На основу члана 112.став 1. тачка 1. Закона о универзитету ("Службени гласник РС" 21/2002) на предлог Научно-наставног већа Савет Математичког факултета на седници одржаној 26.06.2002 године донео је

 

СТАТУТ

МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Математички факултет Универзитета у Београду (у даљем тексту: Факултет) је образовно-научна установа матична за области математике, рачунарства, механике, астрономије и астрофизике.

У обављању образовне делатности Факултет има јавна овлашћења поверена законом.

Члан 2.

Факултет је у саставу Универзитета у Београду.

Факултету је зајамчена слобода научног и образовног рада и стваралаштва.

Факултет је аутономан у обављању делатности у складу са Законом о универзитету, Статутом универзитета и овим Статутом.

Члан 3.

Име Факултета гласи:

Математички факултет Универзитета у Београду.

Седиште Факултета је у Београду, Студентски трг 16.

Члан 4.

Факултет има својство правног лица, са правима и обавезама утврђеним законом, Статутом Универзитета и овим Статутом.

У правном промету са трећим лицима Факултет иступа у своје име и за свој рачун, а за обавезе одговара средствима којима располаже.

Члан 5.

Декан у границама овлашћења утврђеним законом и овим Статутом заступа и представља Факултет.

У одсуству декана његова права, обавезе и одговорности преузима продекан кога он одреди да га замењује.

У оквиру својих овлашћења, декан може дати писмено пуномоћје за предузимање одређених правних радњи у име и за рачун Факултета.

Члан 6.

Факултет је регистрован код Окружног привредног суда у Београду, решењем Фи број 948/90.

Матични број Факултета у јединственом регистру је: 07048211.

Жиро рачун Факултета води се код Народне банке Југославије-Завод за обрачун и плаћања Филијала VI број 40806-603-0-14856.

Члан 7.

Факултет има два печата и то:

1. Печат округлог облика пречника 32 мм са кружним текстом:

Република Србија,

Универзитет у Београду,

Математички факултет-Београд,

у средини печата налази се грб Републике Србије.

Текст је исписан ћириличним писмом, а употребљава се за оверавање јавних исправа које Факултет издаје.

2. Печат округлог облика пречника 25 мм са кружним текстом:

Универзитет у Београду

Математички факултет-Београд.

Текст је исписан ћириличним писмом, а употребљава се за оверавање осталих аката у пословању Факултета.

За употребу печата одговорно је лице које декан одреди.

Члан 8.

Рад Факултета је јаван.

Изузетно, када се на седницама органа Факултета разматрају питања која представљају службену или пословну тајну, може се одлуком тог органа утврдити да седници присуствују само његови чланови.

О раду Факултета јавност и запослене обавештава декан, односно лице које он овласти.

 

II ДЕЛАТНОСТ ФАКУЛТЕТА

Члан 9.

У областима за које је матичан Факултет:

- обавља основне студије, специјалистичке студије, магистарске студије, докторске студије и стицање научног степена доктора наука (област 80, грана 803, група 8032, подгрупа 80321-Природно-математички факултети),

- обавља допунско и перманентно образовање за педагошки рад; стручно усавршавање путем семинара, курсева и сл; полагање стручних испита; посебне облике студија за иновацију знања и друге облике образовања који су у функцији образовног рада (област 80, грана 804, група 8042, подгрупа 80420- Остало образовање),

- обавља основна, примењена и експериментална истраживања и развој у природно-математичким наукама (област 73, грана 731, група 7310, подгрупа 73101 - Научно истраживачка делатност - природно-математичке науке),

- издаје књиге, научне и стручне часописе, брошуре и друге публикације из своје образовне и научно-истраживачке делатности (област 22, грана 221, групе 2211 и 2213, подгрупе 22110 и 22130-Издавачка делатност),

- пружа све услуге у вези компјутерске опреме и њеног коришћења (област 72, гране 721, 722, 723 и 724, групе 7210, 7220,7230 и 7240, подгрупе 72100-Пружање савета у вези компјутерске опреме, 72200-Пружање савета и израда компјутерских програма, 72300-Обрада података и 72400-Изградња база података).

Члан 10.

Факултет у оквиру основних студија остварује план и програм за стицање стручног назива следећих смерова:

- дипломирани математичар-смер теоријска математика и примене,

- дипломирани математичар-смер нумеричка математика и оптимизација,

- дипломирани математичар-смер вероватноћа и статистика,

- дипломирани математичар-смер рачунарство и информатика,

- дипломирани математичар-смер професор математике и рачунарства

- дипломирани математичар-смер рационална механика,

- дипломирани математичар-смер механика непрекидних средина,

- дипломирани математичар-смер астрономија,

- дипломирани астрофизичар-смер астрофизика

а на специјалистичким, магистарским и докторским студијама за стицање стручног назива специјалисте, академског назива магистра и научног степена доктора наука из научних области за које је Факултет матичан.

Лицу које савлада програм стручног образовања и усавршавања Факултет издаје одговарајућу јавну исправу.

 

 

Члан 11.

Факултет обавља образовну и научну делатност као равноправне области своје укупне делатности.

У извршењу своје делатности Факултет организује и обавља предавања, вежбе, семинаре, консултације, колоквијуме, практичан рад, менторски рад, врши проверу знања студената, упућује студенте у теоријска и практична знања и методе научних истраживања, испитује могућност и начин примене научних резултата у пракси, прикупља и обрађује научну грађу и друге податке од значаја за области у којима је матичан, објављује резултате научног рада у домаћим и страним часописима или на други погодан начин.

Факултет сарађује са образовним, научним и другим установама и предузећима у организовању Научно-наставног рада, а по потреби организује и специјалне курсеве за стручно усавршавање.

 

III ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА

 

Члан 12.

Факултет чине организационе јединице:

- Катедра за алгебру и математичку логику,

- Катедра за реалну и функционалну анализу,

- Катедра за диферецијалне једначине,

- Катедра за комплексну анализу,

- Катедра за нумеричку математику и оптимизацију,

- Катедра за вероватноћу и математичку статистику,

- Катедра за геометрију,

- Катедра за топологију,

- Катедра за рачунарство и информатику,

- Катедра за механику,

- Катедра за астрономију,

- Катедра за методику наставе,

- Рачунарска лабораторија,

- Библиотека,

- Секретаријат Факултета.

Члан 13.

Катедре учествују у организацији и прате реализацију наставног и научно-истраживачког рада.

Катедром односно Лабораторијом руководи шеф катедре односно Лабораторије.

Шефа катедре бира Научно-наставно веће на предлог катедре.

Мандат шефа катедре траје две године, и може бити поново биран на исту дужност.

Члан 14.

Рачунарска лабораторија:

- пружа подршку настави и науци,

- пружа услуге из области информатике и

- организује радне групе за обављање послова из области рачунарства.

Члан 15.

Библиотека Факултета:

- обавља библиотечку делатност односно прикупљање, обраду, чување и коришћење књига, часописа и другог библиотечког материјала,

- обрађује и класификује библиотечки материјал применом јединственог система каталошке обраде и класификовања, према међународним стандардима,

- води књигу инвентара алфабетски и друге каталоге и

- гради и развија сопствени информациони систем као део јединственог библиотекарског информационог система Републике Србије.

 

Члан 16.

Секретаријат преко стручних служби врши:

- правне, административне и опште послове,

- материјално-финансијске послове,

- послове уписа и исписа студената, студентског стандарда, статистике, издавања диплома и друге послове из ове области,

- послове одржавања хигијене.

Организација послова Секретаријата и Библиотеке ближе се одређује општим актом о систематизацији радних места.

