Ево неких појмова чије би дефиниције обавезно требало знати:
Галаксија:
Далеко у неистраженим залеђима једне забачене области западног спиралног крака Галаксије налази се малено, неугледно, жуто Сунце. На орбити око њега, на растојању од приближно деведесет седам милиона миља, налази се безначајна плаво-зелена планета чији су становници који су настали од мајмуна, толико примитивни да још увијек сматрају рачунаре страшно згодном идејом. Та планета има један проблем, који се може овако описати: већина њених становника је углавном несрећна. Као рјешење овог проблема предлагане су многе ствари, али све су углавном повезане са кретањем некаквих малих, зелених комада хартије, а то је заиста чудно, јер ти мали зелени комади хартије нису и сами били несрећни. Због тога је проблем опстајао: људи су углавном били зловољни, а многи су се осјећали биједно, чак и они са рачунарима. Све је био већи број оних који су почињали да мисле како су направили велику грешку још онда када су сишли са дрвета. А неки су и дрвеће сматрали лошом замишљу и рекли су да уопште није требало ни напустити океан.
Бесконачно:
Веће од највећег икада и још мало приде. У ствари, много веће од тога, стварно страшно велико, тотално, лудачки велико, право правцато "аууу, што је велико". Бесконачност је заправо толико огромна да сама огромност у поређењу с њом дјелује тричаво. Овдје, дакле, покушавамо да рашчистимо са оном врстом појма који представља џиновско помножено са колосалним помножено са ужасно великим.
Погон бесконачне невјероватноће:
Погон бесконачне невјероватноће представља дивну, савремену методу прелажења огромних међузвјезданих растојања за пуки нулти дио секунде. Принцип генерисања малих износа коначне невјероватноће једноставним спајањем логичких кола Бамблвини 57 суб-мезонског мозга за плотер атомских вектора уроњен у средину која је снажан произвођач Брауновог кретања (на примјер лијепа велика шоља врелог чаја) био је, разумије се, добро познат - такви генератори често су коришћени за "пробијање леда" на журкама изазивањем истовременог скока свих молекула доњег рубља домаћице за једну стопу улијево, у складу са теоријом неодређености. Многи цјењени физичари говорили су да то не могу да поднесу - једним дијелом зато што се радило о омаловажавању науке, али углавном што их нису позивали на такве журке.
на личну