10 ред ПЕЋИНАРИ (Hyracoidae)

                  Пећинари су западноазијски и афрички сисари који имају обележја глодара,копитара и сурлаша. Тело им је дугуљасто,горња усна расечена,а реп кратак.Предњи удови имају по четири,а задњи по три прста.На њима су широки нокти слични копиту,сем унутрашњег прста задњих удова,код кога је нокат расечен и канџаст.Секутићи су им без корена и стално расту. Очњака немају.Живе по стеновитим пределима или дрвећу.

Пећинари

                  123.Сиријски пећинар(Hyrax syriacus,таб.17).Дугачак је око 40 см.Живи у заједницама по стеновитим пределима Сирије и Палести-не. Скрива се по пукотинама и рупама које се налазе испод и између стена.Креће се и трчи сигурно и спретно по стрмим каменим блоковима. Плашљив је.Храни се биљкама.Месо му је укусно.

Хиракс

Hyrax syriacus

11 ред СУРЛАШИ (Proboscidae)

                  Сурлаши су врло велике и јаке животиње.Кожа им је дебела и скоро без длака.Нос и горња усна преобраћени су им у сурлу.Она је сва месната и веома савитљива.Сурлом домашају храну и воду па је убацују у уста.Ноге су им гломазне и са по пет прста сраслих у једну масу. На врховима прстију су им мали нокти као копито.У горњој вилици имају по два велика секутића без глеђи,који непрестано расту.Они су ела- стични и дају слонову кост.Очњака немају.Кутњаци су им велики,са плитким кореном и састављени из многих плоча спојених цементом. Хране се биљкама.Живе у топлим крајевима Африке и Индије.

Слонови

                  124.Азијски слон,индијски слон (Elephas indicus,таб.18).Дугачак je oко 3,5м,реп му је 1,5м,а сурла близу 2м.Висок је до 3 м и тежак око 4000 кг.Дебела кожа има танка места само на уборима.Од носа и горње усне настала је сурла.На њеном се врху налази један прстаст и веoма осетљив продужетак. Из уста мужјака штрче два зуба секутића.Један секутић може бити дугачак до 1,5 м, а тежак до 25 кг.Женка има мале секутиће,а често јој и не израсту. Слон има и четири велика кутњака.Гломазне ноге су са по пет прстију сраслих у једну масу.Под прстима имају еластично јастуче клинастог облика које заравњује стопало.Слон иде доста брзо,а ход му је тих и нечујан.Уши су му клемпаве,а очи мале. Чуло мириса му је одлично развијено.Храни се биљкама.Траву,лишће,гранчице и плодове откида сурлом и приноси устима.Воду веома воли и без ње не може дуго да опстане.Увуче у сурлу 10 литара воде, па је убацује у уста да пије или прска тело.Воли да се купа.Кад су слонови у води, пливају,преврћу се и поливају водом.То може да траје читаве сате.Живи у крдима.Има га по шумовитим пределима југоисточне Азије. У Индији се припитомљен употребљава за јахање,пренос и вучу терета.

Азијски слон,индијски слон

Elephas indicus

                  125.Афрички слон(Elephas africanus,таб. 17).Дугачак је око 4 м, реп му има око 1,3 м ,а сурла преко 2 м.Висок је око 3,5 м.Највећа је сувоземна животиња. Чело му је равно,леђа су лучно савијена,а ушне шкољке веома велике.Један му је секутић дугачак око 2,5 м.На врху сурле има два прстолика израштаја.Много се лови због секутића,од којих се праве скупоцени предмети.Данас је проређен.Живи у северној Африци.

Афрички слон

Elephas africanus

12 ред ТАКОПРСТИ ПАПКАРИ(Artiodactyla)

Такопрсти папкари

                  Taкопрсти папкари имају паран број прстију.Најразвијенији су им трећи и четврти.Други и пети су слабије развијенији,а код неких и не постоје. Првога је прста сасвим нестало.Врхови прстију имају чврсте и рожне капке.По кожи имају длаке или чекиње.Многи се гаје као веома драгоцене домаће животиње.

                  Подред НЕПРЕЖИВАРИ (Artiodactyla non ruminantia)

                  Као што им и само име каже,непреживари не преживају храну.Имају дебелу кожу која је гола са ретким чекињама.Под кожом им је дебео слој масти.Немају рогова.Имају у обема вилицама све врсте зуба.Очњаци су им велики,особито код мужјака.Желудац им је једноставан, сем што је код неких само назначена деоба(на пример водени коњ).

                  Породица Свиње (Suidae)

                  Тело свиња је бочно спљоштено и обрасло чекињама.Глава им је продужена у кратку риласту њушку.Очњаци су троивични и вели- ки,особито код мужјака. Живе по влажним и мочварним пределима.

