Doktor {Ferguson} je imao [jednog] prijatelxa. Nije to bio nxegov "alter ego" jer se prisno prijatelxstvo ne stvara izmedxu [dva] istovetna bicxa. No i pored toga sxto su se razlikovali i po osobinama, i po sposobnostima, i po naravi, {Dik Kenedi} i {Semjuel Ferguson} zxiveli su kao [jedna] dusxa i [jedno] telo.
{Dik Kenedi}, {Fergusonov} prijatelx, bio je {Sxkotlandxanin} u pravom smislu recyi: otvoren, odlucyan, tvrdoglav. Zxiveo je blizu {Edinburga}, "starog dimlxivog gnxezda", u malom gradu {Lantu} koji se smatrao i kao {edinbursxko} predgradxe. Bavio se ponekad ribarenxem, ali su ga odavno i svuda poznavali kao odlicyna lovca; nikakvo cyudo za cyedo {Kaledonije}, koje je uz to imalo prilike da cyesto krstari po visovima {Hajlenda}. Narocyito se o nxemu mnogo pricyalo kao o izvrsnom strelcu. Ne samo -govorilo se- sxto secye olovnu tanad na osxtrici nozxa koji mu sluzxi kao meta, nego ih secye napola, tako da se ni merenxem na kantaru ne mozxe nacxi razlika u tezxini.
{Kenedijev} lik nas je mnogo podsecxao na {Halberta Glendinga}, kakvog nam je naslikao {Valter Skot} u svome {Manastiru}. Bio je visok preko [sxest] stopa, snazxan kao {Herkul}, ali pristupacyan i lxubazan u ophodxenxu. Nxegovo od sunca preplanulo lice, zxive crne ocyi, prirodnost i odlucynost, [jednom] recyju nesxto sxto je bilo dobro i temelxno u nxemu, prosto je govorilo da je ovaj {Sxkotlandxanin} velika dobricyina.
{Ferguson} se s nxim upoznao u {Indiji} josx u vreme kada su obojica sluzxili u istoj jedinici. {Dik} je lovio tigrove i slonove a Semjuel razne bilxke i insekte. I [jedan], i [drugi] mogli su slobodno da se pohvale da su bili vesxti u svom zanatu; mnoga retka bilxka stajala je doktora isto toliko truda koliko i trofej slonovih zuba, nxegovog prijatelxa.
Nijednome se nije ukazala prilika da [drugome] spase zxivot ili da mu ucyini neku narocyito krupnu uslugu. Zato je nxihovo prijatelxstvo bilo cyvrsto. Sudbina ih je pokatkad razdvajala ali simpatija uvek zdvajala.
Kada su se vratili u {Englesku}, doktor je produzxio da odlazi na duge ekspedicije ali kad god se vracxao, nikad ne bi propustio priliku da obidxe svoga prijatelxa u {Sxkotskoj}, da onih nekoliko dana provedu zajedno.
{Dik} je voleo da pricya o prosxlosti; {Semjuel} se spremao za buducxnost; [jedan] je gledao pred sobom, [drugi] se osvrtao. Otuda i Fergusonova zxivost i savrsxeno miran duh kod {Kenedija}.
Po povratku iz {Tibeta}, doktor skoro [dve] godine nije pominxao nikakva nova istrazxivanxa. {Dik} je pretpostavlxao da se nxegov prijatelx zasitio putovanxa i dozxivlxaja. I radovao se zbog toga. Kad-tad, pomisxlxao je dosxla bi mu glave ta strast; pa ne mozxe se cyovek vecyito kretati medxu lxudozxderima i krvolocynim zverima, a da mu se nikad nisxta ne dogodi. Inacye se bio resxio da svog prijatelxa pomalo obuzdava, jer sxto je {Semjuel} dotle postigao, bilo je za nauku dosta a za lxudsko priznanxe isuvisxe.
Na sve {Kenedijeve} pridike, doktor se cyinio nevesxt; sav utonuo u misli, krisxom je nesxto racyunao. U racyunanxu i ispitivanxu nekih cyudnih sprava za koje niko nije znao cyemu sluzxe, prolazile su mu cyitave nocxi.
