Projektil je izmakao strasxnoj nepredvidxenoj opasnosti. Ko bi mogao pretpostaviti takav susret sa bolidima. Ta lutajucxa tela pretstavlxala su za putnike veliku opasnost. Bila je to za nxih neka vrsta podvodnih stena u moru etera, koje oni, u gorem polozxaju od mornara, nisu mogli izbecxi. Ali se ti lutajucxi svemirski putnici nisu zxalili na svoju sudbinu. Ne, jer im je priroda dala taj sjajni prizor, strasxnu eksploziju kosmicykog meteora, jer je taj neuporedivi vatromet, koji nikakav {Rudxieli} ne bi mogao izvesti, osvetlio za nekoliko sekundi nevidlxivu polukuglu {Meseca}. U toj su kratkotrajnoj svetlosti ugledali kontinente, mora, sxume. Da li je atmosfera na toj nevidlxivoj polukugli omogucxila razvoj zxivih molekula? To je bilo pitanxe josx uvek neresxeno, koje se vecyito postavlxalo pred lxudsku radoznalost.
Bilo je [tri i po] cyasa po podne. Dxule se kretalo oko {Meseca} po svojoj krivolinijskoj putanxi. Da li je meteor josx jednom izmenio nxegovu putanxu? To je bilo mogucxe. U svakom slucyaju, projektil je morao opisati krivu liniju, odredxenu tacyno prema zakonima racionalne mehanike. {Barbiken} je pretpostavlxao da cxe ta kriva linija biti pre parabola nego hiperbola. Medxutim, ako se pretpostavi da je ona parabola, dxule je moralo uskoro izacxi iz {Mesecyeve} senke. Ustvari, konusna senka {Meseca} je veoma uska, jer je ugaoni precynik {Meseca} mali, ako se uporedi sa precynikom {Sunca}. Medxutim, projektil je i dalxe leteo kroz duboku senku. Ma koliko da je bila nxegova brzina, a ona nije mogla biti neznatna, projektil je josx uvek bio zaklonxen {Mesecom}. To je bila ocyevidna cyinxenica, a mozxda tako nije smelo biti u slucyaju da je nxegova putanxa parabola. Bio je to jedan novi problem, koji je mucyio {Barbikenov} mozak, zatvoren u krugu nepoznatih cyinxenica i iz koga nije mogao da izadxe.
Niko od nxih nije ni za trenutak pomisxlxao na odmor. Svaki je ocyekivao neku novu pojavu, koja bi bacila novu svetlost na uranografska istrazxivanxa. Oko [pet] cyasova {Misxel Ardan} je podelio, nazivajucxi to rucykom, nekoliko komada hleba i hladnoga mesa, sxto su brzo pojeli, a da niko nije napustio svoje okno, na cyijem se staklu ledila para.
Oko [pet] cyasova [pedeset i pet] minuta posle podne {Nikol} je, posmatrajucxi kroz dogled, objavio da na juzxnoj ivici {Meseca}, a u pravcu kretanxa projektila, vidi nekoliko svetlih tacyaka, koje su se isticale na tamnoj pozadini neba. Izgledale su kao niz sxilxatih vrhova, koji su obrazovali jednu isprekidanu liniju. Bili su prilicyno zxivo osvetlxeni. Tako se vidi granicyna crta izmedxu svetla i senke, kada se {Mesec} nalazi na zavrsxetku poslednxe ili na pocyetku prve faze.
Tu nije moglo biti gresxke. Visxe se nije radilo o meteoru, na koji ta svetlost nije licyila ni po boji ni po kretanxu. To nije bila ni vulkanska erupcija. {Barbiken} je, bez kolebanxa, uzviknuo: -{Sunce}! -Kako! {Sunce}!-uzviknusxe za nxim {Nikol} i {Misxel Ardan}. -Da, prijatelxi moji, to, ustvari, {Sunce} obasjava vrhove planina, koje se nalaze na juzxnoj ivici {Meseca}. Mi se, ocyevidno, priblizxavamo juzxnome polu. -Posxto smo presxli iznad severnog pola,-primeti {Misxel}.-Mi smo, dakle, leteli oko nasxeg satelita. -Da, dragi moj {Misxele}. -Prema tome, visxe nemamo da se plasximo hiperbola, parabola, otvorenih krvih linija. -A ta je...? -Elipsa. Umesto da se izgubi u medxuplanetskom prostoru, projektil cxe, verovatno, opisati elipticyku putanxu oko {Meseca}. -Je li mogucxe! -I projektil cxe postati {Mesecyev} satelit. -{Mesecyev} {Mesec}!-povika {Misxel Ardan}. -Samo, uvazxeni prijatelxu,-dodade {Barbiken},-moram primetiti da cxemo mi jednako biti izgublxeni. -Da, samo na drugi i veseliji nacyin!-odgovori bezbrizxno {Francuz} sa svojim najlxubaznijim osmehom.
