najdeblxe platno a cyovek prosto da izludi!A da ne govorimo o zverima i krvozxednim crnacykim plemenima!

-Ne bih voleo to da okusxam,recye {Dyo}.

-Ne preterujem ni malo,nastavi doktor {Ferguson}.Jer i pri samoj pricyi istrazxivacya,koji su imali smelosti da zadxu u ove krajeve,vi biste se zaplakali.

Oko [jedanaest] sati presxli su kotlinu {Imenge}.Plemena, rasxtrkana po brezxulxcima, uzalud su pretila {Viktoriji} svojim oruzxem. Najzad {Viktorija} predxe talasasto zemlxisxte {Rubeha}, trecxeg i najvisxeg venca planine {Usagara}.

Putnici su stekli jasnu sliku o planinskom sastavu tog kraja. Sva [tri] venca, cyija je prva stepenica u {Duthumi}, razdvajaju uzduzxne doline;grebeni su nacyicykani zaoblxenim kupama izmedxu kojih lezxi krupan sxlxunak sa pokretlxivim kamenxem.Najstrmiji deo im je okrenut {Zanzibaru},dok su zapadne strane, u stvari, blago nagnute zaravni.Uvale su pokrivene plodnom crnicom na kojoj raste bujno bilxe. Potocyicxi i recyice teku na istok i ulivaju se u {Kingami} usred sxuma dyinovskih sikomora, tamarinda, tikvinog drvecxa i gustih redova palmi.

-Pazite, upozori ih doktor {Ferguson}, priblizxavamo se {Rubehu}, cyije ime kod crnaca znacyi ,,Vrata vetrova". Bolxe da visoko predxemo osxtre grebene. Ako je moja karta tacyna, moracxemo se popeti na visinu od [pet hilxada] stopa.

-A da li cxemo se cyesto toliko dizati? upita {Dyo}.

-Retko! {Africyke} planine su nizxe od {evropskih} i {azijskih}. Medxutim, kakve su da su, {Viktorija} cxe ih precxi.

Na toploti se gas brzo razredio i balon krete naglo uvis. Uostalom, sxirenxe vodonika nije opasno a ispunxavao je zapreminu balona tek za [tri cyetvrtine]. Barometar je pao za [osam] coli i pokazivao visinu od [pet hilxada] stopa.

-Hocxemo li mnogo da se penxemo, upita {Dyo}.

-{Zemlxin} vazdusxni omotacy ima [sxest hilxada] hvati, odgovori doktor. Sa velikim balonom otisxlo bi se visoko. To su vecx pokusxali {Briosxi} i {Gej Lisak} ali im je udarila krv na nos i na usxi.Nije bilo dovolxno vazduha za disanxe. Pre nekoliko godina, dva odvazxna {Francuza}: {Baral} i {Biksio} popeli su se vrlo visoko ali im je balon pukao...

-I oni su pali? zxivo upita {Kenedi}.

-Svakako, ali kao sxto dolikuje naucxnicima, to jest pali su i nisxta im nije bilo.

-Molim, gospodo, recye {Dyo}, na volxu vam da ponovite takav podvig na ja, obicyna neznalica, visxe volim da ostanem na umerenoj visini: ni suvisxe visoko, ni suvisxe nisko. Ne treba biti preterano slavolxubiv.

Na [sxest hilxada] stopa, vazduh je bio prilicyno razredxen. Zvuk se u nxemu sporo prenosi i glasovi slabije cyuju. Predmeti na zemlxi postaju nejasni. Oko hvata samo sxto je veliko, pa i to neodredxeno. Lxudi i zxivotinxe uopsxte se ne vide; putevi licye na uzane trake, jezera na obicyne bare.

Doktor i drugovi osecxali su se neobicyno.Brza vazdusxna struja vukla ih je od te gole planine snezxnih vrhova na kojima se zaustavlxao zadivlxen pogled. Nxihov kvrgast oblik potsecxao je na {Neptunov} rad pri stvaranxu sveta.

