=Gore Vidal :Kalki

-Ja sam dah. Ja sam duh. Ja sam vrhovni gospodar. Ja sam postojao pre svih stvari, ja postojim i ja cu biti. Niko me ne nadmasuje. Ja sam Brahma, i ja nisam Brahma. Ja sam bez pocetka, sredine ili svrsetka. U vreme Svrsetka unistavam sve svetove.

Ja sam Shiva.

 

=Jack Higins: Solo

-Bog kaznjava, a ljudi se samo osvecuju.

 

=Francis Bacon

-Osveta je oblik divlje pravde.

 

=Isaac Asimov: citati iz ciklusa Zaduzbine i knjige Nemesis

-Isplati se postupati otvoreno, narucito ako te bije glas da si prepreden.

-Civilizacijski napredak i nije nista drugo do postavljanje jos vecih ogranicenja covekovoj privatnosti.

-To je zbog toga sto ne shvatate sta je stvarno sloboda. Oduvek ste ziveli u krdima, i poznajete samo nacin zivota koji vas je sve vreme nagonio da, cak i u najsitnijim stvarima, podredite svoju volju volji drugih, ili sto je podjednako zlo, troseci se da tudju volju podredite svojoj. Kako je, uopste pri tome, moguce biti slobodan? Sloboda ne postoji, ukoliko niste u mogucnosti da zivite onako kako zelite!

-Vrste se razvijaju da bi osujetile pritisak nove sredine.

-…sreca je sasvim dovoljna, cak i kad ne znas odakle potice.

-Laganje je, kad bolje pomislis, djavolski tezak posao. Da su ljudi stvarno uzasno lenji, nikad ne bi lagali.

-Starci uvek misle da mlad svet jos nije naucio o ljubavi. A mlad svet misli da su starci zaboravili kako ljubav izgleda. Grese i jedni i drugi.

-Ko ce biti u stanju da da smisao citavoj Galaksiji, kada se ne bese nasao niko ko bi smisao dao samo jednom svetu?…….Nemezis je, zbilja, na pragu.

 

=Artur Klark: citati iz Odiseja i knjige Pesme daleke Zemlje

-Svaka nova ljubav je samo novi talac teroristickog tandema Vremena i Sudbine.

-Za razliku od zivotinja, koje su znale samo za sadasnjost Covek je stekao proslost, a poceo je i da opipava buducnost.Takodje je naucio da zauzdava sile prirode; ukrotivsi vatru, postavio je temelje tehnologije i ostavio daleko za sobom svoje zivotinjsko poreklo. Kamen je ustupio mesto bronzi, a potom gvozdju. Posle lova sledila je zemljoradnja. Pleme je preraslo u selo, a selo u grad. Govor je postao vecan zahvaljujuci izvesnim znacima na kamenu, glini i papirusu. A onda je izumeo filozofiju i religiju, naselivsi nebo, ne sasvim neosnovano, bogovima.

Kako mu je telo postajalo sve nebranjenije, tako su mu sredstva napada bivala sve strasnija. Sa kamenom, bronzom, gvozdjem i celikom na raspolaganju pronasao je svu silu onoga sto moze da bode i sece, a jos veoma rano je naucio kako da obori zrtvu sa daljine. Koplje, luk, puska i konacno teledirigovana raketa pruzili su mu oruzja neogranicenog dometa i neogranicene moci.

Bez tih oruzja, iako ih je cesto koristio protiv samoga sebe, Covek nikada ne bi osvojio svoj svet. U njih je uneo svoje srce i dusu i ona su ga dugo valjano sluzila. Ali sada, sve dok ona budu postojala, on ce stalno ziveti na bozju veresiju.

-Kretao se kroz novi red stvaranja o kome je tek nekolicina ljudi ikad sanjala. Sa one strane carstva mora, kopna, vazduha i svemira lezalo je carstvo vatre, a on je bio jedini povlascen da ga na trenutak osmotri. Bilo bi previse ocekivati da to i razume.

-Istina ce, kao i uvek, biti znatno neobicnija.

-Jedan zapovednik moze da ne bude u pravu, ali nikada ne sme da bude nesiguran.

-Dobri Bog je bio tanan, ali nikada zloban.

-Vaseljena nije samo neobicnija nego sto mi zamisljamo – vec je i neobicnija no sto smo mi to u stanju da zamislimo.

-Jednom je slucajnost, dvaput je podudarnost, a triput je vec zavera.

-Istorija se nikad ne ponavlja – ponavljaju se samo istorijske okolnosti.

 

=Herman Hese: citati iz Sidarte i Demijana

-Svet je lep, kada se posmatra bez zelje za traganjem, jednostavno i kao dete.

-Pisati je dobro, razmisljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje.

-Mudrost se ne moze saopstiti. Mudrost, koju mudrac pokusava da saopsti, zvuci uvek kao ludost… Saznanje se moze saopstiti, ali ne i mudrost. Ona se moze naci; u njoj se moze ziveti i biti ponesen njome, sa njom se mogu stvarati cuda, ali se ne moze iskazati i nauciti.

-Mogu da volim kamen, a takodje i drvo, ili komad njegove kore. To su stvari, a stvari se mogu voleti. Reci se, medjutim, ne mogu voleti. Zato razna ucenja nisu za mene, ona nemaju cvrstinu, ni mekocu, nemaju boje, ni rubove, niti miris ili ukus, ona sadrze samo reci. Mozda je mnostvo reci to sto te sprecava da nadjes mir. Jer su i izbavljenje i vrlina, a i sansara i nirvana samo puke reci, Govindo. Ne postoji i stvar koja je nirvana, postoji samo rec nirvana.

-Mozemo razumeti jedan drugoga; ali tumaciti svako moze samo sebe.

-Kada se nekoga bojimo, to dolazi otuda sto smo tome nekome dozvolili vlast nad sobom.

-Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko zeli da se rodi, mora razoriti svet. Ptica leti ka bogu. Bog se zove Abraksas.

 

=Nadezda Milenkovic: Kako da najlakse upropastite rodjeno dete

-Zivot je jedna ozbiljna stvar iz koje jos niko nije izvukao zivu glavu.

 

=Umeberto Eko: Ostrvo dana predjasnjeg

-Vecina stvari moze da se namiri recima.

 

=Viktor Igo: Jadnici

-Ukrcati se u smrt, to je kadsto sredstvo da se izbavi od brodoloma; i pokrov mrtvacki postaje katkad daska spasenja.

-Ko ne place taj ne vidi.

-Nista je umreti; strasno je ne ziveti.

-…covek… dostigav laznu metu zivota, srecu, zaboravlja pravu metu, duznost!

-Sat ne staje bas onog trenutka kad mu se kljuc izgubi.

-Zene se igraju sa svojom lepotom kao deca sa nozevima, pa se time i poseku.

-Neke su misli mmolitve. Ima trenutaka, kad, ma kakvo je drzanje tela, dusa kleci.

-Gde nema vise nade, tu pesma ostaje.

-Misao je posao uma, mastanje je uzivanje njegovo. Zameniti misao mastanjem to je zameniti hranu otrovom.

 

=Marcel Proust: Bijegunica

-Cudno je kako ljubomora, kojoj prolazi vreme u izmisljanju sitnih, nemogucih pretpostavki, ima malo maste kada se radi o tome da otkrije istinu.

-Prepustimo lepe zene muskarcima bez maste.

-Nije elektricitet ona sila koja u jednoj sekundi obidje vise puta Zemlju, nego bol.

-U ponekim bolestima ima sekundarnih nezgoda koje je bolesnik previse sklon zamjeniti za samu bolest.

-Navika da mislimo ponekad nas sprecava da osecamo stvarnost, cini nas otpornim protiv nje, cini da nam stvarnost jos izgleda kao misao.

-Vjerni mozemo biti samo onome cega se secamo, a secamo se samo onoga sto smo poznavali.

-Dva najveca uzroka zablude u nasim odnosima s nekim drugim bicem jesu: ili sto mi sami imamo dobro srce, ili pak sto to drugo bice volimo.

 

=David Albahari: Mrak

-Ljudska masta je divna stvar, ali nikada ne moze da dosegne stvarnost.

-…nedoslednost (je) jedina doslednost covekovog bica.

 

=J.R.R.Tolkin:Gospodar prstenova

-savet je opasan dar, cak  i od mudrih mudrima, a svi putevi mogu poci po zlu.

 

=Ljiljana Habjanovic-Djurovic: Paunovo pero

-Patnja moze imati razlicita imena, ali uvek isto lice.