Радом Секретаријата руководи секретар Факултета.

 

IV ОБРАЗОВНА И НАУЧНА ДЕЛАТНОСТ

Члан 17.

Факултет остварује образовну делатност кроз студије и друге облике стручног образовања и усавршавања.

Студије на Факултету су основне, специјалистичке, магистарске и докторске.

Други облици стручног образовања и усавршавања су допунско и перманентно образовање наставника за педагошки рад, стручно оспособљавање за рад на рачунарима, употпуњавање

знања путем семинара, курсева, стручне праксе и слично.

Члан 18.

Студије се остварују на основу наставног плана и програма који се доноси посебно за сваки смер.

Наставним планом утврђује се трајање студија, наставни предмети, њихов распоред по годинама студија и семестрима, и број часова свих облика наставе.

За сваки наставни предмет доноси се програм којим се утврђују задаци, садржај, облици наставне активности и начин провере знања студената.

Наставне планове основних, магистарских и докторских студија на предлог катедара доноси Научно-наставно веће Факултета уз сагласност Универзитета.

Програм студија из претходног става доноси Научно-наставно веће на предлог катедара.

Наставни план и програм специјалистичких студија доноси Научно-наставно веће на предлог одговарајуће катедре.

Измене и допуне наставног плана и програма врше се на начин и по поступку у коме је овај акт донет.

Факултет је обавезан да у посебној публикацији објави потпуни наставни план и програм свих облика студија.

Члан 19.

Распоред наставе објављује се на почетку сваког семестра.

Декан Факултета организује остваривање наставног плана и програма, прати и анализира резултате наставних активности и одлучује по примедбама студената и радника на организацију остваривања наставне делатности.

Настава на свим облицима студија се обавља на српском језику.

Настава се може изводити и на неком од светских језика о чему Факултет прибавља сагласност Владе.

Члан 20.

Основне студије трају четири године, специјалистичке једну годину, магистарске две године и докторске студије три године.

Студије на Факултету се остварују у току школске године која почиње 1. октобра и траје до 30. септембра наредне године.

Настава у школској години се остварује у зимском и летњем семестру.

 

Члан 21.

На Факултету се обавља научни рад из области за које је факултет матичан.

Научни рад се остварује кроз основна, примењена и развојна истраживања. Та истраживања се нарочито обављају у циљу подизања квалитета наставе, научног усавршавања, уздизања наставног и научног подмлатка, увођења студената у научни рад као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета.

Члан 22.

Научни рад се обавља у складу са програмом научних истраживања.

Програм научног рада остварује се у току календарске године на основу програма рада.

Програм рада, из става 1. овог члана, доноси Научно-наставно веће Факултета.

Члан 23.

Резултати до којих долазе истраживачи у својим истраживањима објављују се у научним публикацијама.

Научни радови обухваћени програмом научних истраживања и годишњим програмом рада треба да буду саопштени одговарајућој катедри и да при објављивању носе име Факултета.

1. УПИС НА СТУДИЈЕ

1.1. Статус студента

Члан 24.

Статус студента се стиче уписом на Факултет.

Студент на основним студијама може бити уписан у оквиру броја који се финансира из буxета или броја студената који плаћају школарину.

Статус студента се губи исписом, даном дипломирања и када студент не изврши упис у годину студија.

Својство студента који се финансира из буxета студент остварује само на једном факултету.

1.2.Упис у прву годину студија

1.2.1. Услови уписа

Члан 25.

За упис у прву годину основних студија на свим смеровима могу конкурисати лица која су завршила средње образовање у четворогодишњем трајању.

На специјалистичке студије могу конкурисати лица која имају високо образовање.

За упис у прву годину магистарских студија може конкурисати лице које има одговарајуће високо образовање (на предлог катедре) и које је на основним студијама стекло просечну оцену најмање 8(осам).

Лице које има просечну оцену мању од 8 на основним студијама, за упис на магистарске студије полаже квалификациони испит чији садржај утврђује Научно-наставно веће на предлог катедре.

У прву годину докторских студија може конкурисати лице које има одговарајуће високо образовање (на предлог катедре) и које је на основним студијама стекло просечну оцену најмање 9(девет).

Члан 26.

Странац се може уписати на прву годину свих облика студија под истим условима као и југословенски држављани ако влада српским језиком (ако се настава обавља на српском језику), и ако је здравствено осигуран.

Проверу знања српског језика врши посебна комисија Научно-наставног већа.

Странац плаћа школарину на свим облицима студија осим ако је међународним споразумом другачије одређено.

1.2.2. Начин спровођења уписа

Члан 27.

Упис у прву годину свих облика студија се врши на основу конкурса.

Факултети чији је оснивач Република објављују заједнички конкурс за упис у прву годину основних студија.

Конкурс за упис на специјалистичке, магистарске и докторске студије се закључује 1. новембра, а рангирање се врши на основу успеха на основним студијама.

Члан 28.

Одлуку о броју студената за упис у прву годину основних, магистарсих и докторских студија, чије се студије финансирају из буxета, као и оних који плаћају школарину, доноси Влада Републике Србије, по прибављеном мишљењу Универзитета.

Одлуке се доносе до 31. марта текуће за наредну школску годину.

Члан 29.

Сви кандидати пријављени за упис основих студија полажу пријемни испит из математике.

Изузетно од става 1. овог члана, кандидат који је као ученик трећег или четвртог разреда средње школе освојио једну од прве три појединачне награде на републичком такмичењу из математике или рачунарства које организује Министарство просвете и спорта, односно на савезном или међународном такмичењу, не полаже пријемни испит. Таквом кандидату пријемни испит се вреднује максималним бројем бодова.

Редослед кандидата на ранг листи утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и успеха постигнутог на пријемном испиту.

 

1.2.3. Органи за спровођење уписа

Члан 30.

Конкурс за упис спроводе комисије које именује декан и то:

- Комисија за упис у прву годину основних студија и

- Комисија за упис на последипломске студије.

Комисије обављају све активности неопходне за спровођење уписа изузев техничких послова, које обављају одговарајуће службе.

 

2. УСЛОВИ СТУДИРАЊА

Члан 31.

Студент је обавезан да похађа наставу, вежбе и да изврши предиспитне обавезе из сваког предмета предвиђеног наставним планом и програмом. Похађање оверава предметни наставник потписом у индекс.

Члан 32.

За студенте прве и друге године организују се обавезни колоквијуми.

Колоквијуми се полажу крајем зимског, односно летњег семестра.

Члан 33.

Ради помоћи студентима, за време трајања наставе, предметни наставник и сарадник их примају на консултације једном седмично. Наставник , односно сарадник одређује време и место консултација.

 

Члан 34.

Студент има право да заврши студије по започетом наставном плану и програму.

Студент који после поновљене године не испуни услов за упис наредне године студија може наставити студије само по новом наставном плану и програму.

2.1. Правила основних студија

2.1.1. Упис наредне, овера уписане године и поновни упис исте године студија

Члан 35.

Студент је дужан да уписује и оверава сваку школску годину студија без обзира ко сноси трошкове студија.

Овера претходне и упис наредне године студија врши се најкасније до 1. новембра.

При упису године студенту се у индекс уноси одређење по ком наставном плану студира.

Члан 36.

Студент може да упише наредну годину студија са:

1. два неположена испита из наставних предмета претходне године студија у којој има највише седам наставних предмета;

2. три неположена испита из наставних предмета претходне године студија у којој има осам, девет или десет наставних предмета;

3. четири неположена испита из наставних предмета претходне године студија у којој има најмање једанаест наставних предмета.

Студент може уписати завршну годину студија ако положи испите из најмање половине наставних предмета претходне године студија.

