Hermafrodit

Sin božanskog skoroteče Hermesa i Afrodite,boginje ljubavi.Prema grčkoj legendi,taj ljupki petnaestogodišnjak posetio je Malu Aziju i probudio strast u Salmakidi,nimfi jednog izvora kod Halikarnasa.Kada je Hermafrodit odbio njeno udvaranje,Salmakida zamoli bogove da joj omoguće da se s njim zauvek sjedini.Želja joj bi uslišena, a prva prilika joj se ukaza kada se Hermafrodit kupao u začaranim vodama izvora.Salmakida ga hrabro zagrli . Nimfa i čudesni dečak stopiše se telesno,i od tada reč "hermafrodit" označava ženskastog mladiċa - ali ne poput frigijskog Atisa, koji je odsekao svoju muškost.


Hermes

Omiljeno božanstvo u grčkoj mitologiji,sin Zevsa i nimfe Maje.Bio je glasnik bogova koji je često ljude odvodio s pravog puta.Kao psychopompos,"vodič duša",pratio je mrtve u podzemlje,Hadovo carstvo.Ta njegova funkcija objašnjava docnije poistovećivanje germanskog boga Odina s Merkurom,rimskom verzijom Hermesa - Odin je bio otac ubijenih.

Hermesa su smatrali zaštitnikom sreće i sudbine,čuva rem trgovaca i lopova.Krilate sandale pomogle su mu da ukrade krave koje su pripadale njegovom polubratu Apolonu,dok su ga krilate misli spasle Apolonovog gneva,jer mu je dao svoj izum,liru,kao naknadu za ukradena goveda. Hermes je bio i bog puteva i plodnosti.Ti njegovi vidovi sadržani su u hermeia,četvorouglastim stubovima sa bistom boga postavljenom na vrhu i pod njom izrez barenim falusom.U svom najranijem obliku,ta njegova krajputna svetilišta bila su puke gomile kamenja,i putnici koji bi iskali njegovu zaštitu dodali bi po jedan kamen na takvu gomilu.Kako je vreme prolazilo,postalo je uobičajeno proliti ulje.U III v.pre n.e.,Teofrast je, izrugujući se praznoverju,napisao da neki čovek,"kada prolazi mimo izrezbarenih stubova na raskršćima,proliva ulje na njih iz pljoske,pada na kolena,klanja se i tek tada produžava svojim putem".Danas je kraj planinskih puteva Grčke nalaze mali hrišćanski svetilišni stubovi,svetački potomci hermeia.


Hipnos

Bukvalno "san".Prema Hesiodovoj Teogoniji,Hipnos je obitavao u podzemlju i nikada nije ugledao sunce,ali je tokom časova tame tiho ulazio u svet i donosio ljudima slatki počinak.U Ilijadi,on je najpre čovek kojeg je,kako kaže Homer,samo Noć spasla Zevsovog gneva.Preobrazivši se u pticu,Hipnos je odleteo daleko od dnevne svetlosti i potražio utočište kod strahobne noći,kosmičke sile koju je Zevs izuzetno tog puta,iz nekog nepoznatog razloga,odlučio da poštuje.Tri Hipnosovog sina slali su snove - Morfej ljudskim bićima,Fobetor životinjama,Fantas neživim oblicima.

Tanatosa,mitološko oličenje smrti,Grci su takođe smatrali donosiocem utehe umornima od života. Tanatos je umnogome bio nalik "luci mira" simbolično predstavljenoj grobom u srednjem veku.Naravno,Grci su se i plašili smrti.Legenda govori kako je Sizif jednom prilikom vezao Tanatosa tako da niko nije umirao sve dok bog rata Arej nije spasao Tanatosa a njegovog zarobljivača predao Hadu da ga kazni.Ipak,Sizif je uspeo da umakne iz podzemlja,ali mu je Had napokon dao večni zadatak da valja stenu uz brdo,sa čijeg bi se vrha ona uvek skotrljala u podnožje.


Ifigenija

Kći koju je žrtvovao Agamemnon kako bi ga dobar vetar pratio do Troje.Atinjani su Ifigenijin kult spajali s po- štovanjem Artemide.U Brauronu,na istočnoj obali Atike, za jednu pećinu blizu Artemidinog svetilišta verovalo se da je Ifigenija grobnica ili kenofat.Druga legenda,pak, navodi na zaključak da je Ifigenija možda bila Artemidina sveštenica,pošto joj je zadatak bio da toj boginji prinosi na žrtvu sve stranice uhvaćene u zemlji Tauridi,gde je živelo jedno skitsko pleme.