-Budimo realni, zahtevajmo nemoguce.

-A pomesane suze vezuju jace nego pomesana radost.

-Muskarac i zena mogu biti ravnoprvni samo u bolu. I u stvaralastvu, jer se ne moze stvarati bez bola.

-Majke su dusmani dece koja rastu. Da bi odrasla, devojka mora ubiti svoju majku.

-Ljubavnica je najneslobodnija zena na svetu.

-(je)svaka zvanicna religija protiv Boga, jer ljudima oduzima slobodu vere.

-Nije dovoljno biti nezavisan! Treba biti slobodan.

-Uspeh ne promeni samo one koje ne iznenadi.

-A sebe covek ne voli srcem i krvlju nego glavom.

-Covek zaista dobija ono sto zeli. Samo sto, zaslepljen blestavim, ocaravajucim licem svoje zelje, ne vidi njeno mutno i zgrceno nalicje. A ono postoji, i sudbina bira kada ce ga pokazati svetu.

-Samodopadljivost je najveci neprijatelj uspeha.

-onaj ko nema buducnosti mora i proslost da odbaci da bi umro spokojno.

-…svaka (je) raskrsnica isto sto i pocetak puta.

-Postoji samo jedna nacija, nacija covecanstva. Postoji samo jedan jezik, jezik srca. Postoji samo jedna religija, religija ljubavi. I postoji samo jedan Bog, a On je sveprisutan.

-postovati samo svoju veru (je) isto kao postovati samo svoju majku.

 

=Dusan Kovacevic: Drame

-Kad zakonom za ljude sudis olosu, onda ponovo vredjas ljude! Dvostruko sudis ljudima, a olos oslobadjas.

-Covek obicno ne zna kad nesto ili nekog zavoli za ceo zivot. Sazna to tek mnogo kasnije, kad necega ili nekoga vise nema.

-A postao je politicar samo zbog svog zalosnog rasta. Bio je previsok za cirkus a premali za zivot…

-Posle velike ljubavi bez pitanja, dolaze velika pitanja sa jos vecim cudjenjem.

-misli su snaznije od reci.

-Ostavite ruke-sme li neko samnom misli da obara?

-Ljudi recima skrivaju misli.

 

=Milorad Pavic: Hazarski recnik

-na dnu svakog sna lezi Bog.

-Rdjav silazak moze da ponisti srecan uspon na planinu.

-i Bog se povukao da napravi mesta svetu.

-jedino albatrosi svuda na svetu govore istim jezikom.

-Jedan je od sigurnih puteva u pravu buducnost (jer ima i lazne buducnosti) ici u pravcu u kojem raste tvoj strah.

-Jedna casa je dosta, dve su malo!

-Postupci u covecijem zivotu su poput jela, a misli i osecanja kao zacini. Nece dobro proci onaj ko posoli tresnju ili sircetom zalije kolac

-1) smrt je prezimenjak snu, samo to prezime nije nam poznato

 2) san je svakodnevni kraj zivota, mala vezba smrti, koja mu je sestra, ali svaki brat nije podjednako blizak sestri.

-Hijerarhija smrti u stvari je ono jedino sto omogucuje sistem dodira izmedju razlicitih ravni stvarnosti.

-…vreme je samo onaj deo vecnosti koji kasni.

-Prava rec je uvek kao jabuka sa zmijom oko stabla, s korenom u zemlji i krosnjom u nebu.

-…u istini se moze naci samo ono sto se u nju stavilo.

 

=Ivo Andric: citati iz Znakova pored puta, Ex ponto, nemiri, lirika; Travnicka hronika

-Hriscanske drzave osudjuju rat u toj meri da jedna na drugu bacaju odgovornost za svaki rat, i osudjujuci ga ne prestaju da ga vode.

-U toku stoleca vas se narod u mnogome toliko izjednacio sa svojim tlaciteljima da mu nece mnogo vredeti ako ga Turci jednog dana napuste a ostave mu, pored njegovih rajinskih mana, i svoje poroke: lenost, netrpeljivost, duh nasilja i kult grube sile. To, ustvari, i ne bi bilo oslobadjanje jer ne biste bili dostojni slobode ni umeli da je uzivate i, isto kao i Turci, ne biste znali drugo do da robujete ili da druge porobljavate. Sumnje nema da ce i vasa zemlja jednog dana uci u evropski sklop, ali se moze desiti da udje podvojena i nasledno opterecena shvatanjima, navikama i nagonima kojih nigde vise nema i koji ce joj, kao aveti, sprecavati normalan razvitak i stvarati od nje nesavremeno cudoviste i svaciji plen.

-…je od svih stvorova samo coveku dano da moze da zamrzi na svoj zivot.

-Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njegov odljevak.

-Zivot nam vraca samo ono sto mi drugima dajemo.

-Sa najbeznadnijim gubicima covek se najlakse pomiri.

-Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja je – sutnja.

-…gubiti je strasno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi zalost i suze; i dok god mozemo na preostalom meriti velicinu izgubljenog, tesko nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osetimo lakocu za koju nema imena, jer to je lakoca prevelikog bola.

-tesko je po dusu da osecanja koja su vezana uz dogadjaje naseg zivota ne umiru zajedno sa tim dogadjajima.

-I najudaljeniji krajevi vecnog leda osete prolece, pa ma kako kratko.

-Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni i jos cudnije: kako cesto nam bas to malo nedostaje.

-Bucna je radost silovito pice, otrov koji deluje tek u samoci.

-Po nedokucivim odlukama promisli dano vam je da vladate, a vi mislite da drzite promisao u rukama.

-Znam da Bog na nas salje strahote kad mu se razali nad dusom nasom i kad odluci da je izbavi.

-…na smrt ne ceka niko odvec dugo…

-Nista ziv covek ne moze izgubiti sto mu jedno prolece ne bi moglo povratiti, niti moze biti covek trajno nesrecan dok Bog daje da se dusa leci zaboravom i zemlja obnavlja prolecem.

-…neranjivi su samo koji nista nemaju.

-I sto pogledam sve je pesma i cega god se taknem sve je bol.

-…s jedne strane, opasan i neizvestan put, a s druge, velika ljudska potreba da se covek ne izgubi i snadje, i da ostavi za sobom traga.

-Takav je zivot da covek cesto mora da se stidi onoga sto je najlepse u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najblizi.

-Dok je covek plen svojih strasti, rob cula i igracka maste, dotle su i svaka tajna muka i gorcina razumljve i lakse, jer su zasluzene, kao prirodno nalicje nedostojna zivota.

-A smrt je najveci i najsigurniji osvetnik.

-Kada mi patimo zbog zena, to je gotovo redovno zbog toga sto zene nisu onakve kakve bismo mi zeleli da su. Kada zene pate zbog nas, to je uvek stoga sto smo ovakvi kakvi jesmo.

-Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokrecu zivot napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota odrzavaju i cine mogucim i podnosljivim.

-Zavist ljudi, to je gnev bogova.

-Kada naidju teska mutna vremena i ucestaju sukobi i uzbune medju ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i nas uzas ili nase nerazumevanje nadju drevne i poznate reci kao jedini izraz.

-Zaborav, smrt sa pravom na nadu.

-…jer je svaka bitka unapred dobivena samim postojanjem neunistive i prave misli.

-Neizvesnost je imanje onih koji nemaju nista i velika nada onih koji nisu navikli na dobro u zivotu.

-Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti.

-Ja sam podlegao u zivotu, ali ja nisam pobedjen nego nadigran.

-…mrznja i gnev ne unistavaju zivot, nego ga preobrazavaju.

-…mrznja daje snagu, a gnev izaziva pokret.

-Rat, i najduzi, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo resenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira.

-…jeste najgora strana zivota da se sve u njemu mora stalno udesavati.

-Sto ne boli - to nije zivot, sto ne prolazi – to nije sreca.

-…ja se i ne bojim ljudi, nego onog sto je neljudsko u njima.

-Imati veliku snagu, fizicku ili moralnu, a ne upotrebiti je bar ponekad, tesko je, gotovo nemoguce.

-Ko ljudima sve veruje, prolazi rdjavo; ko nista ne veruje, jos gore.

-Zivotna snaga jednog coveka meri se, pored ostalog i njegovom sposobnoscu zaboravljanja.

-Sloboda, puna sloboda, to je san, san kome ponajcesce nije se sudjeno da se ostvari, ali jadnik je svaki onaj ko ga nikad nije sanjao.

-Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao.

-Nesreca je stooka i svevideca, a ipak slepa na najgori i najstrasniji nacin, jer vidi i ono cega nema.