Студент који не испуњава услове за упис у наредну годину студија поново се уписује у исту годину.

Члан 37.

Студент који се финансира из буxета може да у току студија понови највише две различите године студија.

Ако студент у поновљеној години не испуни услов за упис у наредну годину студија може наставити студије у статусу студента који плаћа школарину.

Члан 38.

Студент који плаћа школарину стиче право да настави студије у оквиру броја студената који се финансирају из буxета ако је испунио услов за упис у наредну годину студија у року од једне школске године.

Право дато у ставу 1. овог члана односи се на студенте који су започели студије у статусу студента који плаћа школарину и на студенте који су тај статус у току студија стекли, под условом да у току студија нису поновили више од две различите године или једну годину два пута.

Члан 39

Лице које жели да настави прекинуте студије може се уписати у другу, трећу или четврту годину студија, зависно од броја испита који му се признају, најкасније до 1. новембра.

Испити се признају, уз накнаду за сваки испит, без обзира што подносилац захтева није уписан на Факултет. Одлуку доноси продекан за наставу.

 

Члан 40.

Студент који понови годину основних студија, сноси трошкове студија за ту поновљену годину сразмерно трошковима Факултета за његово школовање у тој години.

Висину трошкова утврђује Факултет, а највише до висине школарине утврђене за студенте који плаћају школарину.

2.1.2. Прелаз са једног на други смер Факултета и прелаз са другог факултета

Члан 41.

Студент може прелазити у току основних студија са једног на други смер у оквиру Факултета односно са другог факултета на неки од смерова ако испуни услов за упис наредне године студија на факултету,односно смеру на коме је уписан.

За прелазак на смер дипломирани математичар-смер рачунарство и информатика, студент мора имати просек најмање 8,5 после завршене прве, односно 8 после завршене друге године студија.

Студент из става 1. овог члана задржава стечено својство у погледу плаћања студија.

Одлуку о одобрењу прелаза доноси декан, најкасније до 1.новембра.

Прелаз са једног на други смер у оквиру Факултета и прелаз са другог факултета није могућ на првој и четвртој години студија и у својству апсолвента.

2.1.3. Мировање права студента

Члан 42.

Студенту који је за време основних студија због болести био спречен да студира, студенту који је упућен на стручну праксу у земљи или иностранству, а у трајању од најмање три месеца, као и студенту који је упућен на одслужење, односно дослужење војног рока, студенту родитељу детета до годину дана живота и студенткињи за време трудноће, мирују права и обавезе.

Студент остварује мировање права и обавеза из става 1. овог члана на лични захтев о коме одлучује продекан за наставу на основу веродостојне документације.

Студент коме мирују права и обавезе може полагати испите из наставних предмета за које је испунио обавезе утврђене програмом студија.

2.1.4. Предности за изразито вредне студенте

Члан 43.

Студент који у прве две године основних студија постигне просечну оцену најмање 8,5 има право да заврши студије у року краћем од предвиђеног.

По захтеву студента, продекан за наставу може одобрити полагање испита са наредне године студија. Упис и овера године студија могу се одобрити без обзира на рокове.

Факултет је дужан да студенту из става 1. овог члана одреди ментора из реда наставника.

2.1.5. Испити, испитни рокови и оцењивање студената

Члан 44.

Студент стиче право да полаже испит из наставног предмета ако је одслушао наставу, обавио вежбе и испунио предиспитне обавезе, осим у случају из члана 43. овог Статута.

За предмет где се настава завршава у зимском семестру испит се може полагати на основу потписа наставника без овере године.

Члан 45.

Испити могу бити: усмени, писмени, писмени и усмени и практични и усмени.

Начин полагања испита утврђен је наставним планом и програмом.

Ако је испит писмени (практични) и усмени, студент не може приступити усменом делу испита ако није положио писмени (практични) део испита.

 

Члан 46.

Студент који није положио испит може да га понови најраније у наредном испитном року.

Испит је јаван и полаже се пред наставником, или пред испитном комисијом у просторијама Факултета.

После три неуспела полагања истог испита студент тај испит полаже уз накнаду трошкова.

Студент може тражити да испит из става 3. овог члана полаже пред комисијом коју образује декан.

Члан 47.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (пет) до 10 (десет).

Студенту који није постигао задовољавајући успех на испиту утрђује се оцена 5(пет).

Оцена утврђена на испиту уноси се у: индекс, испитну пријаву и записник, осим оцене

5 (пет) која се не уписује у индекс.

Испитна пријава и записник достављају се одговарајућој служби у року од три дана од дана полагања испита.

Члан 48.

Студент који је положио испит, а жели већу оцену, може од продекана за наставу да тражи поништење оцене. Захтев се подноси у року од 3 дана од полагања, а одлука се доноси у року од 3 дана од дана подношења захтева.

Поништени испит може да се полаже најраније у следећем испитном року.

Члан 49.

Испитни рокови су следећи:

а) јунски,

б) септембарски,

в) октобарски,

г) јануарски,

д) фебруарски.

Апсолвент има право полагања испита сваког месеца у току апсолвентског рока.

Датум полагања испита истиче се на огласној табли Факултета месец дана пре дана одређеног за полагање испита.

2.1.6. Апсолвентски рок

Члан 50.

Студент који изврши све предиспитне обавезе и овери последњу годину основних студија, стиче својство апсолвента.

Апсолвентски рок траје шест месеци од истека последње године студија.

По истеку апсолвентског рока студент полаже испите уз надокнаду трошкова.

Студент има право да заврши започете студије по наставном плану и програму по коме је стекао статус апсолвента, у року од две године од истека апсолвентског рока.

По истеку рока из става 4. овог члана студент може наставити студије по новом наставном плану и програму, уз обавезу плаћања трошкова студија, у складу са овим Статутом.

2.1.7. Издавање дипломе

Члан 51.

Студент који је положио све планом и програмом прописане испите основних студија стиче високо образовање и стручни назив одређен законом, о чему му се издаје диплома.

Општи успех студента на основним студијама изражен је просечном оценом.

Просечна оцена у дипломи је аритметичка средина оцена из наставних предмета утврђених наставним планом.

Дипломе уручује декан Факултета два пута годишње.

 

2.2. Заштита права студената

Члан 52.

Ради заштите права и интереса студената, на Факултету се организује студентски парламент.

Избори за студентски парламент Факултета спроводе се јединствено , једном годишње, на непосредним и тајним изборима, на којима право гласа и кандидовања имају сви студенти Факултета.

Мандат чланова студентског парламента траје годину дана.

Студентски парламент Факултета бира и разрешава студента-продекана и представнике студената у Савету Факултета.

Студентски парламент доноси свој Статут.

Студентски парламент може давати Већу факултета предлоге који се односе на подизање квалитета образовног процеса и подносити приговоре на организацију и начин извођења наставе.

Представници студентског парламента имају право да присуствују седницама Научно-наставног већа факултета.

Члан 53.

Учесник конкурса за упис може поднети приговор на регуларност конкурса, регуларност испита и редослед кандидата за упис у прву годину основних, магистарских и докторских студија декану у року од 3 дана од дана објављивања листе на огласној табли Факултета.

По приговору учесника конкурса декан доноси решење у року од 3 дана од дана пријема приговора. Кандидат може изјавити жалбу на решење декана Савету Факултета у року од 3 дана од дана пријема решења.

Савет решава по жалби у року од 3 дана од дана њеног пријема.

Члан 54.

Студент може да поднесе приговор декану Факултета:

а) на оцену добијену на испиту, ако сматра да испит није обављен у складу са законом и овим Статутом.