Suidae

                  126.Дивља свиња (Sus scrofa,таб.18). Дугачка је око 1,80 м, реп јој је око 25 см,а висока је око 90 см.Teшка је до 200 кг.Женка је ма- ња. Тело јој је бочно спљоштено.Глава је издужена,а кожа дебела.Под кожом има дебео слој масти.Чуло мириса јој је одлично развијено. Ди- вље свиње живе у чопорима. Преко дана се одмарају у некој густој и влажној шумици.Тек увече излазе и траже храну.Тада осетљивом и рила- стом њушком ваде кртоле,корење,црве и друге животиње. Али оне исто тако једу и буков и храстов жир и друге плодове,птичја јаја,мишеве,па и лешеве.Кад рију и траже храну,служе се и оштрим очњацима. Очњаци горње вилице усправљени су им навише.Врло брзо трче.Брзо се кре- ћу и по муљевитом терену,јер им се на ногама сва четири прста размакну и спречавају да ноге упадају дубоко у муљ. Радо се ваљају по води и муљу.Пливају одлично.Кад западну у засејана поља,чине велику штету. Лове их због укусног меса.Лов на њих је опасан,јер раздражене нава- љују и на ловца и могу оштрим очњацима да им нанесу опасне и тешке повреде. Живе у Европи,северној Африци и средњој Азији.Код нас их има по ритовима и мочварама Хрватске,Славоније,Војводине,Македоније и Босне и Херцеговине.

Дивља свиња

Sus scrofa

                  127.Домаћа свиња (Sus scrofa domestica,таб.18).Веома је корисна.Уз добру храну и мир најлакше се и најбрже угоји од свих домаћих животиња. Брзо се множи и брзо расте.Врућину тешко подноси.Малу децу не треба остављати близу свиња јер их оне могу унаказити.Ако је свиња заражена трихином и бобицама пантљичаре,може се заразити и човек.Одгајене су многе расе.Оне се међу собом разликују по боји, ве- личини и облику тела,по количини меса и масти.Практичну вредност имају и кожа и чекиње. -Сем у карсним и у крајевима са муслиманским живљем,свињарство је код нас свуда развијено.Највише и најбољих свиња има у Војводини. Заступљене су и меснате и масне свиње. Манга- лица је домаћа раса,постала у Србији. Веома је добра за продукцију масти.Преко 60% живе мере може доћи на маст.Отпорна је према боле- стима и не захтева велику негу.Шишка је стара домаћа раса. За продукцију масти није добра.Месо јој је суво и добро за прављење пршуте. Туропољска свиња је домаћа раса слична мангалици. Врло је отпорна.Храну добро искоришћује.Месо јој је изврсно и подесно за прављење пршуте.Беркшир је енглеске расе.Длака јој је црна. Брзо расте и веома је плодна.Има добро месо.Јоркширска свиња је енглеске расе.Беле је бо- је.Према болестима је осетљива. Расте и множи се брзо.Месо јој је веома укусно.

Домаћа свиња

Sus scrofa domestica

                  128.Кривозуба свиња (Porcus babyrussa,таб.18). Дугачка је око 1,10 м,реп јој, је око 80 см.Има дебелу,рапаву и наборану кожу.Наро- чито су јој развијене боре на лицу,ушима и врату.Чекињу су ретке.Очњаци горње вилице су дугачки,уназад повијени и избијају навише проби- јајући кожу њушке.Очњаци су особито развијени код мужјака. Живи у чопорима.Преко дана борави у мочварним шумама или око језера. Хра- ну тражи ноћу.Једе разне биљке животиње.Креће се брзо. Плива одлично. Лако преплива морске затоне и прелази са једног на друго острво. Кад је у опасности,брани се јаким доњим очњацима. Месо јој је укусно.Живи на Целебесу и неким оближњим острвима (Сула- Монголи, Буру).

Кривозуба свиња

Porcus babyrussa

                  Породица ВОДЕНИ КОЊИ (Hippopotamidae)

Нилски коњи

                  Тело водених коња је незграпно,глава им је велика,а ноге кратке.Додирују земљу свима прстима.