-Cudjenje je nalicje nase svesti o postojanju.

-Treba izdrzati do kraja, sa osmejkom stjuardese koja zna da na avionu nije nesto u redu.

-Ukusno skrojenim i vesto upotrebljenim naborima svoje haljine, zena je osvojila vise muskih srdaca nego svojom razgolicenoscu i svojim slobodnim ponasanjem. To cesto zaboravljaju i zene same i njihovi krojaci.

-Zbog zivota odreci se zivota.

-Po paznji koju volimo da ukazujemo svojim lekarima i zahvalnosti koju redovno osecamo prema njima – vidi se koliko volimo sebe.

-…ne zivimo mi zivot, kao sto u svojoj slepoj egocentricnosti mislimo, nego zivot upotrebljava nas, upravlja nama, i odbacuje nas kad vise ne mozemo da posluzimo njegovim nama nepoznatim ciljevima.

-I ja sam jedan od onih koji celog svog veka, od prvog pokreta u majcinoj utrobi do poslednjeg predsmrtnog trzaja – traze izlaz.

-Nije glavno ko zivi, koliko zivi, pa cak ni kako zivi. Vazan je jedino zivot sam, a ne pita se kakav, u kom obliku, ni pod kojim imenom. To pitamo samo mi pojedinci.

-Ono sto nazivamo “rodjeni ubica”, to je druga, neosvetljena, strana planete koja se zove covek.

-Trajno je samo ono sto nije dobilo oblik ni ime, sto nikad nije ni napustalo beskrajne i vecite predele nepostojanja.

-Zivimo od iluzija, od njih i ginemo.

-Sve je to jedno, sve je svejedno.

-Kad ne mogu da vidim necu ni da gledam.

-Smrt nije drugo do to: malo vazduha, svega jedan dobar dah, koji vise ne mozemo da uhvatimo.

-Razumeli smo se, iako se nismo mogli sporazumeti.

-…jer je ljude mnog lakse prevariti i ostetiti vesto preradjenim istinama.

-Sa zivima razgovaramo, mrtve gazimo, o buducima ne mislimo.

-…sve sto stoji mora pre ili posle pasti.

-Vece zivota nosi svetiljku svoju.

-Ratne pobede su samo neophodan uslov za radnu pobedu u miru, koja je krajnji cilj.

-A sta sam ja? Tek malen plamen koji velikom ognju u susret hita.

-Prolaznost je jedini nama pristupni vid trajanja.

-Vecni zivot je u saznanju da su sve nase granice, sva stanja i promene samo uobrazene i nasledjene zablude a uskrsnuce je u otkricu da nismo nikad ni ziveli nego da, sa zivotom, postojimo oduvek.

-…zivot me nosi svim svojim silama strelovito napred, a smrt mi poravnava pute.

-Nije pravo ni voleo zemaljsku svetlost onaj ko ne ume da podnese bol rastanka!

-Najveci efekat postizava se u poeziji kad pesniku podje za rukom da citaoca iznenadi necim poznatim.

-Tragika lepote je u tome sto ne moze da ne postoji, a ne moze da traje i da se drzi.

-Pravo govoreci, ja sam uvek najvise zeleo jedno: da sve sto vidim mogu da opisem, i sve sto osetim umem da izrazim.

-Jedna misao, zato sto je usamljena i prkosna i zanimljiva, jos ne mora biti ni originalna, ni tacna.

-Samoca nije isto sto i originalnost a prkos nema cenu hrabrosti.

-Na svakoj knjizi koja znaci dobro umetnicko delo moglo bi se napisati: “Oteto od zivota, moga i vasega”

-Jak smisao za ironiju i za karikiranje raznih ljudskih postupaka, koji nalazimo kod nekih pisaca ( i nepisaca), dolazi dobrim delom od nedostatka maste i nesposobnosti tih ljudi da sebe zamisle u polozaju onih koje ismevaju i karikiraju.

-Istinska misao o smrti ne nalazi reci.

-Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja.

-Od onog sto nije bilo i sto nikad nece biti prave vesti pisci najlepse price o onome sto jeste.

-Na kraju, svaki je stil dobar i svaka forma prihvatljiva, ako su u sluzbi neceg sto nije samo stil ni samo forma.

-“Protivrecnost” je samo rec, privremeni radni naslov za sve ono sto jos ne mozemo da sagledamo ni shvatimo.

-Svi smo mi vec za zivota zaboravljeni, samo se to jasno vidi tek kad umremo.

-Zivot nema mere, i svaki nas pokusaj da ga izmerimo besmislen je, a rezultat merenje uvek varka.

-Teskoca nije u tome kako da covek zaspi, nego kako da se ne budi.

-…jer ponos i nije nego suplja predrasuda, nadmena oholost i drska varka, ali postoji i naziva se.

-Ali srce je moje tamno jezero koga nista ne dize i u kom se niko ne ogleda.

-Svetlost kosmosa ja sam pio, tama kosmosa sad me slama.

-Oni sto roboju danju, ni nocu ne nalaze sna.

-Od mog zivota nista nije moje.

-Vecan je samo nas san o vecnosti.

-Bez oprostaja se sa sveta odlazi.

-Zasto na svaki dodir zivota ostaje dusom kao jeka – bol?

-…znam: da su za nesrecne oci novi krajevi lek, i da se svaki bol jedino novim i vecim sazize i leci.

-…zvuk je samo nestalna medja koja prolazno i nepotpuno deli dva beskrajna carstva tisine.

-Vi me pitate za ljude.

Oduvek je bivalo da su iskusenja silazila na svet i da je covek coveku zlo cinio, da je cvece venulo i da su nevini stradali, da su pesnici govorili jezikom tajnovitim u polujasnim slikama, pa kad vam govorim o cvecu, zasto me pitate za ljude?

 

I evo par njegovih pesama koje su meni najdraze, pogotovo ova prva:

 

      * * * * *

 

…i crv pod zemljom radi

i Bog na nebu, on gradi,

al’ covjek na zemlji strada;

mi zalud zidamo toranj do neba,

mi zalud skidamo Boga sa neba,

mi zalud silazimo u srce zemlji,

mi zalud gazimo crva pod zemljom,

nas ceka stalno nase popodne

i jauk zvona i Bog i crv…

 

 

 

     San o Mariji

 

Ja nisam nikad vidio Tvog lica.

A pregrst sunca,

Jedina sto je pala na moj put,

Bjese iz Tvoje ruke.

Sudbina.Sneg i vetar i strah.

Jedna jedina radosna

vijest, sto je pala u moj kut

Bjese iz Tvojih usta.

Prastaju se putevi tamom i zaboravom.

Jedan cas je stala

Uboga dusa, ne znajuci kuda bi s ocima,

I drhtala.

Tako je prosao zivot.

I nikad nisam vidio Tvog lica.

 

 

* * * * *

 

Ostadoh te zeljan jednog letnjeg dana,

O, srebrna vodo iz tudjega vrela.

To je bilo davno. –

Svaka mi je staza danas obasjana

Suncem i lepotom. Sreca me je srela.

Iz stotinu vrela zedj moja sad pije,

Al’ mira ne nadjoh nigde, jer me nikad

Vatra prve zedji ostavila nije.

 

 

 

A sad spektakl ;-) moj omiljeni Oskar Vajld i neprevazidjeni Dorijan Grej, muskarac kakvog ja volem J

 

-Prava lepota prestaje tamo gde produhovljeni izraz pocinje.

-Produhovlejnost je sama po sebi jedna vrsta preterivanja i unistava sklad bilo cijeg lica.

-Sarm braka je u tome sto cini pritvornost nuznom za obe strane.

-Biti prirodan jednostavna je poza i najizdrzljivija za koju znam.

-Svaki portret koji je slikan s osecajem, portret je umetnika a ne modela. Model je slucajnost, povod. On nije ono sto slikar otkriva: na obojenom platnu slikar otkriva samog sebe.

-Savest i kukavicluk zapravo su isto: Savest je samo ime pod kojim deluje ta tvrtka.

-Smeh uopste nije los pocetak za jedno prijateljstvo a svakako je njegov najbolji zavrsetak.

-Biram prijatelje po lepoti, poznanike po karakteru, a neprijatelje po intelektu.

-Vrednost jedne ideje nema nikakve veze s iskrenoscu onoga koji ju je izrazio. Zapravo veca je verovatnost da ce ideja biti pametnija ukoliko je taj covek neiskreniji jer u tom slucaju nece biti obojena njegovim potrebama, zeljama i predrasudama.