б) на акт којим му није одобрен упис у наредну годину студија, ако сматра да није донета у складу са законом и овим Сатутом.

Студент подноси приговор декану у року од 3 дана од саопштења оцене, односно пријема акта, а декан доноси решење по приговору студента уз консултацију са студентом продеканом у року од 5 дана од дана пријема приговора.

Члан 55.

Студент може поднети пријаву декану Факултета у случају непримереног понашања запослених на Факултету, у року од 15 дана од наступања случаја.

Декан је дужан да пријаву размотри, и уз консултацију са студентом продеканом одлучи о њој, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

2.3. Дисциплинска одговорност студената

Члан 56.

За повреде утврђених обавеза студент одговара дисциплински.

Дисциплинска мера може се изрећи студенту само за повреду која је у време извршења била предвиђена овим Статутом.

Члан 57.

Повреде обавеза студента могу бити лакше и теже.

Као лакша повреда сматра се: нарушавање реда и радне дисциплине, повреда ауторитета и угледа наставника, сарадника или другог радника и студента, непридржавање прописа о мерама заштите на раду, за које се може изрећи дисциплинска мера опомена или укор.

Као тежа повреда сматра се: преправка података у јавној исправи, или у евиденцији коју води Факултет, полагање испита у име и за другог студента, или други нерегуларни поступци на испиту, крађа, намерно уништавање имовине Факултета, употреба алкохола или наркотика, изазивање туче на Факултету, непридржавање прописа о мерама заштите на раду ако су настале штетне последице, лакша повреда у поврату. За теже повреде може се изрећи строги укор или искључење са Факултета, најдуже до једне године.

 

 

Члан 58.

Дисциплински органи за вођење поступка и изрицање мера за повреде обавеза су: декан Факултета као првостепени орган, и Дисциплинска комисија за студенте као другостепени орган у саставу: наставник у својству председника, сарадник и студент.

Комисију именује Научно-наставно веће Факултета са мандатом од 2 године.

Члан 59.

На првостепену одлуку студент може поднети приговор Дисциплинској комисији за студенте у року од 15 дана од дана уручења одлуке. Ако се одлука не може уручити студенту сматраће се да је уручена ако је истакнута на огласној табли Факултета.

Комисија може да приговор уважи и поништи одлуку, а предмет врати на поновни првостепени поступак, или да приговор одбије. Ако је приговор неблаговремен, Комисија га одбацује.

Комисија не може изрећи тежу меру по приговоруод мере на коју је поднет приговор.

Одлука Комисије бива коначна њеним уручењем, односно истицањем на огласној табли.

Члан 60.

Дисциплински поступак се не може покренути по истеку три месеца од дана сазнања за повреду обавезе и учиниоца, односно од шест месеци од дана када је повреда учињена.

 

3.СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД, МАГИСТАРСКА ТЕЗА И ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА

3.1. Специјалистички рад

Члан 61.

После савладаног програма образовања на специјалистичким студијама студент стиче право да бира тему за специјалистички рад.

Тему за специјалистички рад студент предлаже Научно-наставном већу које цени испуњеност услова и оправданост предложене теме. Ако прихвати предлог Научно-наставно веће студенту одређује ментора, комисију за преглед и оцену, и комисију за одбрану специјалистичког рада.

Комисију чине најмање три наставника Факултета.

Члан 62.

Студент подноси специјалистички рад у четири примерка.

Извештај и мишљење комисије о специјалистичком раду кандидата достављају се Научно-наставном већу које одлучује о прихватању извештаја и одбрани рада.

Члан 63.

Одбраном специјалистичког рада студент стиче стручни назив специјалисте за одговарајућу научну област.

Студент може бранити специјалистички рад у року од три године од дана одобравања теме.

3.2. Магистарска теза и докторска дисертација

Члан 64.

После положених испита на магистарским студијама, студент стиче право да бира тему за магистарску тезу.

Магистарска теза представља резултат самосталног научног рада студента којим се уз примену научне методологије систематизују постојећа и даје допринос новим научним сазнањима.

 

 

Члан 65.

Докторска дисертација је резултат оригиналног и самосталног научног рада докторанта у одговарајућој научној области.

Право да брани докторску дисертацију има лице које има стручни назив магистра и лице које је положило све испите утврђене наставним планом докторских студија на Факултету.

Члан 66.

Студент, односно докторант предлаже тему магистарске тезе односно докторске дисертације Научно-наставном већу Факултета.

Предлог теме магистарске тезе, односно докторске дисертације, садржи предмет и научни циљ рада, хипотезе од којих се полази и методе које ће се при истраживању применити.

Научно-наставно веће цени научну заснованост предложене теме магистарске тезе, односно докторске дисертације и одобрава тему магистарске тезе, односно докторске дисертације.

Предлог теме докторске дисертације упућује се Универзитету на сагласност.

За одобрену тему магистарске тезе, односно докторске дисертације Научно-наставно веће одређује ментора из реда наставника и истраживача у одговарајућем научном звању одговарајуће области.

Ментор може бити само наставник који је у радном односу на Факултету, или са пуним или непуним радним временом.

За одобрену тему магистарске тезе која није одбрањена у року од три године, односно одобрену докторску дисертацију која није одбрањена у року од пет година, студент односно докторант може да поднесе захтев Научно-наставном већу за продужење рока за одбрану.

Члан 67.

Магистарска теза односно докторска дисертација подноси се Факултету у 6 примерака.

Научно-наставно веће образује комисију за преглед и оцену од најмање 3 члана из реда наставника и истраживача у одговарајућем научном звању, од којих најмање један није у радном односу на Факултету. Комисија у року од три месеца од предаје тезе,односно докторске дисертације подноси реферат.

Веће може магистарску тезу односно докторску дисертацију да одбије, врати на дораду или да одлучи да студент, односно докторант приступи одбрани.

Комисија за одбрану магистарске тезе односно докторске дисертације састоји се од најмање три члана из реда наставника и истраживача у одговарајућем научном звању, од којих најмање један није у радном односу на Факултету.

Факултет доставља усвојени реферат о докторској дисертацији одговарајућем органу Универзитета на сагласност.

По добијеној сагласности докторант стиче право на одбрану докторске дисертације.

На одбрани студент, односно докторант, треба да покаже да влада материјом из области из које брани тезу односно докторску дисертацију, и да одбрани научне закључке до којих је дошао у свом раду.

Члан 68.

Одбрана магистарске тезе и докторске дисертације је јавна и оглашава се на огласној табли

Факултета најмање три дана пре заказане одбране.

Члан 69.

После одбране магистарске тезе односно докторске дисертације комисија утврђује оцену "одбранио магистарску тезу" или "није одбранио магистарску тезу" односно "одбранио докторску дисертацију" или "није одбранио докторску дисертацију".

Члан 70.

Одбраном магистарске тезе односно докторске дисертације студент стиче академски назив магистра, а докторант стиче право да буде промовисан у научни степен доктора наука.

Промоцију доктора наука обавља ректор Универзитета.

Члан 71.

Студент, односно докторант, који сматра да одлука Научно-наставног већа којом се не одобрава одбрана специјалистичког рада, магистарске тезе, односно докторске дисертације, није у складу са законом и овим Статутом, може поднети приговор Научно-наставном већу ради преиспитивања одлуке.

Приговор се подноси у року од 8 дана, а одлука по приговору мора се донети у року до 15 дана од дана достављања. Одлука Научно-наставног већа по приговору је коначна.

 

V ОГЛАШАВАЊЕ ДИПЛОМЕ НИШТАВОМ

Члан 72.

