Jedna tako dramatična pojava kao što je pomračenje Sunca svakako nije bez posledica po svet. Tako pomračenje Sunca pretskazuje rat, bolest (pre svega kugu), glad i ustanak. Ponekad predskazuje i smrt vladara kao što je to bio slucaj sa knezom Mihailom koji je poginuo 29. maja 1868. a prethodila su mu pomračenja Sunca od 6. marta 1867. i 23. Februara 1868. Inače, pomračenje Sunca je zlo za Srbe, dok pomracenje Meseca znači zlo za Turke.
Deset razloga zbog kojih muškarci više uživaju u seksu
1. Muškarci uvek doživljavaju orgazam. Ako zanemarimo retke izuzetke, muškarci gotovo uvek prilikom seksualnog odnosa doživljavaju orgazam. To jača njihovu samosvest.
2. Muškarci u seksualnom odnosu slede jasno određen cilj. Kao dominantni u ljubavnoj igri, uvek idu za određenim ciljem, a to je ejakulacija. Gotovo da ne postoji muškarac, koji će pre tog trenutka da prekine seksualni odnos.
3. Muškarci su smeliji. Još uvek su muškarci ti koji većinom ostvaruju svoje erotske fantazije i snove.
4. Muškarci mogu da isključe osećanja. Zahvaljujući tome, mogu da imaju seksualni odnos i onda kada gotovo ništa ne osećaju prema partnerki.
5. Muškarci profitiraju na zdravstvenom planu. Prilikom vođenja ljubavi muški organizam luči mnogobrojne hormone koji znatno doprinose zdravlju.
6. Muškarcima skoro da ne treba nikakva predigra. Ukoliko je mozak spreman da sarađuje, muškarci su u roku od nekoliko sekundi spremni i voljni da vode ljubav.
7. Muškarci ne staju na pola puta. Kada se njihova erotska mašina pokrene, gotovo ništa ne može da je skrene sa kursa.
8. Muškarci su samosvesniji. Žene su često sputane u krevetu zato što razmišljaju o nekim svojim manama, kao što je na primer celulit. Muškarcima je uglavnom svejedno kako izgledaju.
9. Muškarci žele (skoro) uvek seks. Dok žene mogu nedeljama da budu bez seksa, muškarac mora svakih nekoliko dana da se aktivira.
10. Muškarci imaju manje prohteve. Većina muškaraca ne očekuje tokom vođenja ljubavi toliko mnogo kao žene, i zato se mnogo lakše zadovolje.
Značaj Šamana kod Indijanaca
Indijansko kucno
bavljenje lecenjem i njihova hirurska vestina su svakako vazno razdoblje u
istoriji medicine. Medjutim, svo to njihovo umece bledi pred magicnom
snagom isceljenja koju su posedovali Shamani. Shaman je bio zastrasujuca
figura, obdarena mogucnoscu da komunicira sa mocnim duhovima, a isto tako
i da utice na licnog duha svakog pripadnika plemena. Oko Shamana se stvara
misticna atomsfera a raspolagao je znanjem koje su mu predavali predhodni
Shamani. Obicni ljudi, puni straha i postovanja, vaspitani u sujeverju i
obilju mitova, bili su presrecni da dodju u situaciju da im Shaman
pomogne. Interesantan je nacin prenosenja Shamanskog znanja. Umetnost
Shamanizma je, kao sto smo vec naveli, najcesce prenosena po zenskoj
liniji (ujak bi preneo znanje svom sestricu) ali je bilo i slucajeva kada
su i zene postajale Shamani. Mada je ostalo u legendi mnogo zenskih imena
koje su bile vrsni Shamani, ipak je to danas prevasodno muski posao.
Uostalom, mada je rodbinska veza bila vazna ona nije bila i dominantna.
Kandidati koji su odredjivani za kurs Shamanizma bile su obicno vrlo
senzitivne osobe i najcesce su birane u decjem dobu. cinjenica da je
psihicka labilnost bila vazna (moglo bi se cak reci neophodna) nije lako
svatljiva. Mozda je to bilo potrebno da bi se kasnije ucenje lakse
omedjilo odredjenim senzitivnim pravilima. Medjutim, u takvom gledanju na
ljudsku psihu Indijanci su razvili i, cak i za nase danasnje pojmove,
veliku toleranciju. Seksualno izvitopereni, mentalno retardirani i
miroljubivo maloumni bili su smatrani polu svetim bicima; uvek su imali
sta da pojedu i gde da legnu i niko ih nije nagonio da bilo sta rade. U
slucaju opasnih ludaka, Shamani bi pokusali da ih izlece.