-Vise volim ljude od nacela, a najvise volim ljude bez nacela.

-U svetskoj povesti postoje samo dve epohe: prva je pojava neke nove tehnike u umetnosti, a druga epoha je pojava neke nove osobe u umetnosti.

-Samo se intelektualne nule prepiru.

-Najgore je za bilo koju romansu, ako coveka ostavlja neromanticnim.

-Ljudi koji su verni poznaju samo jednu stranu ljubavi; samo neverni poznaju ljubavne tragedije.

-Pripadnici svake klase vole pricati o vaznosti onih vrlina cije izvrsavanje nema nikakve veze s njihovim zivotima.

-Ne postoji dobar uticaj. Svaki uticaj je amoralan – amoralan sa znanstvenog stanista.

-Uticati na neku osobu znaci dati joj svoju dusu.

-Svaki poticaj koji nastojimo ugusiti, pritisce nas um i truje nas.

-Nista osim cula ne moze izleciti dusu, upravo kao sto ni nista osim duse ne moze izleciti cula.

-Vi znate vise no sto mislite, isto kao sto znate manje no sto biste zeleli znati.

-Mladost je jedina stvar koju vredi imati.

-Lepota je jedan oblik genija – zapravo je uzvisenija od genija, jer joj nije potrebno nikakvo objasnjenje. Ona im bozansko pravo nezavisnosti. Od onih koji je poseduju, cini princeve.

-Lepota nije tako povrsna kao sto je to misao.

-Istinska je tajna sveta ono vidljivo, a ne nevidljivo.

-Obozavam jednostavne uzitke. Oni su poslednje utociste slozenih ljudi.

-Jedini obojen element u savremenom svetu je greh.

-Mladi ljudi zele biti verni a nisu; stari ljudi zele biti neverni a ne mogu.

-Filantropi gube smisao za humanost.

-Iza svake izvanredne stvari koja postoji bilo je nesto tragicno.

-Poput svih ljudi koji nastoje iscrpsti neku temu iscrpeo je svoje slusaoce.

-Mogu podneti sirovu silu, ali sirova pamet je nepodnosljiva.

-Mogu saosecati sa svime osim s patnjom.

-Prednost emocija je u tome sto nas odvode s pravog puta, a prednost znanosti je u tome sto ona nije emocionalna.

-Da bi se covek povratio u svoju mladost, mora naprosto ponoviti svoje ludosti.

-Jedine stvari za kojima covek nikada ne zali su vlastite pogreske.

-Previse volim knjige da bih ih pisao.

-Tacnost oduzima vreme.

-Ljudi znaju cenu svakoj stvari a vrednost ni jednoj.

-Ni jedna zena nije genijalna. Zene su ukrasni pol. Nemaju nikada nista za reci, ali to kazu drazesno. One predstavljaju pobedu materije nad duhom isto kao sto muskarci predstavljaju pobedu duha nad moralom.

-Postoje samo dve vrste zena; nasminkane i nenasminkane.

-Velika strast je povlastica ljudi koji nemaju sta raditi.

-Vernost je emocionalnom zivotu isto ono sto je doseldnost duhovnom: jednostavno priznavanje neuspeha.

-Postoje mnoge stvari koje bismo odbacili od sebe kad se ne bismo bojali da ce ih neko drugi pokupiti.

-Samo su svete stvari vredne dodirivanja.

-Kada je covek zaljubljen, u pocetku zavarava sebe, a zavrsi zavaravajuci druge. (To je ono sto svet zove romansom)

-Vecina ljudi bankrotira zato sto odvec investira u zivotnu prozu. Upropastiti se zbog poezije, to je cast.

-Uvek postoji nesto jadno u tragedijama drugih ljudi.

-Ljudi vole davati ono sto je njima samima najpotrebnije.

-Dobri umetnici postoje jednostavno u onome sto rade i stoga su sasvim nezanimljvi kao osobe.

-Razdvajanje duha od materije je tajna, ali je i sjedinjenje duha i  materije tajna.

-Strasti su, a o njihovom poreklu se zavaravamo, ono sto nas najvise ugnjetava. Najslabije nase pobude su one cije smo prirode svesni.

-Cesto se dogadja da mislimo kako eksperimentisemo s drugima, a zapravo eksperimentisemo sami sa sobom.

-Kad god covek uradi istinski glupu stvar, to je uvek iz plemenitih pobuda.

-Biti zaljubljen znaci nadmasiti sebe.

-Istinski nedostatak braka je u tome sto cini coveka nesebicnim. A nesebicni ljudi su bezlicni. Nedostaje im individualnost.

-Razlog zasto svi mi volimo misliti tako dobro o drugima jeste u tome sto se bojimo samih sebe.

-Temelj optimizma je sam strah.

-Nijedan zivot nije upropasten osim onog ciji je razvoj sprecen.

-Zelite li upropastiti neciju prirodu, trebate je samo popravljati.

-Kad smo sretni, uvek smo dobri, no kad smo dobri, nismo uvek i sretni.

-Biti dobar znaci biti u skladu sa samim sobom.

-Nesklad je kad je neko prisiljen da bude u skladu s drugima.

-Za svakog kulturnog coveka prihvacanje standarda svoga doba je oblik najgrublje amoralnosti.

-Divni gresi, poput divnih stvari, povlastica su bogatih.

-Nijedan civilizovan covek nikad ne zali za uzitkom, a nijedan necivilizovan covek ne zna sta je to uzitak.

-Zene nas inspirisu da zelimo postici remek-dela i uvek nas sprecavaju da ih ostvarimo.

-Ljubav i umetnost; i jedno i drugo samo su oblici oponasanja.

-Covek moze biti uvek ljubazan prema ljudima do kojih mu nije stalo.

-Dobre su odluke beskorisni pokusaji da se suprotstavimo prirodnim zakonima. Njihovo je poreklo u cistoj tastini. Njihov je rezultat apsolutna nula. One su jednostavno cekovi koje ljudi ispostavljaju na neku banku u kojoj uopste nemaju otvoren racun.

-Covek treba upiti boje zivota, no nikad se secati njegovih pojedinosti. Pojedinosti su uvek vulgarne.

-Jedina draz proslosti je u tome sto je ona proslost.

-Savest sve nas cini egoistima.

-Stvarima zbilju daje samo rec.

-U ludom obozavanju postoji opasnost da ga izgubimo, koja nije nista manja od opasnosti da ga sacuvamo.

-Asketizam umrtvljuje cula, a prostacka razuzdanost ih otupljuje.

-Muzevi vrlo lepih zena pripadaju klasi zlocinaca.

-Kad se neka zena ponovo udaje, to je stoga sto je mrzela prvog muza. Kad se neki muskarac ponovo zeni, to je stoga sto je obozavao svoju prvu zenu. Zene kusaju svoju srecu; muskarci svoju riskiraju.

-Covek moze biti sretan sa svakom zenom tako dugo dok je ne voli.

-Umerenost je kobna stvar.Dovoljno – to je lose kao obed, vise nego dovoljno – to je dobro kao gozba.

-Ono sto vatra ne unisti to ocvrsne.

-Noge od ilovace cine zlatan kip dragocenim.

-Ruznoca je jedina stvarnost.

-U trgovanju sa covekom sudbina nikad nije svodila racune.

-Umetnost je bolest. Ljubav – iluzija. Religija – moderna zamena vere.

-Skepticizam je pocetak vere.

-Svaki uspeh koji postignemo stvara nam jednog neprijatelja.

-Zene vole usima a muskarci ocima.

-Romanticnost zivi od ponavljanja,a ponavljanje pretvara zelju u umetnost. (Osim toga, svaki put kad covek voli, jedini je put kad je voleo. To sto volimo razlicite osobe, ne menja jedinstvenost strasti. Samo je povecava.) U najboljem slucaju u zivotu mozemo imati samo jedno veliko iskustvo, a tajna zivota je u tome da ponavljamo to iskustvo sto cesce mozemo.

-Brzina daje zivot.

-Onaj ko se jedno opece, duva i na hladno.

-Zene su sfinge bez tajni.

-Zbog maste je griznja savest progonila greh.

-Uspeh se daje jakima, neuspeh se namece slabima.

-Povrsne tuge i povrsne ljubavi nastavljaju ziveti. One ljubavi i tuge koje su velike, unistava vlastita punoca.

-Sudbina nam ne salje glasnike. One je odvec mudra ili odvec okrutna za to.

-Zena ce koketirati s bilo kim na svetu tako dugo dok ce to drugi ljudi gledati.