"Sxta li on to samo snuje" pitao se {Kenedi}, kada ga je {Ferguson} napustio posle posete u januaru, vrativsxi se u {London}.
Odgovor je dobio onoga jutra kada je ugledao cylanak u {Dejli Telegrafu}.
-Gospode! uzviknuo je. Ludak! Smetenxak! Da preleti {Afriku} u balonu! Samo mu je josx to trebalo! Eto na sxta je on mislio vecx [dve] godine!
Zamislite, umesto svakog od ovih znakova usklika, po [jedan] zxestok udarac pesnicom sebi o glavu, pa cxete odmah dobiti predstavu o telesnom vezxbanxu kome se odao dobricyina {Dik} dok je vikao po kucxi. A kada je stara nxegova domacxica, tetka {Elspet}, natuknula da je mozxda po sredi neka varka, skocyio je i uzviknuo:
-Ostavite se molim vas! Zar mislite da ga ja ne poznajem? Zar ne vidite da je to on od glave do pete? Putovati po vazduhu! Eh! Sad je postao lxubomoran na orlove! Ah, ne! Ne mozxe to tako! Nacxi cxu ja vecx nacyina da ga sprecyim! Eh, kada bi mu neko dopustio, taj bi bio u stanxu da [jednoga] dana podxe na {Mesec}!
Iste vecyeri, {Kenedi}, upoja uznemiren, upola ocyajan, sede na voz na stanici {Dyenerel reilvej} i osvanu sutradan u {Londonu}.
[Tri cyetvrti] cyasa posle toga, izisxao je iz fijakera pred doktorovu malu kucxicu, {Soho skver}, {Grik strit}. Pretrcyao je preko dvorisxta i svoj dolazak objavio sa [pet] gromkih udaraca pesnicom o vrata.
Otvorio mu je licyno {Ferguson}.
-Gle, {Dik}!
-Da, {Dik} licyno, rogusxio se {Kenedi}.
-Znacyi ti si u {Londonu}?
-Da, ja sam u {Londonu}.
-Zar sada u {Londonu} kada je pocyela zimska sezona lova?
-Dosxao sam da sprecyim [jednu] ludoriju, ili ni sam ne znam kako da se izrazim.
-Ludoriju! zacyudi se doktor.
-Da li je istina sxto pisxu ove novine? lxutito upita Kenedi pruzxajucxi doktoru poslednxi broj {Dejli Telegrafa}.
-Ah, ti o tome govorisx! Basx su ti novinari indiskretni! Sxto ne sednesx?
-Necxu da sednem. Reci mi samo da li ti zbilxa nameravasx da podxesx na to putovanxe?
-Da, vecx sam pocyeo da spremam stvari i ...
- Gde su te tvoje stvari da ih nogama izgazim? Gde su da ih unisxtim do poslednxe?
Cyestiti {Sxkotlandxanin} basx se bio ozbilxno nalxutio.
-Umiri se, dragi prijatelxu, stisxavao ga je doktor. Razumem te i znam zasxto se lxutisx. Krivo ti je sxto ti dosad nisam nisxta rekao o svojoj najnovijoj nameri.
-I ti to nazivasx namerom?
-Pa bio sam mnogo zauzet, izvinxavasxe se {Ferguson} ne dopusxtajucxi da ga {Kenedi} prekine, i suvisxe sam radio. Ali, nije trebalo da se brinesx jer ne bih posxao a da ti ne pisxem...
-Eh, briga me...
-...jer sam imao nameru da te povedem sa sobom.
Na te recyi, {Sxkotlandxanin} je tako skocyio da bi mu na tome pozavidela i divokoza.
-Ah, tako? Ti basx hocxesx da nas obojicu strpaju u {Vitlejemsku} bolnicu!
-Ja sam narocyito racyunao na tebe, dragi {Dik} i zato sam izabrao basx tebe, a ne nekoga [drugog].
{Dik} je bio zabezeknut.
...