                  129.Водени коњ,нилски коњ (Hippopotamus amphibius,таб.18).Дугачак је око 4м, реп му је око 45 см, а висок је око 1,5м.Веома је те- жак и може да има око 2500 кг. Тело му је здепасто,ноге кратке и јаке,глава скоро четвртаста,а кожа дебела.Kожа је подељена у поља и под њом је дебео слој масти.Очи и ноздрве се налазе на малим брежуљкастим испупчењима. Између прстију има пловне кожице.Живи у чопорима. Преко дана проборави у води,ван које му вире само испупчења на којима се налазе ноздрве. Кад га ништа не узнемирује,водени коњ се одмара и сунча близу обале,у плиткој води или на суву.Тек увече оживи и тада грокће,риче,трчи.Плива и гњура се изврсно. Врло је прождрљив.Храни се воденим и барским биљкама.Упада ноћу у засејана поља,која сасвим опустоши и уништи.Раздражен напада и на човека. Лови се због меса, коже,масти и зуба.Од његових очњака,који су дугачки до 70 см и тешки до 3 кг праве се лепи и скупоцени предмети. Кожа дебела до 2 см слу- жи за прављење познатих бичева.Живи по већим рекама у унутрашњости Африке.

Водени коњ,нилски коњ

Hippopotamus amphibius

                  Подред ПРЕЖИВАРИ (Artiodactyla ruminantia)

                  Као што и само име каже,преживари преживају храну.Желудац им је из четири,ређе из три дела.Ти су делови бураг, капура,листа- вац и сириште.Сви су они међу собом спојени. Слабо сажвакана храна долази из уста кроз једњак у бураг.Одатле иде у капуру,која има лоптаст облик и где се размекша. У капури се од хране образују лоптице,које се поново враћају у уста,где се преживањем добро иситне.Уситњена и пљувачним соком натопљена храна иде у листавац,а одатле у сириште,у коме се налазе многобројне жлезде,које луче сокове за варење. У горњој вилици обично немају секутића и очњака.Место њих служи им рскавичава плоча.Кутњаци су са широким крунама и полумесечастим наборима.Већином имају рогове,и то шупље или пуне.

Подред преживари

                  Породица ШУПЉОРОГИ ПРЕЖИВАРИ (Cavicornia,Bovidae)

                  Рогови код шупљорогих преживара су састављени од коштаног дела,израслог из чеоне кости,и рожнате навлаке,којом је навучен ко- штани део.Рогови им не отпадају.

Шупљороги преживари

                  132.Азијски биво (Bos bubalis,таб.19). Дугачак је око 2,50 м,и висок 1,80 м.Живи по влажним и баровитим пределима.Плива извр- сно. Храну не бира и задовољава се најгорим барским биљкама.Кад зађе у засејана поља,начини велику штету.Јак је и смео.Напада на одра- слог слона,а кад је у опасности- и на лава. Има га у југоисточној Азији.Од њега води порекло питоми биво.Питоми биво је честа домаћа жи- вотиња у јужној Азији, јужним деловима Кине и Јапана,балканским земљама,јужној Русији,јужној Италији и Египту. У топлим и мочварним крајевима биво је добар за вучу.Веома је издржљив у спором раду.Много се употребљава за обделавање пиринчаних поља.Зиму не подноси. Млеко му је масно,али има непријатан мирис.

Азијски биво

Bos bubalis

                  Породица АВЕТИ(Tarsiidae)

Породица АВЕТИ

                  Авети имају велике уши,а нарочито велике очи.Њушка им је мала.Задњи удови и наг реп су им врло дугачки.Живе на Малајским Острвима.

                  25.Авет(Tarsius tarsius,таб.4).Тело јој не прелази 15 см, а реп јој је 25 см.Борави на Малајским Острвима.Живи у шумама по равни- цама.Дању се задржава на тамним и влажним местима,густом лишћу и шупљем дрвећу.Ноћу тражи храну.Храни се инсектима,гмизавцима и различитим плодовима.У ропству се лако припитоми.Женка рађа по једно младунче.

Aвет

Tarsius tarsius

                  Породица ПРСТАШИ (Chiromydae)

                  26.Ај-ај,мадагаскарски прсташ(Chiromys madagascariensis,таб.4).Дуг је 45 см,а реп му је 55 см.Зуби су му као код глодара;то је у вези са начином исхране;иначе, док је млад,зуби су му као код полумајмуна.Сви су му прсти јако продужени,нарочито је трећи прст на предњим удовима танак и сасушен.Дугачким средњим прстом прсташ вади срж из шећерне трске и њом се храни.На исти начин вади он и бубе из дрве- та.Прави гнездо у круни дрвећа.Ноћу тражи храну.У ропству непрестано спава.

Ај-ај,мадагаскарски прсташ

Chiromys madagascariensis

3 ред ЗВЕРОВИ (Carnivora)

Зверови

                  Зверови се хране поглавито месом.Имају све три врсте зуба.Секутићи су им мали,очњаци шиљати и јаки,а кутњаци имају шиљате грбице.Највећи кутњаци се зову раскидачи и служе за раскидање меса.Ноге имају Четири или пет прстију са јаким канџама.Чула су им врло оштра.Јаке су,хитре и окретне животиње.