Površina prizme
Prava koja duž date izlomljene linije opisuje tzv. prizmatičnu površ.
Definicija Neka je data jedna izlomljena linija $S_0,S_1, ... , S_n$ $(n>2)$ u nekoj ravni $\sigma$ i prava $p$ koja je van ravni $\sigma$ i nije joj paralelna. Unija svih pravih paralelnih pravoj $p$ koje seku datu izlomljenu liniju, naziva se $n$-tostranom prizmatičnim površi.
Ako je vodilja prizmatične površi izlomljena linija (tj. ako je $S_0=S_n$), tada se ta prizmatična površ naziva zatvorenom. Takva je površ prizma.
Ako su bočne ivice prizme na ravni osnova, tada kažemo da je to prava prizma, a u suprotnom slučaju nazivamo je kosom prizmom.
Definicija Neka je data jedna $n$-tostrana prizmatična površ i dve međusobno paralelne ravni $\alpha$ i $\beta$ koje nisu paralelne izvodnicama te prizmatične površi. Skup svih tačaka koje leže, istovremeno, u unutrašnjoj oblasti date prizmatične površi ili na njoj i između ravni $\alpha$ i $\beta$ ili u nekoj od njih, naziva se $n$-tostrana prizma
Kako se površ prizme sastoji od dve podudarne osnove i omotača, to je površ prizme zbir dvostruke površine osnove i površine omotača, pri čemu se pod površinom omotača podrazumeva zbir površina svih bočnih strana prizme. Ako površinu prizme obeležimo sa $P,$ površinu njene osnove sa $B,$ a površinu omotača sa $M,$ tada je $P=2B+M.$