Predsednik {Barbiken} je imao pravo. Iducxi po toj elipticynoj putanxi, projektil cxe, bez sumnxe, vecyito gravitirati oko {Meseca}, ako neka vrsta satelita drugoga reda. To je bilo novo nebesko telo, dodato {Suncyevom sistemu}, mikrokozmos sa tri stanovnika, koji uskoro moraju umreti zbog nedostatka vazduha. {Barbiken} se, dakle, nije mogao radovati tome polozxaju u kome se dxule nasxlo pod dvostrukim dejstvom centripetalne i centrifugalne sile. Ponovo cxe videti osvetlxenu polukuglu {Meseca}. Mozxda cxe nxihov zxivot potrajati i toliko da josx jedanput vide {Zemlxu}, velicyanstveno osvetlxenu {Suncyevim} zracima. Mozxda cxe sticxi da posxalxu svoj poslednxi pozdrav {Zemlxinoj} kugli, koju visxe nikada necxe videti. A posle, nxihov projektil cxe biti ugasxena masa, mrtva, slicyna asteroidima koji jure kroz eter. Jedina uteha im je mogla biti sxto su napusxtali strasxnu pomrcyinu, sxto su ponovo dolazili u prostor koji ispunxuju {Suncyevi} zraci.
Planine, koje je {Barbiken} prepoznao, isticale su se, medxutim, sve visxe i visxe iz tamne mase. To su bile planine {Derfel} i {Lajbnic}, koje su se dizale u juzxnoj polarnoj oblasti {Meseca}.
Sve planine vidlxive polukugle {Meseca} izmerene su sa potpunom tacynosxcxu. Mozxda cxe ta tacynost izgledati cyudnovata, ali su, ipak, hipsometriske metode potpuno ispravne. Cyak se mozxe tvrditi da je visina {Mesecyevih} planina isto tako tacyno utvrdxena kao i visina planina na {Zemlxi}.
Najcyesxcxe se primenxuje metoda koja se sastoji u merenxu duzxine senki sxto ih bacaju planine, pri cyemu se vodi racyuna o uglu pod koji padaju {Suncyevi} zraci u trenutku posmatranxa. To se merenxe lako izvodi pomocxu teleskopa, snabdevenog sa dve paralelne niti, pri cyemu mora biti tacyno poznat precynik {Mesecyevog} diska. Ta metoda omogucxuje takodxe da se izracyuna dubina kratera i jama na povrsxini {Meseca}. Nxom se sluzxio {Galilej}, a upotrebili su je, takodxe, sa velikim uspehom {Ber} i {Medler}.
Druga metoda, nazvana metodom tangentnih zraka, takodxe mozxe biti primenxena za merenxe {Mesecyevog} relxefa. Ona se primenxuje kada se planine pojavlxuju kao svetle tacyke, odvojene od granicyne linije izmedxu osvetlxenog dela {Meseca} i senke, a koje se svetle na tamnom delu diska. Te su svetle tacyke planinski vrhovi, osvetlxeni {Suncyevim} zracima koji prolaze iznad onih {Suncyevih} zraka koji padaju na tlo u ravnicama i oznacyavaju granicynu liniju {Mesecyeve} faze. Prema tome, merenxe razmaka izmedxu svetlih tacyaka i osvetlxenog dela {Meseca}, najblizxeg svetloj tacyki, daje tacyno visinu te tacyke. Razume se da se taj postupak mozxe primeniti samo na one planine, koje se nalaze u blizini granicyne linije izmedxu svetla i senke.
Trecxa metoda se sastoji u merenxu profila {Mesecyevih} planina, koji se ocrtava na tamnoj pozadini neba. Merenxe se vrsxi pomocxu mikrometra. Ova se metoda mozxe primeniti samo na planine koje se nalaze u blizini {Mesecyeve} ivice.
