ГУШТЕРИ-lacertilia



      Гуштери су врстама најбогатији ред гмизаваца.Њихово издужено тело завршава се се дугим репом који се лако кида, али може поново да израсте. Обично имају два пара ногу, али код неких су ноге слабо развијене, а неки су сасвим без ногу, те обликом потсећају на змије. Канџе на прстима омогућују им да се пужу, код неких врста прсти су удешени за припијање, а код других су, опет, срасли у двокраку штипаљку за хватање. Јаја су омотана кожастом опном, једино гекони имају јаја са кречном љуском.


Породица:ПРАВИ ГУШТЕРИ-lacertidae



       Њушка им је шиљата, језик расцепљен, а бубна опна веома видљива. Канџе су им на задњим ногама особито дуге.

       10. Сиви гуштер, Lacerta agilis.- Дуг је обично 20-21 цм, највише 25 цм, од чега 2/3 отпадају на реп, а 1/3 на труп и главу. Има га свуда по средњој, северној и источној Европи; распрострањен је и код нас на Балкану, само га У Грчкој нема. На планинама се сусреће до 1300 м висине. Живи по жбуновитим и сунчаним падинама, по живим оградама, по ивицама шума дуж путева, а нарочито дуж пруга. Спролећа се јавља крајем марта већ крајем марта. У јуну женка снесе и закопа на сунчаном месту 5-8 јаја, из којих се крајем јула излегу млади. Храни се инсектима и црвима, а нарочито воли лептире купусаре, те је стога веома користан. Смук, гладиш и шарка су му највећи непријатељи, а једу га и ласице, разне птице грабљивице, свраке, вране, коке, роде, патке и друго.

нешто више  фотографија сивог гуштера

       11. Планински гуштер, живородни гуштер, Lacerta vivipara.- Дуг је до 15-18 цм, од чега 2/3 отпадају на реп. Живи по целој северној и источној Европи и по северној Азији све до Амура и Сахалина. На планинама се сусреће до висине 1300 м. Воли влагу и код нас се може наћи по влажним планинским местима како по влажним планинским местима тако и по подводним ливадама у долини, по тресавама и бранама. Спролећа се јавља чим мало отопли, а у јуну или јулу, према климатским приликама, женка снесе, увек преконоћ, 8-10 јаја, која највише за пола часа прскају и из њих измиле младунци, дуги свега 15 мм. Често јаја попрскају још у женки, те снесе живе младунце. Иначе начин живота и исхрана су као код и код сивог гуштера.

нешто више  фотографија планинског гуштера

       12. Зидни гуштер, lacerta muralis.- Дуг је до 20 цм, од чега је 2/3 отпадају на танак реп. Живи у средњој и јужној Европи и спада у наше најпознатије гуштере. Воли топла, светла и сува места. Веома је окретан и хитар и може помоћу својих дугих танких прстију, наоружаних јаким канџама, да се пење чак и уз усправне зидове, само ако на њима има ма и најмањих неравнина. Према човеку је доста поверљив и може се лако припитомити. Храни се као и остали гуштери разним бубицама, пауцима и црвима, али изгледа и мањим да једе и своје мање суврснике. Леже се из јаја, која закопава у земљу или у пукотине.


нешто више  фотографија зидног гуштера

Породица:ГУШТЕРИ БРАДАВИЧАРИ-Helodermatide



       Рожнате плоче којима им је тело покривено имају облик крупних зрна и поређане су у попречне редове.

       13. Отровна хелодерма, Heloderma horridum.- Живи по сувим пределима западног Мексика, а кад одрасте, достиже дужину до 60 цм. Дан проводи скривен у шушњу или у рупама у подножју дрвета, а ноћу излази да лови. Храни се инсектима, стоногама, жабама, јајима, а једе и трулеж. Зуби су јој купасти и имају и са предње и са задње по један жлеб, а испод доње вилице налази се неколико сантиметара дуга отровна жлезда. Кад уједе, зуби се читав сантиметар зарију у рану, а отров из жлезде цури преко зуба услед притиска, те тако доспева у рану. Овој је отров у свему сличан змиском и мање животиње убија за неколико минута. Хелодерма је једини гуштер који је отрован и чији ујед може да буде опасан и чак и за човека. Суво и топло годишње доба, од новембра до јуна, преспава. Спролећа, у августу, женка снесе 3-4 јајета и затрпа их у песак. Јаја су дуга до 2 цм, сивожута и имају опну гипку као да је од гуме.


нешто више  фотографија отровне хелодерме

Породица:TEЈУ ГУШТЕРИ -Tejidae



       То су амерички гуштери са набораном кожом на врату и са ситним, једноликим рожнатим плочицама на леђима, док им је трбушна страна прекривена квадратним штитићима поређаним у 20 и више попречних редова.