Диплома о стеченом високом образовању, стручном називу специјалисте, академском називу магистра наука, односно о научном степену доктора наука оглашава се ништавом:

1) ако је потписана од неовлашћеног лица:

2) ако лице није положило све испите на начин и по поступку утврђеним Статутом

и наставним планом и програмом Факултета;

3) ако није издата на прописаном обрасцу.

Оглашавање дипломе ништавом врши Факултет.

Члан 73.

Диплома о академском називу магистра оглашава се ништавом ако се утврди да магистарска теза није резултат самосталног рада.

Диплома о стеченом научном степену доктора наука оглашава се ништавом ако се утврди да докторска дисертација не представља оригиналан научни резултат.

Образложени писани и потписани предлог за поништење може поднети Научно-наставном већу свако лице.

Решење о оглашавању дипломе ништавом доноси декан.

 

VI НОСТРИФИКАЦИЈА И ЕКВИВАЛЕНЦИЈА

 

Члан 74.

Нострификацијом дипломе се утврђује степен, врста стручне спреме и стручни назив који припада имаоцу дипломе високог образовања, специјалистичког образовања, академског назива магистра наука односно научног степена доктора наука стечене у иностранству као и права у погледу наставка студија и запошљавања.

Еквиваленцијом се изједначава страна школска јавна исправа са исправом стеченом на Факултету у погледу права за настављање студија.

Члан 75.

Поступак нострификације односно утврђивања еквиваленције се покреће по захтеву заинтересованог лица за шта се доставља: оригинална диплома, односно друга јавна исправа, три примерка овереног превода, две фотокопије дипломе, оригинал специјалистичког рада, магистарске тезе, односно докторске дисертације.

У поступку нострификације, односно еквиваленције, Научно-наставно веће образује комисију из реда наставника одговарајућег стручног профила.

Комисија подноси извештај Научно-наставном већу које доноси одговарајућу одлуку.

Приликом нострификације дипломе, односно еквиваленције школске јавне исправе, узима се у обзир: систем школовања у држави у којој је диплома, односно школска јавна исправа стечена; наставни план и програм студија; трајање студија; права која даје стечена диплома; друге околности од значаја за нострификацију, односно еквиваленцију.

Ако се у поступку нострификације утврди да се наставни планови и програми знатније разликују, Факултет условљава нострификацију полагањем испита, односно извршавањем других обавеза утврђених наставним планом и програмом Факултета.

 

Члан 76.

Факултет трајно чува документацију о обављеној нострификацији односно еквиваленцији, о томе води евиденцију на обрасцима и на начин прописан од стране Министра просвете и спорта.

 

VII НАСТАВНИЦИ , САРАДНИЦИ И ИСТРАЖИВАЧИ

 

1. ЗВАЊА НАСТАВНИКА, САРАДНИКА И ИСТРАЖИВАЧА

Члан 77.

Звања наставника Универзитета су: доцент, ванредни професор и редовни префесор.

Звања наставника страног језика су још: предавач и виши предавач.

Члан 78.

Звања сарадника Универзитета су: асистент-приправник и асистент.

Члан 79.

Наставник и сарадник бирају се у звање за ужу научну област.

Уже научне области су: 1. Алгебра, 2. Математичка логика, 3. Алгебра и математичка логика, 4. Математичка анализа, 5. Диференцијалне једначине, 6. Комплексна а

нализа, 7. Нумеричка математика, 8. Оптимизација, 9. Нумеричка математика и оптимизација, 10. Вероватноћа,

11. Математичка статистика, 12. Вероватноћа и математичка статистика, 13. Геометрија,

14. Топологија, 15. Рачунарство и информатика, 16. Механика, 17. Астрономија, 18. Астрофизика,

19. Историја и филозофија математике.

Члан 80.

Истраживачка звања на Факултету су: истраживач-приправник, истраживач-сарадник, научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник.

Звања наставника и сарадника Универзитета одговарају звањима утврђеним законом којим се уређује научно-истраживачка делатност и то:

- звању асистент приправник- звање истраживач-приправник,

- звању асистент - звање истраживач сарадник,

- звању доцент - звање научни сарадник,

- звању ванредни професор - звање виши научни сарадник,

- звању редовни професор - звање научни саветник.

2. УСЛОВИ ЗА ИЗБОР НАСТАВНИКА И САРАДНИКА

Члан 81.

За асистента-приправника може бити изабрано лице које има одговарајуће високо образовање и које на основним студијама има просечну оцену најмање 8.

Члан 82.

За асистента може бити изабрано лице које има академски назив магистра одговарајућих наука и има смисла за наставни рад.

Члан 83.

За доцента може бити изабрано лице које има:

1) научни степен доктора наука из уже научне области за коју се бира,

2) научне, односно стручне радове објављене у научним часописима или зборницима са рецензијама,

3) способност за наставни рад.

Члан 84.

За ванредног професора може бити изабрано лице које, поред услова за избор у звање доцента, има:

1) више научних радова од значаја за развој науке у ужој научној области објављених у међународним или водећим домаћим часописима са рецензијама,

2) оригинално стручно остварење, односно руковођење или учешће у научним пројектима,

3) објављени уxбеник, или монографију или практикум или збирку задатака за ужу научну област за коју се бира,

4) више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима.

Члан 85.

За редовног професора може бити изабрано лице које поред услова из члана 83. Статута има:

1) већи број научних радова у ужој области који утичу на развој научне мисли у ужој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама,

2) већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или домаћим скуповима,

3) објављени уxбеник или монографију,

4) остварене резултате у развоју научно-наставног подмлатка на Факултету, а посебно кроз менторство у магистарским тезама или докторским дисертацијама, као и учешће у комисијама за оцену или одбрану магистарских теза или докторских дисертација.

Члан 86.

За предавача страног језика може бити изабрано лице које има одговарајуће високо образовање и објављене стручне, односно научне радове у одговарајућој научној области и способност за наставни рад.

За вишег предавача страног језика може бити изабрано лице које има академски назив магистра наука или објављене стручне, односно научне радове у одговарајућој области.

Члан 87.

Звање истраживач-приправник може стећи лице са високом стручном спремом које је завршило основне студије са просечном оценом најмање 8.

Звање истраживач-сарадник може стећи лице које, поред академског назива магистра наука, има и објављене научне радове или запажене резултате у истраживачко-развојном раду.

Члан 88.

Звање научни сарадник може стећи лице које има докторат наука из научне области у којој стиче звање и објављене научне радове.

Члан 89.

Звање виши научни сарадник може стећи лице које има докторат наука из научне области у којој стиче звање и објављене научне радове у међународним или водећим домаћим часописима са рецензијом, од значаја за развој одговарајуће научне области.

Члан 90.

Звање научни саветник може стећи лице које има докторат наука из научне области у којој стиче звање, објављене научне радове у међународним , или водећим домаћим часописима са рецензијом, који су имали значајног утицаја на развој одговарајуће научне области и руковођење пројектима.

 

3. ПОСТУПАК ИЗБОРА У ЗВАЊЕ

 

Члан 91.

Избор у звање наставника и сарадника врши се на основу конкурса. Декан Факултета доноси одлуку о објављивању конкурса на предлог Изборног већа, а за радна места наставника и сарадника у радном односу на Факултету најкасније 6 месеци пре истека времена на које је наставник односно сарадник биран.

Предлог за расписивање конкурса за избор у више звање Изборном већу подноси колегијум који чине сви редовни професори Факултета.

Члан 92.

Редовни професор бира се на неодређено време.

За наставника, осим за редовног професора, бира се лице на пет година, а за сарадника на четири године.

За асистента-приправника бира се лице на четири године без могућности поновног избора у исто звање.