-Svet dobrovoljno prilazi oltaru.

-Civilizacija se postize na dva nacina. Jedan je taj da se bude kulturan, drugi da se bude pokvaren.

-Bracni zivot je samo navika, losa navika. A opet, covek zali cak i za najgorim navikama. Mozda za njima zali najvise.

-Svaki je zlocin vulgaran, kao sto je isvaka vulgarnost zlocin.

-Sve postaje uzitak, ako se radi isuvise cesto.

-Ako cove umetnicki postupa sa zivotom, mozak mu je srce.

-Stvari u koje je covek posve siguran, nikad nisu istinite. To je fatalnost vere i pouka romantike.

-Tragedija starosti nije u tome sto je neko star, vec sto je i mlad.

-Svrha umetnosti je da otkriva samu sebe, a prikriva umetnika.

-Ima neceg sudbonosnog u dobrim namerama – dolaze suvise dockan.

-Kada bismo stvari pustili da idu kako idu, svaka bi se komedija zavrsila tragicno, i svaka tragedija zavrsila bi se lakrdijom.

-Nista ne moze podici sujetu nekog coveka kao kad mu se rekne da je gresan.

-Ja se bojim, da svirepost, pravu svirepost cene zene iznad svega ostalog.

-Mi zivimo u jednom vremenu kada ljudi suvise citaju, da bi bili mudri, i suvise mnogo misle, da bi bili lepi.

-skoro u svakoj radosti ima svireposti.

-U stanju sam na sve da se sazalim, samo ne na patnje ljudske.

-Da je pracovek umeo da se smeje, istorija bi posla drugim putem.

-Danas ljudi znaju cene svacemu, ali nicemu ne znaju vrednost.

-Zene se brane napadajuci, kao sto napadaju podajuci se iznenada.

-Maniri su vazniji od morala.

-…greh jedino sredstvo kojim se moze da ostvari svoju zamisao o lepome.

-Svaki od nas nosi i raj i pakao.

-U kazni je bilo neceg sto cisti. I ljudska molitva najpravednijem Bogu ne bi trebalo da glasi: “Oprosti nam grehove nase”, vec “kazni nas za nedela nasa”

-Ustaju rano, jer imaju mnogo da rade, a lezu rano, jer imaju tako malo da misle.

-Zivot je bio isuvise kratak da bi covek mogao uzeti na svoja ledja i tudje grehove.

-Odredjivanje je ogranicavanje.

-Jedino na svetu sto je uzasno, to je dosada, Dorijane, to je jedino cemu nema oprostaja.

-Umetnost ima dusu ali je covek nema.

-Dorijan je i odvise mudar, a da ovde – onda ne ucini koju glupost.

-Ja se nikada ne osvrcem na ono sto banalni ljudi govore, a ne mesam se nikada u ono sto prekrasni ljudi rade. Kada me neka osoba ocarava, onda mi je drag svaki nacin na koji ona svoju licnost izrazava.

-Uvek! To je strasna rec. Ja se grozim kada je cujem. Zene je tako cesto upotrebljavaju. One upropascuju svaki roman pokusajem da vecito traje. Osim toga ta rec nema smisla. Jedina razlika izmedju hira i dozivotne strasti jeste u tome sto hir traje nesto duze.

-Telo samo jednom gresi – skida greh sa sebe, jer je delanje neka vrsta ciscenja. Preostaje samo uspomena na jednu nasladu i sladak bol da je ona prosla. Jedini put da se oslobodimo iskusenja jeste da mu se podamo. Odupri mu se, i tvoja ce dusa biti bolesna od ceznje za stvarima, koje je sama sebi zabranila, bolesna od ceznje za onim sto su njeni strasni zakoni napravili strasnim i nedopustenim. Dobro je receno: Najveci svetski dogadjaji desavaju se u mozgu. U mozgu, i jedino u mozgu dogadjaju se i veliki svetski gresi.

 

=Mesa Selimovic: Dervis i smrt

-pocinjem da sumnjam da su iskrenost i postenje isto, iskrenost je uverenost da govorimo istinu (a ko to moze biti uveren), a postenja ima mnogo, i ne slazu se medjusobno.

-U cemu je poboznost, ako nema iskusenja koja se savladavaju? Covek nije Bog, i njegova snaga je bas u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio, a ako nema sta da suzbija, u cemu je onda zasluga?

-sve sto cinimo to je priprema za nju (smrt) priprema cim zakmecimo udarivsi celom o pod, uvek joj blize, nikad dalje.

-Smrt je preseljenje iz kuce u kucu. To nije nestanak vec drugo rodjenje.

-Smrt je propadanje stvari a ne duse.

-Koje to zrno ne nikne kad se stavi u zemlju?

 Pa zasto da sumnjas u zrno covekovo?

-Verujem u sudnji dan i u vecni zivot, ali sam poceo da verujem i u strahotu umiranja, u strah pre tom neprozirnom crninom.

-I nije toliko nevolja u razbludnosti vec u vekovnom trajanju tudjeg zla, jaceg od prave vere.

-Da li se uzalud ne borimo protiv prirodnih nagona, jacih od svega sto moze da ponudi razum?

-silom utisati zivot, da ne buja zlo.

-Covek doduse najcesce govori radi sebe, ali mora da oseti odjek svojih reci.

-ljudi rasciscavaju svoje racune i krivica se lako nadje, a pravda je pravo da ucinimo ono sto mislimo da treba, i onda pravda moze da bude sve.

-uhvatio sam se u nekom osecanju potrebe da nam ljudi budu zahvalni, da se pokazuju maleni i zavisni, jer to stvara nasu nakolnost, hrani je, i povecava znacaj naseg dela i nase dobrote.

-Licne stvari su suvise tanane, mutne, nekorisne, i treba ih ostaviti sebi ako nemozemo da ih ugusimo.

-Razgovarati s jednim je lakse, i postenije, ne vuce ga broj, pred manje usiju ima vise obzira pred razlozima razuma.

-lepota je sama po sebi culna i gresna.

-Nezadovoljstvo je kao zver, nemocno kad se rodi, strasno kad ojaca.

-Ubistvo je manje opasno nego buntovnistvo.

-Uvek svi znaju za nesrecu i zlo, samo dobro ostaje skriveno.

-Ljudi zive mirno, a umiru naglo.

-Sve sto je cinio bilo je ludo, sve sto je govorio bilo je neprihvatljivo, a samo bih njemu mogao da se poverim, jer je nesrecan ali posten, ne zna sta hoce ali zna sta radi, ubio bi ali ne bi prevario.

-A uvek izgleda lepo ono sto se nije ostvarilo.

-A pocetka vise nema, niti je vazan, niti znamo kad bude, posle ga odredjujemo, kad smo u virovima, kad se sve samo nastavlja, i onda mislimo da je moglo biti nekako drugacije, a nije, i namecemo se prolecu, da e mislimo na nepostojeci pocetak, ni na ruzno nastavljanje.

-izvojevao je sebi pravo da bude neodgovoran, najlepse i najredje pravo u nasem redu.

-Covek nema svog pravog doma, on ga otima od slepih sila.

-Nista nije nase osim varke, zato se cvrsto drzimo za nju.

-Stvari ne postoje dok se ne kazu. Stvari ne mogu da se kazu dok ne postoje.

-osudjen sam istinom.

-Zivot je siri od svakog propisa. Moral je zamisao a zivot je ono sto biva. … Vise je stete naneseno zivotu zbog sprecavanja greha, nego zbog greha.

-I zivi sto lepse, ali tako da te nije stid. I radije pristani da te Bog pita: zasto nisi to ucinio? Nego; zasto si to ucinio?

-Zar ne moze nista da se ucini i po ljudskoj volji, i bez spasavanja sveta?

-Nije vazno sto ne cinimo dobro, vazno je da ne cinimo zlo.

-Njegovi su razlozi boziji, moji ljudski. Nismo bili ravnopravni.

-Slab je koji trazi, a slabo je i ono sto se od njega trazi.

-tesko coveku ako su mu mera nebo i zemlja.

-priroda i njen mocni zivot stisavaju coveka mozda bas zato sto su ravnodusni prema njemu.

-slutnja je prvi glasnik nesrece.

-sve je moguce, sve je na domak ruke, samo se covek ne sme predati. Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive. Ali kada se otkines od sebe neodlucnog, kad pobedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svet vise nije skucen ni pun pretnji.

-Moze biti rdjavo kada covek ne oseca da je vreme dugo. U ratu nije dosadno, ni u nesreci, ni u muci. Kad je tesko, nije dosadno.