       14.Теју, саломпентер, лагарда, Tupinambis teguixin.- дуг је 1 м, од чега скоро 3/5 отпадају на реп. Живи у највећем делу Јужне Америке, од Гујане до Уругваја, али је чешћи у приморју, но у унутрашњости континента. Јака је и врло брза животиња, али је опрезан и склања се у своју јазбину, ископану под неким дрветом, чим примети опасност или нешто необично. Притеран у теснац, брани се храбро, шибајући репом и уједајући зубима. Храни се мишевима, жабама, инсектима, црвима и јајима. У насељеним крајевима краде пернату живину и јаја, те га колико због тога, толико и због укусног,пилитени сличног меса гоне и убијају. Јаја 50-60 на броју,полаже у термитњаке,пошто термите најпре поједе.


нешто више  фотографија саломпентера

Породица:ЗОНУРИДЕ-Zonuridae



       То су гуштери са гребенастим штитићима с леђне стране, са плочастим крљуштима с трбушне стране, поређаним у правилне попречне редове; крљушни гребени на репу издужени су у бодље.

       15. Бодљорепи зонур, Zonurus cordylus.- Порасте до 18 цм. Рожнате плочице на репу издужене су у веома тврде бодље. Живи по тешко приступачним местима стеновитих предела јужне и тропске Африке. Храни се животињском храном: ситнијим гмизавцима, инсектима и црвима.


нешто више  фотографија зонура

Породица:СЛЕПИЋИ-Anguidae



       Слични су змијама, јер су без удова, али имају слободне, непровидне очне капке и вилице које не могу да се размичу. Пресвлаче се као и змије, свлачећи целу стару покожицу у једном комаду, као змиску кошуљицу.

       16. Блавор, Ophisaurus apodus.- Може да порасте до 110 цм, од чега на реп орпада око 65 цм. Од предњих удова нема ни трага, а од задњих постоје само патрљци, велики отприлике 1 мм. Од цмија га је лако разликовати по његовој гуштерској глави са видљивом бубном опном и са очима које имају капке и округлу зеницу. Живи по степама јужне Русије и код нас у целом приморју, у Херцеговини и у Црној Гори; Има га иначе и у Грчкој, и у Малој Азији и одатле све до Ирана и Туркестана. Воли топле и жбуњем обрасле удољице. Веома је прождерљив. Храни се ситнијим животињама, као што су мишеви, гуштери, кртице, скакавци и друго. Од човека се склања, али ухваћен, брзо се привикава на чувара. Људе зачудо не уједа никада, иако има снажне вилице и приличне зубе, већ се брани прскајући смрдљивим изметом. Размножава се јајима, која женка полаже у шушањ. Млади су друкчије боје но одрасли.

нешто више  фотографија блавора

       17. Слепић, Anguis fragilis.- Дуг је преко пола метра, од чега на реп преко више од половине (око 33 цм). Удова нема. Бубна опна се не види, јер је скривена у једном кожном набору. Име је добио по томе што му се склопе очни капци кад је убијен, па му се очи не виде, те супротно од змија, на које личи обликом тела, изгледа слеп. Има га по целој Европи; више воли влажна, биљем обрасла места, но суве и голе пределе. Храни се готово искључиво глистама и пужевима голаћима,али хвата и скакавце, а хоће да напада и младе змије. Крајем августа или почетком септембра женка снесе 6-25 јаја са кожастом, танком, прозирном опном, из којих одмах измиле младунци.


нешто више  фотографија слепића

Породица:СКИНКОВИ-Scincidae



       То су обично гуштери са глатким, црепасто поређаним крљуштима. Ноге су им обично слабо развијене.

       18. Скинк, Scincus officinalis.- Дуг је до 21 цм, живи по песком покривеним пустињским пределима северне Африке. Трчи врло брзо, али изненађен и уплашен, рони кроз песак невероватном брзином, као риба кроз воду. Већ на 18 степена целзијусових он престаје да се креће и кочи се, стога се преконоћ завлачи дубље у песак, те тако укопан издржава хладне пустињске ноћи. Храни се разним ситнијим зглавконошцима. Арабљани га радо једу, те га због тога много лове. Његово сасушено и у прах стучено тело сматрали су раније веома лековитим.


нешто више  фотографија скинка

       19. Ваљкасти гуштер,chalcides ocellatus.- Може да израсте до четврт метра у дужину. Живи у северној Африци, на италијанским острвима Сицилији и Сардинији, на Криту и у Грчкој, као и у Малој Азији. Има га у пустињским пределима, али избегава живи песак, иако и он уме да се укопава у земљу. Стари су мислили да је његов ујед опасан, а необразован свет и дандањи верује да је отрован, али то није тачно. Јаја се развијају већ у телу женкином, тако да изгледа да рађа живе младунце. Храни се инсектима.


нешто више  фотографија ваљкастог гуштера