{Sunce} se zxarilo u zenitu i nxegovi zraci su padali upravno na puste planinske vrhove. Doktor nacyini skicu planina, koje imaju [cyetri] odelita venca porecxana skoro po pravoj liniji, a najduzxi je severni.

{Viktorija} je silazila niz padinu s druge strane {Rubeha} preko sxumovite kose obrasle drvecxem zatvoreno zelenog lisxcxa. Onda opet naidxosxe grebeni i grotla divlxine ispred {Ugoge}, a nesxto nizxe pruzxale su se zxute ravnice sprzxene od sunca, ispucale i samo se pogdegde videlo slano bilxe i dybun trnxa.

Naidxosxe, zatim, sxiblxaci koji se postepeno razvisxe u sxume i ulepsxasxe vidik. Doktor se priblizxi zemlxi; bacisxe kotve i [jedna] se uplete u krosxnxu razgranate sikomore. {Dyo} skliznu niz uzxe do drveta i pazxlxivo uglavi kotvu. Doktor ostavi plamnik da gori da bi se aerostat odrzxao u vazduhu. Vetar se skoro smirio.

-A sad {Dik}, recye {Ferguson}, uzmi [dve] pusxke: [jednu] za sebe, [drugu] za {Dyoa} pa pokusxajte da nabavite nekoliko dobrih komada mesa od antilope. To cxe nam biti vecyera.

-U lov! uzviknu {Kenedi}.

Prebaci se zxurno preko ograde od korpe i sidxe na zemlxu.{Dyo} se vecx smandrlxao niz granxe i cyekao ga protezxucxi udove. Balon je sad postao laksxi za tezxinu nxih dvojice, pa je doktor morao da ugasi plamen.

-Nemojte odleteti, gospodaru doviknuo mu je {Dyo}.

-Necxu, ne boj se mladicxu, dobro sam vezan.Sredxivacxu svoje zabelesxke dok se ne vratite. Zxelim vam dobar lov, ali budite oprezni.Uostalom, ja cxu paziti na okolinu i ucyini li mi se da je nesxto i najmanxe sumnxivo - opalicxu iz karabina. To cxe biti znak za povratak.

-Slazxemo se! odgovori lovac.

Glava XIV Sxuma kaucyukovog drvecxa. Plava antilopa. Znak za povratak. Neocyekivani napad. Kamenxe. Nocx u vazduhu. {Manbunguru- Dyihu-la-Mkoa}. Snabdevanxe vodom. Dolazak u {Kazeh}

Neplodan i susxan kraj, cyije se glinovito tle raspucalo na toploti, izgledao je pust. Ponegde su se videli ostaci tragova od karavana:izbledele i napola istrulele kosti lxudi i zxivotinxa pomesxane u prasxini.

Posle pola sata hoda, {Dik} i {Dyo} udxosxe u sxumu kaucyukovog drvecxa, oprezno i sa prstom na obaracyu pusxke. Nije se znalo s kim bi mogli imati posla. {Dyo} je umeo dobro da rukuje oruzxjem, iako nije bio pravi lovac.

-Dobro je da se cyovek malo prodxe, gospodine {Dik}, ali ovo zemlxisxte basx nije stvoreno za sxetnxu, govorio je, spoticyucxi se o komade kvarca koji su lezxali na sve strane.

{Kenedi} mu dade znak da ucxuti i da stane. Trebalo je snacxi se bez pasa, jer i pored sve svoje vesxtine, {Dyo} ipak nije imao nos pticyara ili zecyara.

U koritu jedne bujice, gde je zaostalo josx nekoliko barica, gasilo je zxedx stado od desetak antilopa.Te lxupke zxivotinxe, predosecxajucxi opasnost, uznemirisxe se. Posle svakog gutlxaja mirisale su vazduh koji je povetarac donosio sa strane gde su bili lovci.