Асистенту-приправнику који је уписао докторске студије Изборно веће може продужити радни однос за годину дана.

Члан 93.

Избор у звање и заснивање радног односа наставника односно сарадника обавља се најкасније у року од шест месеци од дана објављивања конкурса.

Наставник, осим редовног професора, и сарадник заснивају радни однос на одређено време.

Члан 94.

Изборно веће образује комисију за припрему извештаја у року од 15 дана од дана објављивања конкурса.

Комисија се састоји од најмање три наставника или истраживача. из научне области за коју се кандидат бира од којих најмање један члан комисије није у радном односу на Факултету.

Чланови комисије су у истом или вишем звању од звања у које се наставник бира.

Члан 95.

Комисија је дужна да у року од 60 дана, од истека рока за пријављивање на конкурс, поднесе извештај о свим пријављеним кандидатима и предлог за избор кандидата у одређено звање.

Ако комисија не припреми извештај у року из става 1. овог члана, Изборно веће образује нову комисију.

Члан 96.

Извештај комисије садржи: биографске податке, преглед и мишљење о досадашњем научном и стручном раду сваког пријављеног кандидата, податке о објављеним радовима, мишљење о испуњености других услова за рад утврђених законом и предлог за избор кандидата у одређено звање наставника, односно сарадника.

Декан ставља извештај на увид јавности 30 дана објављивањем обавештења на огласној табли Факултета.

Члан 97.

Избор кандидата врши Изборно веће по истеку рока из става 2 члана 96. овог Статута.

Изборно веће чине сви наставници и сарадници Факултета.

Када Изборно веће одлучује о избору наставника или сарадника право одлучивања имају чланови Већа који су у истом или вишем звању од звања у које се кандидат бира.

Изборно веће може да одлучује о избору у звање наставника односно сарадника, ако је седници присутно најмање две трећине чланова који имају право да одлучују.

Одлука о избору у звање доноси се већином гласова укупног броја чланова Изборног већа који имају право да одлучују.

Ако Изборно веће не изабере предложеног кандидата предложени кандидат може поднети приговор Савету факултета.

Ако Изборно веће не изабере ниједног од предложених кандидата, или ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат, декан објављује нови конкурс.

У поступку избора наставника и сарадника студенти могу (појединачно, групно, студентске организације и студентски парламент) давати мишљење о њиховом педагошком раду.

Приликом избора наставника и сарадника за области за које Факултет није матичан, претходно се прибавља мишљење матичног факултета.

Члан 98.

Факултет доставља надлежном органу Универзитета одлуку о избору у звање наставника на сагласност.

По добијеној сагласности Универзитета декан са изабраним лицем закључује уговор о раду.

Члан 99.

Ако надлежни орган Универзитета не да сагласност на одлуку о избору у звање наставника, декан објављује нови конкурс.

На акт Универзитета о недавању сагласности на избор, кандидат може у року од 15 дана од дана уручења одлуке да поднесе приговор овлашћеном органу Универзитета.

Члан 100.

Стицање научних и истраживачких звања врши се према Закону о научно-истраживачкој делатности.

Поступак за стицање звања покреће одговарајућа организациона јединица института или Факултета, група научних радника или заинтересовано лице.

Ради спровођења поступка за стицање научних и истраживачких звања Научно-наставно веће образује комисију.

Члан 101.

Предлог за стицање научног звања, односно доношење одлуке о стицању истраживачког звања, врши Научно-наставно веће.

Утврђен предлог Научно-наставног већа о избору у научно звање са документацијом доставља се надлежном органу Министарства за науку и технологију, које доноси коначну одлуку.

Лице у радном односу на Факултету, које стекне научно , односно истраживачко звање, распоређује се на одговарајуће радно место.

4. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ НАСТАВНИКА И САРАДНИКА

Члан 102.

У погледу права, обавеза и одговорности наставника и сарадника и других запослених на Факултету примењује се закон којим се уређују радни односи.

Члан 103.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима наставника, сарадника и других запослених на Факултету, одлучује декан.

О појединачним правима, обавезама и одговорнстима декана Факултета одлучује Савет факултета.

Члан 104.

У оквиру 40-часовне радне седмице, наставник се бави научно-истраживачким радом у функцији наставе, као и свим облицима наставе у оквиру своје научно-наставне дисциплине, и то:

1. припремом и извођењем предавања,

2. припремом и извођењем експерименталних, рачунских и других вежби,

3. припремом и учешћем у раду семинра, као и прегледом семинарских радова,

4. консултацијама,

5. менторским радом у оквиру израде специјалистичких, магистарских и докторских радова,

6. припремом и извођењем испита, колоквијума и других облика провере знања,

7. извођењем стручне праксе студената, стручних екскурзија,

8. допунским облицима наставе са страним студентима,

9. радом у стручним телима Факултета и Универзитета,

10. другим облицима рада утврђеним Статутом факултета.

Члан 105.

У оквиру 40-часовне радне седмице сарадник се бави научно-истраживачким радом у функцији

наставе као и одређеним облицима наставе у оквиру своје научно-наставне дисциплине, и то:

1. припремом и извођењем експерименталних, рачунских и других вежби,

2. учешћем у раду семинара, као и прегледом семинарских радова,

3. консултацијама,

4. колоквијумима и другим облицима провере знања,

5. извођењем стручне праксе студената и стручних екскурзија,

6. радом у стручним телима Факултета и Универзитета,

7. другим облицима рада утврђеним Статутом факултета.

Члан 106.

Сарадник не може да држи предавања ни да обавља испите, али може да буде члан испитне комисије за основне студије.

Сарадник редовно присуствује и учествује у раду седница катедри и Изборног већа, Научно-наставног већа и других стручних органа и њихових тела.

Члан 107.

Наставник и сарадник су дужни да се придржавају обавеза утврђених члановима 104. и 105. овог Статута, а за повреде одговарају у складу са одредбама општег акта Факултета.

Члан 108.

Наставнику после пет година рада проведених у настави може да буде одобрено плаћено одсуство у трајању од једне школске године ради стручног и научног усавршавања.

Одобрење даје Научно-наставно веће а могуће је ако је обезбеђена редовна настава.

Члан 109.

Декан сваке године доноси одлуку о подели наставних предмета из наставног плана између наставника и сарадника на предлог катедри.

Ради могућности доношења ове одлуке катедре су обавезне да доставе благовремено предлог декану ради евентуалног конкурса за упражњена радна места наставника и сарадника.

Члан 110.

Наставнику, сараднику или истраживачу који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству или боловању дужем од једне године, изборни период се продужава за то време.

Члан 111.

Наставнику престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65 година живота.

 

5. ПРЕУЗИМАЊЕ У РАДНИ ОДНОС

Члан 112.

Лице изабрано у звање наставника универзитета може бити преузето у радни однос на Факултету у истом звању на основу споразума који закључују факултети.

Одлуку о преузимању доноси Изборно веће на предлог катедре без расписивања конкурса.

Декан Факултета закључује споразум о преузимању са другим факултетом уз сагласност наставника.

6. АНГАЖОВАЊЕ САРАДНИКА У НАСТАВИ

Члан 113.

Професор у пензији може учествовати у извођењу наставе на магистарским и докторским студијама, оцењивати студенте на испитима из тих студија, бити члан комисије за избор наставника и сарадника као и члан комисије за оцену и одбрану магистарске тезе, односно докторске дисертације.

Одлуку о ангажовању доноси декан на предлог Научно-наставног већа.

Декан Факултета закључује уговор о привременом обављању послова у случајевима из става 1. овог члана.

Члан 114.