Ukoliko bi
pokusaj bio neuspeo, ludaka bi proterali ili, izuzetno, podvrgli operaciji
mozga. Ono sto je stvarno bilo zacudjujuce umobolnik nije bio odgovoran za
svoje postupke cak i kad bi izvrsio ubistvo ili izdao pleme. Nikakva kazna
nije mogla nad takvim pripadnikom plemena biti izvrsena, vec mu je,
ukoliko bi ostao u plemenu, i dalje bio priznavan polu-sveti tretman. Od
#krvozednih divljaka" bi, izgleda, i dan danas moglo ponesto da se nauci.
Vratimo se kandidatima za Shamane. Indoktrinacija kulta Shamanizma traje
godinama i kandidat stice mnoga razlicita znanja. Kandidati asistiraju
Shamanima prilikom tretmana i ubrzo nauce kako da se bore protiv bolesti.
Za njih je od velike vaznosti da nauce da prepoznaju bolest a pogotovo
koji lek da upotrebe, kakvu kolicinu i vreme trajanja. Posto Shaman
naplacuje svoje usluge, ucenik od pocetka zna da ne sme da pogresi; ako se
to desi, Shaman mora da vrati novac ili dobra koja je primio i, sto je jos
gore, gubi svoju reputaciju. Nekoliko pogresnih intervencija i niko mu
vise nece dolaziti; Shaman je vrlo tesko zvanje. Ako tokom lecenja
pacijent umre, Shaman moze biti osumnjicen da je namerno izazvao lose
duhove u cilju ispunjenja nekih svojih namera; drugim recima da je
pacijenta namerno ubio. U tom slucaju Shaman ne samo da gubi profesionalnu
reputaciju nego mu se moze desiti da neko iz rodbine preminulog izvrsi
osvetu. Shodno tako velikom riziku, Shaman je postao izvrstan
dijagnosticar. Za Shamana je neophodno i detaljno znanje o svim
potvrdjenim a raspolozivim lekovima koji ce potvrditi pacijentovu veru u
iscelitelja. S druge strane, svaki Shaman ima specificne medicinske
tretmane za upalu ociju, cireve i bolesti koze; te lekove on nosi u svojoj
#lekarskoj torbi" (mozete je nazvati i madjionicarskom).
Te licne
tajne pojedinih Shamana izgradjuju licnu popularnost i ne uce se na
visegodiShnjem skolovanju za nasledinke. Medjutim, znanje ne umire sa
njima; oni to uvek prenesu nekom mladjem Shamanu, a najcesce svojim
sestricima. Kako bi pomogli jedan drugome, mladi Shamani su se skupljali
povremeno i ucili kako da upotrebljavaju instrumente svog zanimanja,
razmenjivali bi svoja iskustva i ulivali medjusobno snagu i samouverenje.
Uzeli bi jednu bolest na primer, prizivali licnog duha da to odstrani pa
onda zajedno pronalazili odgovarajuceg veceg, opsteg duha i molili ga za
akciju. Bilo je izuzetno vazno otkriti koji to duh moze biti upotrebljen
da se vrati natrag #dusa" koja je napustila telo. Zamisljana je sveta
truba od kostiju pomocu koje bi se isisala strana cestica u organizmu koja
je izazvala bolest. Kao dodatak, mnogo magicnih postupaka je bilo
upotrebljavano za pojedine bolesti - svaki Shaman je imao posebne postupke
ali i pomocna sredstva (orlov kljun, galebovo krilo, medvedji nokti,
vrabac, sismis i sl.) - i na neki nacin su tim znanjem izmedju sebe
trgovali. Svaki materijalni pribor je bio povezan sa odgovarajucim
mentalnim procesom i sme se samo tako upotrebljavati. Shaman je sve te
stvarcice brizljivo odabrao i prema posebno utrdjenom postupku; po
konacnom odabiru bi sve to potrpao u #mesahci" torbicu (kozni ekvivalent
danasnje doktorske torbice) i stalno je nosio sa sobom. Pored svoje
torbice gotovo uvek su nosili i druge potrebne instrumente, ogrlice i
narukvice od zivotinjskih pandza, pregrst razlicitih najcesce osusenih
trava, zvecke i ritualne bubnjeve. Mladi Shaman mora brizljivo da uci (od
ucitelja - Shamana, u zajednickim susretima i samostalno) a posebno da
ovlada psihologijom masa. Njegove prve pokusaje kontakta sa spiritualnim
svetom brizljivo prate i ocenjuju ne samo stariji Shamani vec i njihovi
rodjaci i plemenski znatizeljnici.
Da bi uspeo da stupi u kontakt
sa duhovima mladi Shaman uci kako da padne u trans, ponekad se, pri tome,
sluzeci autohipnozom i /ili hipnozom prisutnih a ne retko i iluzionizmom.
