Lična strana


Ime i prezime: Tatjana Dunjić
Datum rođenja: 13.05.1990.
Mesto rođenja: Čačak






Moj hobi

Moj hobi su: šah, karte, domine, pikado, bilijar, klikeri, ne ljuti se čoveče, sudoku i puzzle. Mnogo hobija, zar ne? To su igre idealne za dokolicu i njima se bavim u svoje slobodno vreme.
Naravno, pod tim ne podrazumevam samo igru, “u pravom smislu te reči”, već i smišljanje nekih novih poteza, pristupa i pronalaženje bržeg načina za pobedu ili za rešavanje neke
nezgodne pozicije i situacije. Ove igre su, svakako, tu da oduzmu i to malo slobodnog vremena, ali i to vreme nije uzalud potrošeno, jer je “mozak, u nekoj meri, ipak bio uključen”.
Iako se ljutim kada gubim, nikada ne odbijam da odigram partiju sa nekim, za koga već znam da je bolji igrač od mene, i tada igram do poslednjeg trenutka u nadi da ću pobediti.



Moj kućni ljubimac

Moj kućni ljubimac je pas, koji zasad nema zvanično ime, ali moja porodica i ja ga zovemo, kratko i jasno “Cuko” ili “Cuki”.
To je malo kučence bele boje sa velikom crnom tufnom na leđima. Spava na obući, u maminim saksijama za cveće i ne odvaja se od kućnog praga.
Svuda nas prati, pa čak uskoči u kola kada negde krenemo. Plaši se grmljavine, mrzi da se kupa i praši, a isto toliko mrzi i mačke.
Kada se vraćam iz škole on me uvek čeka i ja mu tada recitujem pesmu:

“Život teče a vreme nas gazi, ljubiš nekog a ljubav prolazi
životariš tako celog veka, a kod kuće niko te ne čeka.
On me čeka, on me uvek čekana vratima jedna njuška meka.
Očima mi srce svoje daje, reči ne zna, ali zato laje.
Prijatelji nestaju u tami, svi odlaze mi ostajemo sami,
pruži šapu i repom zavrtiverni druže života i smrti.”



Moj omiljeni sport

Moj omiljeni sport je košarka. Ovaj sport sam trenirala negde oko šest godina. Sada više ne treniram i žao mi je zbog toga,
jer bez obzira na naporno treniranje, upoznala sam tada mnogo prijatelja i dosta putovala. Razmišljam o tome da kasnije nastavim sa treniranjem,
ali za sada to su samo želje, jer trenutno za to nemam vremena. Pored košarke mnogo volim fudbal i redovno sam član svake muške ekipe
ukoliko nema dovoljno igrača za utakmicu, pa makar bila jedina devojčica u ekipi. Šta znam, valjda volim da se guram sa dečacima,
mada fudbaleri i nisu nešto, bar po mom mišljenju. Ne navijam posebno ni za jednu ekipu, ali “pratim” sport i bodrim redovno našu reprezentaciju na svim takmičenjima.



Moji omiljeni filmovi

Što se tiče filmova, tu više volim domaće filmove, nego strane. Od stranih najčešće gledam horor filmove, ili naučno-fantastične filmove, ponekad,
ako nije mrak i ako nisam sama, a omiljeni su mi filmovi: “Sam u kući” (svi delovi), ”Hodnici vremena” i “Garfild”.
A od domaćih filmova: “Kamiondžije“, “Vruć vetar“, “Lude godine“, “Majstori, majstori“, “Ćao inspektore“, “Mi nismo anđeli“ i “Lajanje na zvezde“.
Međutim mogu preskočiti i zanemariti bilo koji film, ukoliko se na televiziji pojave crtaći, kao što su, na primer: “Štrumfovi”, ”Pink Panter”, ”Avgust”,
”Tom i Džeri”, “Bambi”, ”Ledena kraljica”, ”Ledeno doba”, ”Vitez Koja”, "Mornar Popaj", itd…



Moja omiljena muzika

Po pitanju muzike nisam “neki probirač”, mogu da slušam “sve i svašta”. Na moj izbor muzike, u nekom trenutku, najviše utiče raspoloženje.
Muzika me najčešće odmara, ali može i da me rastuži ili razveseli. Muzika nekako upotpunjuje moj život i pomaže mi da pobegnem od stvarnosti
isto toliko kao i neka dobra knjiga, a ima i ona narodna izreka: ”Ko peva zlo ne misli.” Ja nažalost nisam talenat za pevanje
i mislim da je u tom slučaju slušanje sasvim dovoljno.Omiljeni pevači su mi: Oliver Dragojević, Đorđe Balašević, Hari Mata Hari,
Dino Merlin, Bora Đorđević i Leo Martin, a grupe: ”Abba”, ”Garavi sokak” i ”Crvena jabuka”. Njih najviše slušam, ali ne i jedino.
Naravno tu je i Stoja (šalim se), ali mogu i nju saslušati, bez problema, ako se “zadesim“ tu kada ona peva.



Moj idol

Moj idol je moj brat Nemanja, za prijatelje Neco, a za mene “baćko”. Sa mojim bratom provodim najviše vremena.
Igram igrice, košarku, pečem purenjake i palačinke, kitim jelku i svađam se, kad je to potrebno.
Jednostavno, moj brat je moja velika podrška, naravno posle roditelja. Idol mi je najviše iz tog razloga što on sme sve što ja ne smem.
On se penje na drvo, ne plaši se mraka, izlazi na rođendane i žurke, ima “gomilu” devojčica,
ne brine se za školu i tvrdoglav je, tako da uvek trijumfuje, što sa mnom nije slučaj.
On je uvek tu da me zaštiti i uz njega se osećam sigurno.
Ličimo, zar ne?



Putovanja

Volim putovanja, jer su ona prepuna iznenađenja. Toliko ima prelepih mesta na ovoj planeti koje je vredno videti.
Putovanja su tu da bi se videlo nešto novo, naučilo nešto novo, ali i da se ljudi odmore.
Danas je jako teško izdvojiti novac za putovanje i obično putuju oni sa malo “dubljim džepom”.
Međutim, ako jednom budem imala "mnogo" novca potrošiću ga na putovanja.
Prvo ću položiti vožnju, onda kupiti neki “dobar” auto i moja porodica i ja obići ćemo ceo svet.
Zamišljam palme, more, u ruci sok, iznad mene suncobran, moji se kupaju malo dalje od mene, tako da je mukla tišina.
Ili recimo džungla, tropske kiše, jurim se sa tigrovima i lavovima i snimam “Opstanak”, jedem banane i kupam se sa krokodilima.
U obzir bi došao i Južni pol, Eskimi, iglo, moje omiljeno jelo riba, sanke, sneg i led.
Tako da kada bih putovala posećivala bih samo egzotič na mesta ili estremno različite sredine od one u kojoj živim.
U obzir bi dolazila i mesta bez mnogo ljudi, buke i zagađenog vazduha, kao što su planine.



Skoči na početak strane



Pseudosfera i Dinijeva površ