Projektil je izmakao strasxnoj nepredvidxenoj opasnosti. Ko bi mogao pretpostaviti takav susret sa bolidima. Ta lutajucxa tela pretstavlxala su za putnike veliku opasnost. Bila je to za nxih neka vrsta podvodnih stena u moru etera, koje oni, u gorem polozxaju od mornara, nisu mogli izbecxi. Ali se ti lutajucxi svemirski putnici nisu zxalili na svoju sudbinu. Ne, jer im je priroda dala taj sjajni prizor, strasxnu eksploziju kosmicykog meteora, jer je taj neuporedivi vatromet, koji nikakav {Rudxieli} ne bi mogao izvesti, osvetlio za nekoliko sekundi nevidlxivu polukuglu {Meseca}. U toj su kratkotrajnoj svetlosti ugledali kontinente, mora, sxume. Da li je atmosfera na toj nevidlxivoj polukugli omogucxila razvoj zxivih molekula? To je bilo pitanxe josx uvek neresxeno, koje se vecyito postavlxalo pred lxudsku radoznalost.

Bilo je [tri i po] cyasa po podne. Dxule se kretalo oko {Meseca} po svojoj krivolinijskoj putanxi. Da li je meteor josx jednom izmenio nxegovu putanxu? To je bilo mogucxe. U svakom slucyaju, projektil je morao opisati krivu liniju, odredxenu tacyno prema zakonima racionalne mehanike. {Barbiken} je pretpostavlxao da cxe ta kriva linija biti pre parabola nego hiperbola. Medxutim, ako se pretpostavi da je ona parabola, dxule je moralo uskoro izacxi iz {Mesecyeve} senke. Ustvari, konusna senka {Meseca} je veoma uska, jer je ugaoni precynik {Meseca} mali, ako se uporedi sa precynikom {Sunca}. Medxutim, projektil je i dalxe leteo kroz duboku senku. Ma koliko da je bila nxegova brzina, a ona nije mogla biti neznatna, projektil je josx uvek bio zaklonxen {Mesecom}. To je bila ocyevidna cyinxenica, a mozxda tako nije smelo biti u slucyaju da je nxegova putanxa parabola. Bio je to jedan novi problem, koji je mucyio {Barbikenov} mozak, zatvoren u krugu nepoznatih cyinxenica i iz koga nije mogao da izadxe.

Tu nije moglo biti gresxke. Visxe se nije radilo o meteoru, na koji ta svetlost nije licyila ni po boji ni po kretanxu. To nije bila ni vulkanska erupcija. {Barbiken} je, bez kolebanxa, uzviknuo:
-{Sunce}!
-Kako! {Sunce}!-uzviknusxe za nxim {Nikol} i {Misxel Ardan}.
-Da, prijatelxi moji, to, ustvari, {Sunce} obasjava vrhove planina, koje se nalaze na juzxnoj ivici {Meseca}. Mi se, ocyevidno, priblizxavamo juzxnome polu.
-Posxto smo presxli iznad severnog pola,-primeti {Misxel}.-Mi smo, dakle, leteli oko nasxeg satelita.
-Da, dragi moj {Misxele}.
-Prema tome, visxe nemamo da se plasximo hiperbola, parabola, otvorenih krvih linija.
-A ta je...?
-Elipsa. Umesto da se izgubi u medxuplanetskom prostoru, projektil cxe, verovatno, opisati elipticyku putanxu oko {Meseca}.
-Je li mogucxe!
-I projektil cxe postati {Mesecyev} satelit.
-{Mesecyev} {Mesec}!-povika {Misxel Ardan}.
-Samo, uvazxeni prijatelxu,-dodade {Barbiken},-moram primetiti da cxemo mi jednako biti izgublxeni.
-Da, samo na drugi i veseliji nacyin!-odgovori bezbrizxno {Francuz} sa svojim najlxubaznijim osmehom.