U svakom slucyaju jasno je da se to merenxe senki, razmaka, ili profila mozxe vrsxiti samo kada {Suncyevi} zraci padaju na {Mesec} koso u odnosu na posmatracya. Kada zraci padaju pravo, jednom recyi, kada je {Mesec} pun, senke visxe postoje na nxegovom disku i posmatranxe visxe nije mogucxe.
Posxto je ustanovio postojanxe planina na {Mesecu}, {Galilej} je prvi primenio metodu bacyenih senki za odredxene visine planina. Kao sxto je vecx recyeno, on im je pripisivao prosecynu visinu od [cyetiri hilxade pet stotina] hvati. {Hevelijus} je znatno snizio te cifre, koje je {Ricyioli}, nasuprot tome, udvostrucyio. I jedan i drugi preterali su na svoj nacyin. {Hersxel}, snabdeven usavrsxenim instrumentima, visxe se priblizxio hipsometriskoj istini. Ali, nxu valxa trazxiti u izvesxtajima savremenih posmatracya.
{Ber} i {Medler}, najbolxi selenografi celoga sveta, izmerili su [hilxadu devedeset i pet] {Mesecyevih} planina. Iz nxihovih racyuna proizlazi da se [pet] planina, od pomenutog broja, izdizxe iznad [pet hilxada osam stotina] metara, a [dvadeset i dve] planine iznad [cyetiri hilxade i osam stotina] metara. Najvisxi {Mesecyev} vrh dostizxe [sedam hilxada sxest stotina tri] metra. On je, dakle, nizxi od najvisxih vrhova na {Zemlxi}, od kojih ga neki prevazilaze za [pet] do [sxest] hvati. Ali, ovde valxa ucyiniti jednu primedbu. Ako se ti vrhovi uporede sa zapreminama oba nebeska tela, onda su planine na {Mesecu} relativno visxe od planina na {Zemlxi}. {Mesecyeve} planine pretstavlxaju [cyetiristo sedamdeseti] deo {Mesecyevog} precynika, dok {Zemlxine} pretstavlxaju svega [hilxadu cyetiristo cyetrdeseti] deo {Zemlxinog} precynika. Da bi najvisxa planina na {Zemlxi} dostigla relativnu visinu najvisxe planine na {Mesecu}, bilo bi potrebno da nxena visina bude [sxest i po] lija. A najvisxa planina na {Zemlxi} nema [devet] kilometara.
Planinski lanac {Himalaja} ima tri vrha visxa od najvisxih {Mesecyevih} vrhova, a to su {Mont Everest}, visok [osam hilxada osam stotina trideset i sedam] metara, {Kancyindyinga}, visok [osam hilxada pet stotina osamdeset i osam] metara i {Daulagiri}, visok [osam hilxada sto osamdeset i sedam] metara. Planine {Derfel} i {Lajbnic} na {Mesecu} jednako su visoke kao i {Dyevahir} iz istog planinskog lanca, to jest [sedam hilxada sxest stotina tri] metra. {Nxuton}, {Kazatus}, {Kurcius}, {Sxort}, {Tiho}, {Klavius}, {Blankanus}, {Endimion}, glavni vrhovi {Kavkaza} i {Apenina} visxi su od {Mon-Blana} koji dostizxe [cyetiri hilxade osamsto deset] metara. Jednako su visoke kao i {Mon-Blan}; {Moret}, {Teofil}, {Katarnija}, a kao {Monte Roza}, to jest [cyetiri hilxade sxest stotina trideset i sxest] metara: {Pikolomini}, {Verner}, {Harpalus}; kao {Monte Cyervino}, koji je visok [cyetiri hilxade pet stotina dvadeset dva] metra: {Makrob}, {Eratosten}, {Albatek}, {Delambr}; kao {Tenerifski vrh}, koji je visok [tri hilxade sedamsto deset] metara: {Bekon}, {Cizatus}, {Filolaus} i vrh {Alpa}; a kao {Mon-Perdi} na {Pirinejima}, visok [tri hilxade tri stotine pedeset i jedan] metar: {Remer} i {Boguslavski}; I najzad, kao {Etna}, koja je visoka [tri hilxade dvesto trideset i sedam] metara: {Herkul}, {Atlas} i {Furnerius}.
Iz ovih uporedxenxa se mozxe oceniti visina {Mesecyevih} planina. Putanxa, kojom se kretao projektil, vodila je basx prema toj planinskoj oblasti juzxne polukugle, na kojoj su se izdizali najlepsxi orografski primerci na {Mesecu}.