-svako trazi zadovoljstvo, a nevolje dolaze same.

-svako je cudan, osim bezbojnih i bezoblicnih ljudi, koji su opet cudni jer niceg svojeg nemaju, to jest, njihovo je bas to sto nista posebno nije njihovo.

-Nada je svodilja smrti, opasniji ubica nego mrznja.

-Kunem se vremenom, koje je pocetak i zavrsetak svega, da je svako uvek na gubitku.

-Uverio sam se, i ne samo ovaj put, da dusa cesto moze da odrzi telo, a telo dusu nikad: ona posrce i gubi se sama.

-Lako ce se sporazumeti dva coveka koja misle.

-Nije dobro ono sto jest, vec ono sto se zeli.

-Kad budu izvadjeni iz pakla, bice baceni u reku zivota

-u teskom je polozaju covek koji je duhovno razvijeniji od drugih ukoliko ga ne stiti polozaj i strah koji taj polozaj daje.

-covek treba da se odrece svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbezni.

-Ljudi lako zaboravljaju ono cime se ne ponose.

-strah i nemoc radjaju niske nagone.

-covek dobija kad daje.

-Surovost u ime plemenitosti je strasna, vezala bi nam i noge i ruke, ubila bi nas licemerjem. Bolja je surovost koja pociva na sili, bar mozemo da je mrzimo. Tako se izdvajamo i cuvamo bar nadu.

-Covek je veran samo sebi.

-Kada misle da su visi od nas, ljudi mogu da budu i plemeniti.

-Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objasnjavati ni traziti joj razlog.

-Razgovor je spona medju ljudima, mozda i jedina.

-sudbina je gluva na vajkanja, slepa kad bira izvrsioca.

-nikad nije bolje vec gore, ili nam se tako cini zato sto je uvek teze ono sto jest nego ono sto je bilo, i uvek je laksi oduzen dug nego onaj za vratom.

-I mrznji, kao i ljubavi, potrebni su zivi ljudi.

-Zasto nas razdvajaju, kad smo razdvojeni svakako? Da li zato da to saznamo? Ili da zamrzimo, kad nismo znali voleti?

-Svako misli da ce nadmudriti sve druge, jer je siguran da samo on nije glup. A tako misliti, zaista je glupo. Onda smo svi glupi.

-Sto je veca visina, veca je i pustos.

-Nasa odusevljenja, isto su toliko opasna kao i nasa nerazumnost.

-nista toliko ne unizava kao kukavicko pristajanje i sitnicava razumnost.

-Kad sve izda, covek trazi utociste, kao da se vraca majcinoj utrobi.

-Covek nikad ne treba da ode, kad ima razloga da ostane.

-Covek je proklet, i zali za svim putevima kojima nije prosao.

-Niko nikome ne moze pomoci.

-svet je tisina, i tama.

-smrt je besmisao, kao i zivot.

 

=Vladan Desnica: Proljeca Ivana Galeba

-Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti. I svoju ranjivost i svoju zlu srecu, i svoje prokletstvo: i u tome lezi jedan deo nas. I to nas najprisniji, najkrvaviji deo.

-Ljudi vole i svoje krize, i svoje lomove, i svoja bankrotstva. Oni su, stavise, ljubomorni na njih. Oni se ponekad cak i vredjaju kad im se ne priznaju. Jer oni imaju pravo na njih, onako kao sto covek ima pravo na svoju rodjenu fizionomiju. A pravo na vlastitu fizionomiju jedno je od najosnovnijih ljudskih prava. Najlicnije, najneotudjuvije.

-Ima nesto plemenito, velikodusno, nesto nesebicno u tome: biti sam kriv svojoj nesreci. Nesto sto coveka iskupljuje.

-Tako biva uvek kad nesto nestane: za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono sto je nestalo.

-Lica spavajucih ne lazu: tek na njima vidimo pravu bedu njihovih sopstvenika. Na javi nasa su lica zategnuta bilo kakvim svesnim htenjem ili nesvesnim stremljenjem, pa makar nastojanjem da skriju svoj pravi izgled, svoj istinski izraz, maskirana kakvim vise ili manje namernim izrazajem. … Tek u snu, kad je iskopcana poluga volje, kada je nase telo bez odbrane, prepusteno na milost i nemilost okrutnosti tudjeg oka i tudje radoznalosti, obezoruzano kao bogalj koji je pred spavanje iskopcao protezu, kad se s nasih lica sapere njihov zastitni izraz – kako li tek tada bedna izgleda ljudska masina! … …lica spavajucih iz pijeteta, trebalo samilosno zastrti maramom, kao lica umrlih.

-A kad covek bar u valstitoj kuci ne bi imao pravo, sta bi ustvari i imao od toga sto je u svojoj kuci?

-Tada sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znaci otprilike isto sto i vladati njima.

-Neke stvari kao da su najbolje, najcistije, najizvornije bas u predelima gde je zivot najgoliji a ljudi najsirotiji.

-Ono sto vremenu daje tok to su kucaji naseg srca.

-Detinjstvo – pregrst besmrtnosti.

-…moglo bi se reci da tek neuspeh zokruzuje, osmisljava nas zivot. … Zastati i usanciti se na jednoj tacki pre toga mozda znaci ne ici do kraja svojih mogucnosti, ne ostvariti u potpunosti sebe. I zato, uvek dalje!

-Obmanjivanje sredstvom istine nesravnjivo je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi.

-Snagu pune iskrenosti dobijamo tek pred licem neceg daleko vaznijeg, daleko presudnijeg od onog sto priznajemo.

-Jedino smrt je realna.

-Smrt je tacno naseg stasa i uzrasta: sto jeveci covek, veca je i smrt u njemu.

-Svi nasi napori, sva nasa dela samo su vidovi borbe protiv smrti…

-Umetnost je u isti mah i najnaivnija i najprepredenija od ljudskih delatnosti.

-Religija je poezija koja se vrsi ozbiljno.

-Bog je nalicje Smrti.

-Blagodet zaborava i okrutnost pamcenja leze van nase vlasti.

-…ljubav? Naprosto omjer psihickih snaga izmedju dvaju pripadnika raznih polova!

-Zene su bolji deo covecanstva.

-Dogadjaji su vanjske stvari koje spolja na nas nalecu.

-…rec uvek izneveri misao!

-Kontradiktornost je jedan od temelja ljudske psihe, i ko to nije shvatio, nije shvatio ama bas nista o coveku!

-…oprastanje boli upravo kao i prigovor.

-Jedina istina koja ne stari, koja se ne otrcava, koja ne gubi svoju snagu i svoju aktuelnost, to je smrt!

-ambicija je dobra stvar sve dok se ne ostvari.

-Nema na svetu tuznije stvari od tuzne srece.

-umetnost zvukova ima pred ostalim umetnostima bar tu prednost sto se njeni proizvodi brzo rasplinjuju u vremenu i prostoru.

-Ljudi se gotovo redovno osecaju usreceni svojom srecom u onom stepenu u kome drugi tu srecu cene.

-svi se mi umetnoscu lecimo od zivota.

-prava umetnost pocinje onde gde prestaje sujeta.

-Istorije jakih su price o pojedincima. … A istorija slabih – to je povesnica covecanstva.

-…volja je stvar jakih, zelja stvar slabih.

-Prava je radost u stvari bezrazlozna.

-Ljudi se uopste najvise boje reci, golih naziva za stvari. … Ime kao da unizuje realitet, obezvredjuje sustine.

-I zastidimo se naseg identiteta tek onda kad izuste njegovo ime.

-Veliki su osecaji jedan oblik borbe protiv smrti, krhki mostovi izmedju konacnog i beskonacnog sto presvodjuju bezdan mraka.

-…od svih tipova zene najgorije je zena – dobrotvor.

-A zrtva za instrument bez sumnje predstavlja najvisi stepen zrtve za koju je sposoban ljudski stvor.

-Razne prirode na razne nacine dozivljavaju zivot.

-Reci podnose i to da se pomocu njih izrazi nesto sto se ne oseca … tek postojanje jednog dobra daje mogucnost da se ono izgubi.

-…svaka je nostalgija nostalgija za jednim nestalim vremenom i za jednim nestalim “ja” u njemu.

-…i mrtve stvari umiru.

-Buducnost pripada onima koji nemaju proslosti.

-Strasno zazirem od ljudi koje citave ispunjava i u kojima sve pokrece jedna jedinamisao. … Treba se svakodnevno umivati sumnjom, kao vodom.

