Od Zanzibara dovde pocrkala bi od umora polovina nasxe zaprezxne stoke.Mi bismo izgledali kao aveti i u dusxu bi nam se uvuklo ocyajanxe.Sem toga,stalno bismo morali da se borimo sa vodicyima i nosacyima nxihovom grubosti koja,pak,ne zna za granice.Danxu - vlazxne,nepodnosxlxive i ubistvene vrucxine!Nocxu - zima koja se tesxko podnosi,pa plikovi od ujeda muva cyije rilice probijaju i najdeblxe platno a cyovek prosto da izludi!A da ne govorimo o zverima i krvozxednim crnacykim plemenima!

-Ne bih voleo to da okusxam,recye Dyo.

-Ne preterujem ni malo,nastavi doktor Ferguson.Jer i pri samoj pricyi istrazxivacya,koji su imali smelosti da zadxu u ove krajeve,vi biste se zaplakali.

Oko jedanaest sati presxli su kotlinu Imenge.Plemena, rasxtrkana po brezxulxcima, uzalud su pretila Viktoriji svojim oruzxem. Najzad Viktorija predxe talasasto zemlxisxte Rubeha, trecxeg i najvisxeg venca planine Usagara.

Putnici su stekli jasnu sliku o planinskom sastavu tog kraja. Sva tri venca, cyija je prva stepenica u Duthumi, razdvajaju uzduzxne doline;grebeni su nacyicykani zaoblxenim kupama izmedxu kojih lezxi krupan sxlxunak sa pokretlxivim kamenxem.Najstrmiji deo im je okrenut Zanzibaru,dok su zapadne strane, u stvari, blago nagnute zaravni.Uvale su pokrivene plodnom crnicom na kojoj raste bujno bilxe. Potocyicxi i recyice teku na istok i ulivaju se u Kingami usred sxuma dyinovskih sikomora, tamarinda, tikvinog drvecxa i gustih redova palmi.

-Pazite, upozori ih doktor Ferguson, priblizxavamo se Rubehu, cyije ime kod crnaca znacyi ,,Vrata vetrova". Bolxe da visoko predxemo osxtre grebene. Ako je moja karta tacyna, moracxemo se popeti na visinu od pet hilxada stopa.

-A da li cxemo se cyesto toliko dizati? upita Dyo.

-Retko! Africyke planine su nizxe od evropskih i azijskih. Medxutim, kakve su da su, Viktorija cxe ih precxi.

Na toploti se gas brzo razredio i balon krete naglo uvis. Uostalom, sxirenxe vodonika nije opasno a ispunxavao je zapreminu balona tek za tri cyetvrtine. Barometar je pao za osam coli i pokazivao visinu od pet hilxada stopa.

-Hocxemo li mnogo da se penxemo, upita Dyo.

-Zemlxin vazdusxni omotacy ima sxest hilxada hvati, odgovori doktor. Sa velikim balonom otisxlo bi se visoko. To su vecx pokusxali Briosxi i Gej Lisak ali im je udarila krv na nos i na usxi.Nije bilo dovolxno vazduha za disanxe. Pre nekoliko godina, dva odvazxna Francuza: Baral i Biksio popeli su se vrlo visoko ali im je balon pukao...

-I oni su pali? zxivo upita Kenedi.

-Svakako, ali kao sxo dolikuje naucxnicima, to jest pali su i nisxta im nije bilo.

-Molim, gospodo, recye Dyo, na volxu vam da ponovite takav podvig na ja, obicyna neznalica, visxe volim da ostanem na umerenoj visini: ni suvisxe visoko, ni suvisxe nisko. Ne treba biti preterano slavolxubiv.

Na sxest hilxada stopa, vazduh je bio prilicyno razredxen. Zvuk se u nxemu sporo prenosi i glasovi slabije cyuju. Predmeti na zemlxi postaju nejasni. Oko hvata samo sxto je veliko, pa i to neodredxeno. Lxudi i zxivotinxe uopsxte se ne vide; putevi licye na uzane trake, jezera na obicyne bare.