Истакнути научник или стручњак може бити позван да учествује у остваривању дела наставе на свим облицима студија.

На предлог декана одлуку о ангажовању доноси Научно-наставно веће.

Декан Факултета закључује уговор о привременом обављању послова са именованим.

Члан 115.

Ако се на конкурс за избор наставника и сарадника осим асистента приправника, не пријаве кандидати или се пријаве кандидати који не испуњавају услове за то радно место, декан Факултета може закључити уговор о извођењу облика наставе за одговарајућу научну област са лицем изабраним у звање наставника или сарадника са другог факултета које је изабрано за ужу научну област којој припада тај предмет, највише за једну школску годину.

 

VIII ОРГАНИ УПРАВЉАЊА НА ФАКУЛТЕТУ

1. САВЕТ ФАКУЛТЕТА

Члан 116.

Орган управљања на Факултету је Савет.

Савет има 22 члана:

1) 12 чланова које из својих редова бира Научно-наставно веће факултета,

2) 2 члана које бирају остали запослени на Факултету ,

3) 4 представника Студентског парламента Факултета,

4) 4 члана које именује Влада Републике Србије.

Мандат чланова Савета траје две године, а по истеку мандата могу бити поново бирани.

Члан 117.

Научно-наставно веће тајним гласањем најкасније до 30.маја текуће године у којој се избор врши обавља избор чланова Савета из реда чланова Научно-наставног већа.

Избор чланова Савета из реда осталих запослених Факултета врши се на њиховом заједничком састанку.

Резултате избора утврђују изборне комисије од по три члана.

Изабраним се сматра дванаест, односно два кандидата који су добили највећи број гласова.

 

Члан 118.

Прву седницу Савета сазива и седници председава до избора председника најстарији члан Савета.

Савет се конституише избором председника и заменика председника Савета.

Председник и заменик бирају се тајним гласањем.

Избор спроводи изборна комисија од три члана.

Члан 119.

Савет ради на седницама.

Седнице сазива и председава им председник, а у његовој одсутности заменик.

Савет може да ради ако је седници присутно више од половине чланова Савета.

Одлука Савета је пуноважна ако је за исту гласало више од половине укупног броја чланова.

Рад Савета регулише се Пословником.

Члан 120.

Савет Факултета:

1) доноси Статут факултета,

2 ) усваја финансијски план, извештаје о пословању и годишњи обрачун Факултета,

3) одлучује о коришћењу средстава Факултета за инвестиције,

4) доноси програм рада Факултета,

5) доноси одлуку о образовању унутрашњих организационих јединица, на предлог Научно-наставног већа Факултета,

6) одлучује о приговорима поднетим у поступку избора у звање наставника, односно сарадника,

7) бира и разрешава декана и продекане из реда наставника Факултета тајним гласањем,

8) бира председника и заменика председника Савета тајним гласањем

9) обавља и друге послове утврђене Статутом универзитета и Факултета.

Члан 121.

Члану Савета може престати мандат и пре истека времена на које је изабран услед: опозива, оставке, престанка радног односа и у другим случајевима предвиђеним законом и Пословником.

Опозив се врши по поступку предвиђеном за избор.

 

2. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА

Члан 122.

Декан руководи радом Факултета.

Избор декана врши се без конкурса из реда професора који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету.

Одлуку о расписивању избора доноси Савет најкасније до 10.маја године у којој се декан бира.

Савет бира декана на две године.

Исто лице може бити изабрано за декана највише два пута.

Члан 123.

Научно-наставно веће утврђује предлог кандидата за декана тајним гласањем на седници на којој је присутно две трећине чланова Научно-наставног већа, а утврђен је онај предлог који добије више од половине укупног броја чланова Научно-наставног већа.

Предлог се доставља Савету факултета.

Члан 124.

Избор декана врши Савет.

Спровођење избора врши изборна комисија.

Изабрани декан ступа на дужност 1.октобра.

Члан 125.

На седници Савета на којој се врши избор декана мора бити присутно најмање две трећине чланова Савета.

За декана је изабран онај кандидат који добије више од половине гласова укупног броја чланова Савета.

Ако Савет не изабере ни једног од кандидата, гласање се понавља на истој или наредној седници, а ако декан ни тада не буде изабран, поступак се у целости понавља, али се у поновљеном поступку не могу предлагати кандидати који у претходном нису изабрани.

Када се декан не изабере у поновљеној процедури Савет на истој седници бира вршиоца дужности декана до новог избора, али најдуже за годину дана.

Члан 126.

Декан факултета:

1) заступа, представља и потписује у име Факултета,

2) организује остваривање наставног плана и програма и руководи целокупним процесом рада и пословања,

3) предлаже основе пословне политике и организацију Факултета,

4) предлаже годишњи програм рада и план развоја,

5) подноси Научно-наставном већу годишњи извештај о раду, а Савету годишњи извештај о резултатима пословања,

6) одговара за законитост рада Факултета, у којем смислу обуставља од извршења незаконита акта, а дужан је да упозори органе Факултета на одлуке које нису у сагласности са програмом рада, на незаконите и нецелисходне одлуке које могу довести до кршења прописа,

7) наредбодавац је за извршење финансијског плана,

8) припрема седнице Савета, Научно-наставног већа,

9) сазива и води седнице Научно-наставног већа,

10) извршава одлуке Савета, Научно-наставног већа,

11) одговоран је за тачност података које Факултет доставља надлежним органима, као и за благовременост достављања истих,

12) обавља и друге послове утврђене законом, колективним уговором и овим Статутом.

Декан може формирати комисије ради обављања послова од интереса за Факултет.

Члан 127.

Декан може да буде разрешен дужности и пре времена на које је изабран у случајевима утврђеним законом.

Иницијатива за разрешење подноси се Савету.

Пре доношења одлуке по иницијативи, Савет прибавља и разматра мишљење Научно-наставног већа.

3. ПРОДЕКАНИ ФАКУЛТЕТА

Члан 128.

Факултет има продекане из реда наставника.

Продекани су помоћници декана за наставна, научна и материјално-финансијска питања, а могу обављати и друге послове које декан на њих пренесе писменим решењем.

За продекана може да буде изабран само наставник са пуним радним временом у радном односу на Факултету.

Факултет има и студента продекана.

Члан 129.

Кандидат за декана предлаже Савету кандидате за продекане из реда наставника Факултета.

Савет бира продекане из реда наставника у исто време и на исти начин као и декана Факултета.

Мандат продекана траје две године.

Исто лице може бити изабрано за продекана највише два пута.

Студента продекана бира Студентски парламент и његов мандат је годину дана.

Члан 130.

Продеканима може да престане мандат и пре истека времена на које су изабрани.

Поступак опозива је исти као и код опозива декана.

 

IX СТРУЧНИ ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА

1. НАУЧНО-НАСТАВНО ВЕЋЕ

Члан 131.

Научно-наставно веће је стручни орган који чине сви наставници и сарадници Факултета.

Декан је по функцији Председник већа.

Члан 132.