Kako bi uspeo da dokaze da je stupio u kontakt sa duhovima on izradjuje
citav niz razlicitih ponasanja koji to treba da #otkriju". Tokom vremena,
ukoliko postane poznat i priznat Shaman on ce napraviti sebi specijalni
sesir i prsluk, nositi magicni prsten ili narukvicu, nositi malu koznu
torbicu sa #mirisnim" biljem u mineralima, razviti nacin ponasanja pa cak
narocitog govora. Posto je priznat od Shamana - ucitelja, rodbine i svojih
saplemenika on ne ostaje u svome selu vec krece u svet. Potpuno fizicki i
psihicki pripremljen mladi Shaman postaje majstor psihosomatske medicine,
istinski je uveren da poseduje snagu desetorice i tako se i ponasa.
Potrebno je ovde ukazati na jos jednu stvar. Posle dugog Skolovanja i
izucavanja umetnosti Shamanizma a pre nego sto ga konacno priznaju kao
profesionalca, kandidat mora da ispuni jos jedan zadatak. On se mora
#ocisititi" od svih mogucih stranih duhova i, u isto vreme, mora pustiti
kosu da raste a da je nikad ne pere ili ceslja. Tada ga mora prihvatiti
neki od opstih duhova sto ce omoguciti njegovom licnom duhu da bude jak i
da tako njegovo telo ostane zdravo. Mladi Shaman, u potrazi za velikim
mocnim duhom, mora da luta sumama i brdima, da krstari obalama reka i
okeana, da razgovara sa mudrim ljudima i da moli da ga prihvate. citavo to
vreme se moli a cesto i glasno dovikuje privlaceci paznju svemogucih
bogova. Posto konacno bude opsednut takvim mocnim pozitivnim duhom ocekuje
se da postane #glasnogovornik". Kandidat za Shamana je u potpunom transu;
govori u ime duha a tako se i ponasa. Najcesce njegov govor i ponasanje
nikome nisu u potpunosti jasni; stariji Shamani ipak nepogresivo znaju da
li je opsednutost duha stvarna. Upravo tada je kandidat spreman za zavrsnu
ispitnu ceremoniju; ukoliko uspesno polozi to ce ga promovisati u svet
samanizma. Od njega se ocekuje da se povinuje natprirodnim secajima i
porivima i da vise nikada ne pokazuje obicne ljudske osobine kao sto su,
recimo, umor i strah. Sve ovo pokazuje da nije nimalo lako postati Shaman
ali, na odredjeni nacin, otkriva mnoge stvari koje rade i #Skolovani"
lekari.
Opis iz knjige #Price iz rane Britanske Kolumbije",
napisane 1914, karakteristican je za citiranje. Autor, doktor Valkem je
bio zvanicni lekar u Viktoriji i 1876 godine je dobio zadatak da ode u
Kornoks, udaljen 220 kilometara od Viktorije, da vakcinise indijance
protiv malih boginja. Ukrcao se na parobrod #Karibu Flaj" i tri dana
kasnije je stigao na odrediste. Imao je pismo za Antona Horna koji je bio
predsednik #Hadson Bej" kompanije u toj oblasti. Horn je Valkemu rekao da
od vakcinacije u tom momentu nece biti nista jer su indijanci u misticnom
zanosu zbog ceremonije #stvaranja Shamana, odnosno njihovog lekara",
Doktor Valkem se zatim upoznao sa poglavicom Nim-Nimom i dobio poziv da
prisustvuje ceremoniji. #Dok smo koracali, Nim-Nim mi je pricao kao je
njegovo pleme nekada bilo mocmo, koliko ih sada ima i koliko su Indijanci
koji su bili u Viktoriji doneli male boginje. Posledica zaraze bila je pet
stotina mrtvih samo u njihovom plemenu, Tilikums. Rekao mi je mirnim
glasom da je za sve bolesti kriv beli covek. I ne samo to, beli covek
nezasito lovi divljac. Silom su ih uterali u rezervate dok su ranije mogli
da idu gde zele. Ukratko, samo u nekoliko recenica mi je stavio do znanja
da je sve bilo dobro do naseg dolaska. Tada samo stigli do satora gde se
ceremonija odrzavala. Moglo se prici iz dva pravca; te pesacke staze su
ustvari imale linije kao spoljne strane kanua. Neposredno ispred ulaza je
mala, vodom ispunjena, udubina koja jednim svojim delom nestaje ispod
krila satora. Po ulasku, prva vidljiva stvar je bila velika orlova glava,
uzrezbarena u kanadskoj topoli. U svom zivotu nikada nisam video nesto
tako lepo napravljeno. Ne samo sto je bilo tako verno prikazano vec i zbog
svoje boje, izgleda i glatkoce. Za oci su bile upotrebljavane velike
skoljke, sto je davalo orlu neki divljacki sjaj, kao sto bi se, uostalom i
moglo ocekivati od tako opasne ptice. Opazio sam da na krajevima satora
postoje odvodni kanali; verovatno je to bilo zato sto je u ovo doba bilo
puno kise. Zapazio sam i nekoliko uzeta kao i jednu veliku drvenu kuku.
...glavna strana...
lična strana...