-Nije zivot ono sto se zeli. … Zeli se samo trajanje.

 

=Mesa Selimovic: Dervis i smrt

-pocinjem da sumnjam da su iskrenost i postenje isto, iskrenost je uverenost da govorimo istinu (a ko to moze biti uveren), a postenja ima mnogo, i ne slazu se medjusobno.

-U cemu je poboznost, ako nema iskusenja koja se savladavaju? Covek nije Bog, i njegova snaga je bas u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio, a ako nema sta da suzbija, u cemu je onda zasluga?

-sve sto cinimo to je priprema za nju (smrt) priprema cim zakmecimo udarivsi celom o pod, uvek joj blize, nikad dalje.

-Smrt je preseljenje iz kuce u kucu. To nije nestanak vec drugo rodjenje.

-Smrt je propadanje stvari a ne duse.

-Koje to zrno ne nikne kad se stavi u zemlju?

 Pa zasto da sumnjas u zrno covekovo?

-Verujem u sudnji dan i u vecni zivot, ali sam poceo da verujem i u strahotu umiranja, u strah pre tom neprozirnom crninom.

-I nije toliko nevolja u razbludnosti vec u vekovnom trajanju tudjeg zla, jaceg od prave vere.

-Da li se uzalud ne borimo protiv prirodnih nagona, jacih od svega sto moze da ponudi razum?

-silom utisati zivot, da ne bujazlo.

-Covek doduse najcesce govori radi sebe, ali mora da oseti odjek svojih reci.

-ljudi rasciscavaju svoje racune i krivica se lako nadje, a pravda je pravo da ucinimo ono sto mislimo da treba, i onda pravda moze da bude sve.

-uhvatio sam se u nekom osecanju potrebe da nam ljudi buduzahvalni, da se pokazuju maleni i zavisni, jer to stvara nasu nakolnost, hrani je, i povecava znacaj naseg dela i nase dobrote.

-Licne stvari su suvise tanane, mutne, nekorisne, i treba ih ostaviti sebi ako ne mozemo da ih ugusimo.

-Razgovarati s jednim je lakse, i postenije, ne vuce ga broj, pred manje usiju ima vise obzira pred razlozima razuma.

-lepota je sama po sebi culna i gresna.

-Nezadovoljstvo je kao zver, nemocno kad se rodi, strasno kad ojaca.

-Ubistvo je manje opasno nego buntovnistvo.

-Uvek svi znaju za nesrecu i zlo, samo dobro ostaje skriveno.

-Ljudi zive mirno, a umiru naglo.

-Sve sto je cinio bilo je ludo, sve sto je govorio bilo je neprihvatljivo, a samo bih njemu mogao da se poverim, jer je nesrecan ali posten, ne zna sta hoce ali zna sta radi, ubio bi ali ne bi prevario.

-A uvek izgleda lepo ono sto se nije ostvarilo.

-A pocetka vise nema, niti je vazan, niti znamo kad bude, posle ga odredjujemo, kad smo u virovima, kad se sve samo nastavlja, i onda mislimo da je moglo biti nekako drugacije, a nije, i namecemo se prolecu, da e mislimo na nepostojeci pocetak, ni na ruzno nastavljanje.

-izvojevao je sebi pravo da bude neodgovoran, najlepse i najredje pravo u nasem redu.

-Covek nema svog pravog doma, on ga otima od slepih sila.

-Nista nije nase osim varke, zato se cvrsto drzimo za nju.

-Stvari ne postoje dok se ne kazu. Stvari ne mogu da se kazudok ne postoje.

-osudjen sam istinom.

-Zivot je siri od svakog propisa. Moral je zamisao a zivot je ono sto biva. … Vise je stete naneseno zivotu zbog sprecavanja greha, nego zbog greha.

-I zivi sto lepse, ali tako da te nije stid. I radije pristani da te Bog pita: zasto nisi to ucinio? Nego; zasto si to ucinio?

-Zar ne moze nista da se ucini i po ljudskoj volji, i bez spasavanja sveta?

-Nije vazno sto ne cinimo dobro, vazno je da ne cinimo zlo.

-Njegovi su razlozi boziji, moji ljudski. Nismo bili ravnopravni.

-Slab je koji trazi, a slabo je i ono sto se od njega trazi.

-tesko coveko ako su mu mera nebo i zemlja.

-priroda i njen mocni zivot stisavaju coveka moda bas zato sto su ravnodusni prema njemu.

-slutnja je prvi glasnik nesrece.

-sve je moguce, sve je na domak ruke, samo se covek ne sme predati. Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive. Ali kada se otkines od sebe neodlucnog, kad pobedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svet vise nije skucen ni pun pretnji.

-Moze biti rdjavo kada covek ne oseca da je vreme dugo. U ratu nije dosadno, ni u nesreci, ni u muci. Kad je tesko, nije dosadno.

-svako trazi zadovoljstvo, a nevolje dolaze same.

-svako je cudan, osim bezbojnih i bezoblicnih ljudi, koji su opet cudni jer niceg svojeg emaju, to jest, njihovo je bas to sto nista posebno nije njihovo.

-Nada je svodilja smrti, opasniji ubica nego mrznja.

-Kunem se vremenom, koje je pocetak i zavrsetak svega, da je svako uvek na gubitku.

-Uverio sam se, i ne samo ovaj put, da dusa cesto moze da odrzi telo, a telo dusu nikad: ona posrce i gubi se sama.

-Lako ce se sporazumeti dva coveka koja misle.

-Nije dobro ono sto jest, vec ono sto se zeli.

-“Kad budu izvadjeni iz pakla, bice baceni u reku zivota”

-u teskom je polozaju covek koji je duhovno razvijen od drugih ukoliko ga ne stiti polozaj i strah koji taj polozaj daje.

-covek treba da se odrece svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbezni.

-Ljudi lako zaboravljaju ono cime se ne ponose.

-strah i nemoc radjaju niske nagone.

-covek dobija kad daje.

-Surovost u ime plemenitosti je strsna, vezala bi nam i noge i ruke, ubila bi nas licemerjem. Bolja je surovost koja pociva na sili, bar mozemo da je mrzimo. Tako se izdvajamo i cuvamo bar nadu.

-Covek je veran samo sebi.

-Kada misle da su visi od nas, ljudi mogu da budu i plemeniti.

-Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objasnjavati ni traziti joj razlog.

-Razgovor je spona medju ljudima, mozda i jedina.

-sudbina je gluva na vajkanja, slepa kad bira izvrsioca.

-nikad nije bolje vec gore, ili nam se tako cini zato sto je uvek teze ono sto jest nego ono sto je bilo, i uvek je laksi oduzen dug nego onaj za vratom.

-I mrznji, kao i ljubavi, potrebni su zivi ljudi.

-Zasto nas razdvajaju, kad smo razdvojeni svakako? Da li zato da to saznamo? Ili da zamrzimo, kad nismo znali voleti?

-Svako misli da ce nadmudriti sve druge, jer je siguran da samo on nije glup. A tako misliti, zaista je glupo. Onda smo svi glupi.

-Sto je veca visina, veca je i pustos.

-Nasa odusevljenja, isto su toliko opasna kao i nasa nerazumnost.

-nista toliko ne unizava kao kukavicko pristajanje i sitnicava razumnost.

-Kad sve izda, covek trazi utociste, kao da se vraca majcinoj utrobi.

-Covek nikad ne treba da ode, kad ima razloga da ostane.

-Covek je proklet, i zali za svim putevima kojima nije prosao.

-Niko nikome ne moze pomoci.

-svet je tisina, i tama.

-smrt je besmisao, kao i zivot.

 

=Vladan Desnica: Proljeca Ivana Galeba

-Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti. I svoju ranjivost i svoju zlu srecu, i svoje prokletstvo: i u tome lezi jedan deo nas. I to nas najprisniji, najkrvaviji deo.

-Ljudi vole i svoje krize, i svoje lomove, i svoja bankrotstva. Oni su, stavise, ljubomorni na njih. Oni se ponekad cak i vredjaju kad im se ne priznaju. Jer oni imaju pravo na njih, onako kao sto covek ima pravo na svoju rodjenu fizionomiju. A pravo na vlastitu fizionomiju jedno je od najosnovnijih ljudskih prava. Najlicnije, najneotudjuvije.

-Ima nesto plemenito, velikodusno, nesto nesebicno u tome: biti sam kriv svojoj nesreci. Nesto sto coveka iskupljuje.

-Tako biva uvek kad nesto nestane: za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono sto je nestalo.