Научно-наставно веће:

1) утврђује предлог Статута факултета,

2) доноси наставни план основних, магистарских и докторских студија, уз сагласност Универзитета,

3) доноси програме основних, магистарских и докторских студија,

4) доноси план и програм специјалистичких студија и других облика стручног образовања и усавршавања, као и програм стручне праксе студената у земљи и иностранству,

5) доноси програм научних истраживања,

6) одлучује о организовању магистарских и докторских студија и облицима стручног образовања и усавршавања на страном језику,

7) одобрава тему за специјалистички рад и магистарску тезу,

8) одобрава тему за докторску дисертацију, уз сагласност Универзитета,

9) доноси одлуке о оснивању или укидању катедара,

10) предлаже Универзитету матичност Факултета за основне, магистарске и докторске студије,

11) бира представнике Факултета за Савет факултета и Савет универзитета,

12) одлучује о броју студената за упис на специјалистичке студије,

13) даје мишљење Универзитету о броју студената који се уписују у прву годину основних, магистарских и докторских студија, који се финансирају из буxета, као и о броју студената који плаћају школарину,

14) утврђује мере за подстицање развоја изразито успешних и даровитих студената,

15) најмање једном годишње разматра извештај о остваривању програма научних истраживања који доноси факултет,

16) разматра и припрема предлоге о питањима о којима одлучује Савет факултета,

17) предлаже Савету кандидате за декана,

18) предлаже Универзитету доделу почасног доктората наука,

19) образује комисију и доноси одлуку о нострификацији и еквиваленцији диплома, односно других јавних исправа стечених у иностранству,

20) одлучује о ангажовању истакнутих домаћих и страних научника ради учешћа у појединим облицима наставних активности,

21) анализира ефикасност наставе, успех судената, рад наставника и друга питања Научно-наставног рада за сваки семестар и предлаже мере унапређења,

22) обавља и друге послове утврђене законом и овим Статутом.

Члан 133.

Веће пуноважно ради ако седници присуствује више од половине укупног броја чланова с правом одлучивања, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

 

 

2. КАТЕДРА

Члан 134.

Катедру чине сви наставници и сарадници из одговарајуће уже научне области и сви наставници и сарадници који су изабрани за наставу из те области.

Наставник,односно сарадник, може бити члан две катедре.

Катедре одлучују већином гласова укупног броја чланова.

Члан 135.

Катедра:

1) покреће иницијативу за послове из надлежности Научно-наставног већа и Изборног већа,

2) прати и организује научни рад својих чланова,

3) предлаже наставни програм наставних предмета катедре,

4) предлаже истакнутог научног и стручног радника за остваривање дела наставе на

Факултету,

5) покреће иницијативу за расписивање конкурса за асистента-приправника,

6) даје мишљење о програму научних истраживања на Факултету, научним радовима и научним пројектима у којима учествују наставници, сарадници и истраживачи катедре,

7) даје мишљење за одобравање тема специјалистичких радова, тема магистарских теза и докторских дисертација, и предлаже избор комисија за преглед, оцену и одбрану,

8) предлаже одлазак радника на научне скупове, стручно усавршавање и међународну размену,

9) предлаже избор шефа катедре,

10) предлаже преузимање у радни однос наставника и сарадника са другог факултета,

11) врши и друге послове утврђене законом и овим Статутом.

 

 

X ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

Члан 136.

Факултет води следеће евиденције:

1) матичну књигу судената,

2) евиденцију о издатим дипломама,

3) записник о полагању испита,

Евиденција из става 1. овог члана се води на српском језику ћириличним писмом.

Члан 137.

На основу података из евиденција Факултет издаје јавне исправе.

Јавне исправе, у смислу овог Статута су:

1) студентски индекс,

2) диплома о стеченом: високом образовању, стручном називу специјалисте, академском називу магистра наука, научном степену доктора наука и уверење о савладаном

програму сталног стручног образовања и усавршавања.

Факултет издаје јавне исправе на српском језику-ћириличним писмом.

Факултет издаје и уверења о статусу студента, положеним испитима и другим подацима о којима води званичну евиденцију.

Члан 138.

Диплому о стеченом високом образовању , стеченом академском називу магистра и о стеченом научном степену доктора наука потписују декан Факултета и ректор Универзитета.

Дипломе се оверавају сувим жигом Универзитета.

Дипломе о стручном називу специјалисте потписује декан Факултета.

Уверења о статусу студената, положеним испитима и другим подацима о којима Факултет води званичну евиденцију потписује лице које декан овласти.

 

XI ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 139.

Факултет обавља издавачку делатност у складу са законом и општим актима Факултета.

Факултет доноси издавачки план. Ради његове реализације, Факултет може удружити средства за издавачку делатност са другим лицима и сарађивати са другим издавачким и другим организацијама.

Члан 140.

Факултет издаје уxбенике, монографије, научне радове и друге научне и стручне публикације према годишњем издавачком плану.

Издавачки одбор доноси издавачки план којим утврђује приоритете у издавању публикација.

Члан 141.

Издавачки одбор има 5 чланова.

Чланове Издавачког одбора бира Научно-наставно веће из реда наставника.

Мандат Издавачког одбора траје 5 година.

Члан 142.

Издавачка делатност на Факултету се регулише посебним правилником.

 

XII ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА

Члан 143.

Основне , магистарске и докторске студије, као и научни рад који се обавља у циљу подизања квалитета наставе на Факултету, финансира Република у складу са нормативима и стандардима које доноси Влада Републике Србије.

Члан 144.

Република обезбеђује средства Факултету за:

1) материјалне трошкове пословања, амортизацију и инвестиционо одржавање,

2) плате запослених радника у складу са законом,

3) опрему,

4) обављање научног рада који је у функцији подизања квалитета наставе,

5) научно и стручно усавршавање наставника и сарадника,

6) подстицање развоја Научно-наставног подмлатка,

7) рад са даровитим студентима,

8) међународну сарадњу,

9) изворе информација и информационе системе,

10) друге намене у складу са законом.

Члан 145.

Факултет стиче средства на основу уговора са Владом, а на основу годишњег програма рада Факултета.

Нормативе и стандарде услова рада за делатности које се финансирају из буxета као и материјална средства за њихово остваривање утврђује Влада по прибављеном мишљењу Универзитета.

Члан 146.

Факултет утврђује висину школарине за студенте који плаћају школарину и висину накнаде за поједине услуге и радње које Факултет врши.

Члан 147.

Средства која Факултет оствари од школарине, накнаде трошкова за студије, за иновације знања и стручно образовање и усавршавање, накнада за полагање стручног испита, као и друге накнаде утврђене законом, чине приход Факултета.

За пружање других научних услуга, као и за обављање других делатности, односно послова Факултет стиче средства на основу уговора са корисницима тих услуга.

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 148.

На студенте основних, специјалистичких, магистарских студија и докторских студија без обзира на годину уписа на студије и наставни план по коме студирају примењују се у целини и без изузетка правила студија предвиђена овим Статутом.

Члан 149.

Студент има право да заврши студије по започетом наставном плану и програму.

Ако у поновљеној години не испуни услове за упис у наредну годину студија, студент се прилагођава новом наставном плану и програму.

Члан 150.

Лицу које на дан ступања на снагу овог Статута има звање асистента-приправника, време на које је биран продужава се за две године.

Члан 151.

Суфинансирајући студент наставља студије у својству које има на дан ступања на снагу овог Статута.

Ако студент из става 1.овог члана до наредног уписа испуни услов за упис у наредну годину студија, стиче својство студента који се финансира из буxета.

Ако студент из става 1.овог члана до наредног уписа не испуни услов за упис у наредну годину студија, стиче својство самофинансирајућег студента.

Члан 152.

До конституисања студентског парламента на Факултету, представнике студената у Савет факултета, као и студента продекана привремено бира Научно-наставно веће факултета.

Члан 153.

Измене и допуне Статута обављају се на начин и по поступку утвђеном за његово доношење.

Овим Статутом ставља се ван снаге Статут Факултета број 470/1 од 29.јула 1998.године.

Овај Статут ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Факултета.

 

 

 

У Београду,

Број: ПРЕДСЕДНИК САВЕТА

МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

Проф. др Јово Јарић

Prva strana