Doktor i drugovi osecxali su se neobicyno.Brza vazdusxna struja vukla ih je od te gole planine snezxnih vrhova na kojima se zaustavlxao zadivlxen pogled. Nxihov kvrgast oblik potsecxao je na Neptunov rad pri stvaranxu sveta.

Sunce se zxarilo u zenitu i nxegovi zraci su padali upravno na puste planinske vrhove. Doktor nacyini skicu planina, koje imaju cyetri odelita venca porecxana skoro po pravoj liniji, a najduzxi je severni.

Viktorija je silazila niz padinu s druge strane Rubeha preko sxumovite kose obrasle drvecxem zatvoreno zelenog lisxcxa. Onda opet naidxosxe grebeni i grotla divlxine ispred Ugoge, a nesxto nizxe pruzxale su se zxute ravnice sprzxene od sunca, ispucale i samo se pogdegde videlo slano bilxe i dybun trnxa.

Naidxosxe, zatim, sxiblxaci koji se postepeno razvisxe u sxume i ulepsxasxe vidik. Doktor se priblizxi zemlxi; bacisxe kotve i jedna se uplete u krosxnxu razgranate sikomore. Dyo skliznu niz uzxe do drveta i pazxlxivo uglavi kotvu. Doktor ostavi plamnik da gori da bi se aerostat odrzxao u vazduhu. Vetar se skoro smirio.

-A sad Dik, recye Ferguson, uzmi dve pusxke: jednu za sebe, drugu za Dyoa pa pokusxajte da nabavite nekoliko dobrih komada mesa od antilope. To cx nam biti vecyera.

-U lov! uzviknu Kenedi.

Prebaci se zxurno preko ograde od korpe i sidxe na zemlxu.Dyo se vecx smandrlxao niz granxe i cyekao ga protezxucxi udove. Balon je sad postao laksxi za tezxinu nxih dvojice, pa je doktor morao da ugasi plamen.

-Nemojte odleteti, gospodaru doviknuo mu je Dyo.

-Necxu, ne boj se mladicxu, dobro sam vezan.Sredxivacxu svoje zabelesxke dok se ne vratite. Zxelim vam dobar lov, ali budite oprezni.Uostalom, ja cxu paziti na okolinu i ucyini li mi se da je nesxto i najmanxe sumnxivo - opalicxu iz karabina. To cxe biti znak za povratak.

-Slazxemo se! odgovori lovac.

Glava XIV Sxuma kaucyukovog drvecxa. Plava antilopa. Znak za povratak. Neocyekivani napad. Kamenxe. Nocx u vazduhu. Manbunguru- Dyihu-la-Mkoa. Snabdevanxe vodom. Dolazak u Kazeh

Neplodan i susxan kraj, cyije se glinovito tle raspucalo na toploti, izgledao je pust. Ponegde su se videli ostaci tragova od karavana:izbledele i napola istrulele kosti lxudi i zxivotinxa pomesxane u prasxini.

Posle pola sata hoda, Dik i Dyo udxosxe u sxumu kaucyukovog drvecxa, oprezno i sa prstom na obaracyu pusxke. Nije se znalo s kim bi mogli imati posla. Dyo je umeo dobro da rukuje oruzxjem, iako nije bio pravi lovac.

-Dobro je da se cyovek malo prodxe, gospodine Dik, ali ovo zemlxisxte basx nije stvoreno za sxetnxu, govorio je, spoticyucxi se o komade kvarca koji su lezxali na sve strane.

Kenedi mu dade znak da ucxuti i da stane. Trebalo je snacxi se bez pasa, jer i pored sve svoje vesxtine, Dyo ipak nije imao nos pticyara ili zecyara.

U koritu jedne bujice, gde je zaostalo josx nekoliko barica, gasilo je zxedx stado od desetak antilopa.Te lxupke zxivotinxe, predosecxajucxi opasnost, uznemirisxe se. Posle svakog gutlxaja mirisale su vazduh koji je povetarac donosio sa strane gde su bili lovci.