-Lica spavajucih ne lazu: tek na njima vidimo pravu bedu njihovih sopstvenika. Na javi nasa su lica zategnuta bilo kakvim svesnim htenjem ili nesvesnim stremljenjem, pa makar nastojanjem da skriju svoj pravi izgled, svoj istinski izraz, maskirana kakvim vise ili manje namernim izrazajem. … Tek u snu, kad je iskopcana poluga volje, kada je nase telo bez odbrane, prepusteno na milost i nemilost okrutnosti tudjeg oka i tudje radoznalosti, obezoruzano kao bogalj koji je pred spavanje iskopcao protezu, kad se s nasih lica sapere njihov zastitni izraz – kako li tek tada bedna izgleda ljudska masina! … …lica spavajucih iz pijeteta, trebalo samilosno zastrti maramom, kao lica umrlih.

-A kad covek bar u valstitoj kuci ne bi imao pravo, sta bi ustvari i imao od toga sto je u svojoj kuci?

-Tada sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znaci otprilike isto sto i vladati njima.

-Neke stvari kao da su najbolje, najcistije, najizvornije bas u predelima gde je zivot najgoliji a ljudi najsirotiji.

-Ono sto vremenu daje tok to su kucaji naseg srca.

-Detinjstvo – pregrst besmrtnosti.

-…moglo bi se reci da tek neuspeh zokruzuje, osmisljava nas zivot. … Zastati i usanciti se na jednoj tacki pre toga mozda znaci ne ici do kraja svojih mogucnosti, ne ostvariti u potpunosti sebe. I zato, uvek dalje!

-Obmanjivanje sredstvom istine nesravnjivo je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi.

-Snagu pune iskrenosti dobijamo tek pred licem neceg daleko vaznijeg, daleko presudnijeg od onog sto priznajemo.

-Jedino smrt je realna.

-Smrt je tacno naseg stasa i uzrasta: sto jeveci covek, veca je i smrt u njemu.

-Svi nasi napori, sva nasa dela samo su vidovi borbe protiv smrti…

-Umetnost je u isti mah i najnaivnija i najprepredenija od ljudskih delatnosti.

-Religija je poezija koja se vrsi ozbiljno.

-Bog je nalicje Smrti.

-Blagodet zaborava i okrutnost pamcenja leze van nase vlasti.

-…ljubav? Naprosto omjer psihickih snaga izmedju dvaju pripadnika raznih polova!

-Zene su bolji deo covecanstva.

-Dogadjaji su vanjske stvari koje spolja na nas nalecu.

-…rec uvek izneveri misao!

-Kontradiktornost je jedan od temelja ljudske psihe, i ko to nije shvatio, nije shvatio ama bas nista o coveku!

-…oprastanje boli upravo kao i prigovor.

-Jedina istina koja ne stari, koja se ne otrcava, koja ne gubi svoju snagu i svoju aktuelnost, to je smrt!

-ambicija je dobra stvar sve dok se ne ostvari.

-Nema na svetu tuznije stvari od tuzne srece.

-umetnost zvukova ima pred ostalim umetnostima bar tu prednost sto se njeni proizvodi brzo rasplinjuju u vremenu i prostoru.

-Ljudi se gotovo redovno osecaju usreceni svojom srecom u onom stepenu u kome drugi tu srecu cene.

-svi se mi umetnoscu lecimo od zivota.

-prava umetnost pocinje onde gde prestaje sujeta.

-Istorije jakih su price o pojedincima. … A istorija slabih – to je povesnica covecanstva.

-…volja je stvar jakih, zelja stvar slabih.

-Prava je radost u stvari bezrazlozna.

-Ljudi se uopste najvise boje reci, golih naziva za stvari. … Ime kao da unizuje realitet, obezvredjuje sustine.

-I zastidimo se naseg identiteta tek onda kad izuste njegovo ime.

-Veliki su osecaji jedan oblik borbe protiv smrti, krhki mostovi izmedju konacnog i beskonacnog sto presvodjuju bezdan mraka.

-…od svih tipova zene najgorije je zena – dobrotvor.

-A zrtva za instrument bez sumnje predstavlja najvisi stepen zrtve za koju je sposoban ljudski stvor.

-Razne prirode na razne nacine dozivljavaju zivot.

-Reci podnose i to da se pomocu njih izrazi nesto sto se ne oseca … tek postojanje jednog dobra daje mogucnost da se ono izgubi.

-…svaka je nostalgija nostalgija za jednim nestalim vremenom i za jednim nestalim “ja” u njemu.

-…i mrtve stvari umiru.

-Buducnost pripada onima koji nemaju proslosti.

-Strasno zazirem od ljudi koje citave ispunjava i u kojima sve pokrece jedna jedinamisao. … Treba se svakodnevno umivati sumnjom, kao vodom.

-Nije zivot ono sto se zeli. … Zeli se samo trajanje.

 

=Fridrih Nice: Tako je govorio Zaratustra

-Treba biti more pa moci primiti prljavu reku i ne zagaditi se.

-Covek je uze razapeto izmedju zivotinje i natcoveka – uze nad provalijom.

-Ko nahrani gladnoga krepi sopstvenu dusu.

-bditi, da bi se dopro spavalo.

-tvoja vrlina neka bude odvec uzvisena za prisnost imena: i ako moras o njoj govoriti ne stidi se da o njoj mucas.

-to sto svako sme nauciti da cita – na duzi rok kvari ne samo pisanje, nego i misljenje.

-mi volimo zivot, ne zato sto smo navikli da zivimo, nego zato sto smo navikli da volimo.

-Kad biste vise verovali u zivot, manje biste se bacali u narucje trenutka. Ali vi za cekanje nemate u sebi dovoljno sadrzine – pa cak ni za lenjost!

-Ko sebe ne prikriva, taj ljuti druge.

-Da li si rob? Onda ne mozes biti prijatelj?

 Da li si tiranin? Onda ne mozes imati prijatelje.

-I Bog ima svoj pakao: to je njegova ljubav prema ljudima.

-samo lepota bi trebalo da propoveda pokajanje.

-krv je najgori svedok istine.

-Zivot je vrelo uzivanja: ali gde i olos pije sa ostalima, svi kladenci su zatrovani.

-zapoveda se onome ko moze sam sebe da poslusa.

-Davno je to bilo kada sam doziveo razloge svojih misljenja.

-Muskaraca tu malo ima: zato se njihove zene pomuskarcuju. Jer samo ko je dovoljno muskarac spasce u zeni –zenu.

-To je medjutim, osrednjost: iako se zove umerenost.

-gde se ne moze vise voleti, tu treba proci!

-Bolje biti budala na svoju ruku nego mudrac po tudjem nahodjenju!

-Lukavost njegova ne da mu da govorio: tako mu se retko desava da nije u pravu.

-smrt je medju bogovima uvek samo predrasuda.

 

=Henry Miller: Predraga moja Brenda

 

-… mislim na tebe sve vreme, pa i u medjuvremenu.

 

=Henrik Sjenkjevic: Quo vadis?

-bogatas moze biti sta hoce, cak i cestit…

-Zivot postoji radi samoga zivota, a ne radi smrti.

-covekova dela mogu biti ponekad tiranska, a covek ne moze biti tiraninom.

-o smrti ne vredi misliti, jer ona i bez nase pomoci misli o nama.

 

=Umberto Eko: Ime ruze

-Lepota svemira ne sastoji se samo od jedinstva raznolikosti nego i od raznolikosti jedinstva.

-A znakovima i znakovima znakova sluzimo se samo kad nam nedostaju stvari.

-San jeste pismo, a mnoga su pisma samo snovi.

-Zar nam je odsada o svemu shutjeti, kada se ni o cemu vise ne moze misliti?

 

=Milorad Pavic: Predeo slikan cajem

-covek sa srcem punim cutanja i covek sa srcem punim tisine ne mogu biti slicni…

-dobro ide sa ruznim a lepo sa zlim.

-vise liche (ma kakve da su) misli dva razna coveka jedna na drugu, no covek i njegova rodjena misao medjusobno.

-jer sta su nase uspomene i ljubavi – do nasa deca na nekom drugom svetu?

-ko hoce da menja svet, mora da bude gori od tog sveta, inace od tog posla nema nista.

-Lep jezik i lepe reci potrebne su samo losim pricama. Dobre price same nalaze svoje reci i svoj jezik i dobro se snalaze u svim jezicima.

-Kriticari su kao studenti medicine: uvek misle da pisac boluje bas od one bolesti koju upravo proucavaju.

-onaj ko se od sebe izleci propasce.