Igdrasil

Kosmički jasen u germanskoj mitologiji.Granama je natkriljavao sve svetove i nadgornjavao nebesa.Imao je tri moćna korena:jedan je sezao do zemlje divova,gde se nalazio Mimijev izvor mudrosti;drugi se završavao u maglovitom Niflhejmu,blizu izvora Hvergelmi,"bučnog koda", i zmaja Nidhoga,"strašnog grizača" koji je odozdo izjedao koren;poslednji koren bio je usaĐen u nebo,a pod njim se nalazio sveti izvor Urd,gde su bogovi donosili presude.

Igdrasil znači "at strahotnika",tj. Odina.Kako je Odin otkrio tajnu runske mudrosti obesivši se o kosmički jasen - zapravo ž,rtvujući se samom sebi - Igdrasil je verovatno smatran drvetom znanja.Legenda o Odinovoj smrti,kao paralelna hrišćanskoj priči o raspeću,ima zasebno poreklo. Žrtveno drveće je u severnoj Evropi postojalo od najranijih vremena. Na užas i gnev naroda,posećali su ga hrišćanski misionari, kao Sv.Bonifacije (oko 674-754),koji i sam na kraju bi posećen kod Dokuma,blizu frizijske obale.


Jambe-aka

Bukvalno, "starica mrtvih". U laponskoj mitologiji, vladala je podzemljem, koje je, izgleda, zamišljano kao mesto slično ovozemaljskom svetu, izuzev što su duhovi pokojnika hodali iznad tla.Izgleda da se pre dolaska hrišćanstva nije verovalo da smrt raskida jedinstvo duha i tela, a prema sirjanskoj predaji, duh usnule osobe može izići iz nje u mišijem obličju. Tako su duše preminulih po nekad ulazile u &ivotinje, ptice ili insekte. Za to su često birale leptire, koji su lepršali po osunčanim čistinama severnih šuma tokom kratkih letnjih meseci.

  Laponci su mrtve sahranjivali opremljene za dugo putovanje. Obično su ih obuvali u cipele od brezove kore, a u grob starca stavljali bi štap kako bi mogao da se osloni na njega. Na kovčeg device uvek je polagana hrpa odeće i ukrasa zbog verovanja da muškarci koji umiru neoženjeni prose devojke s mirazom. Sve dok se grob ne bi urušio, šti što bi označilo potpuno fizičko propadanje tela, bio je običaj da rodjaci kuvaju hranu na groblju. Ako bi pokojnicima bila uskraćena prava, oni bi se mogli uvrediti i, vrativši se iz podzemnog sveta, narušiti mir onih koji su ih nadživeli. Misionari su zabeležili i pogrebni običaj sličlan irskom bdenju - "pogrebno pivo" trošilo bi se u ogromnim količinama nakon što bi oplakivači zamočili prste u njega i njime nakvaslil lica.


Verovalo se da ulaz u podzemni svet predstavlja ušće reke u ledeni okean. Jambe-aka je vladala tim sumornim carstvom, mada u nekim legendama starac, a ne starica, "nosi" zemlju, pošto je pakao podupirao zemlju živih a zemlja se tresla kad god bi zadrhtale njihove staračke ruke.


Janus

Staro italsko božanstvo, predstavljeno sa dva lica koja gledaju u različitim pravcima. Njegov hram s dve kapije na rimskom Forumu imao je simbolično značenje - bio je otvoren u vreme rata i zatvoren u doba mira. Janus je možda bio povezan s ratnom srećom, jer je svaka vojska pre pohoda morala da prođe kroz nekakvu kapiju. Ianua, ulazna kapija, ima dve strane i veruje se da predstavlja dva moguća ishoda bilo kojeg budućeg događaja - uspeh ili propast.

Iz tih vojničkih asocijacija Janus se razvio u boga svih "početaka". Posvećen mu je bio januar - Evropljanima je i dan-danas to prvi mesec u godini. Kao Janus Kvadrifons, "četvoroglavi", nadzirao je četiri godišnja doba. Rimljani su Janusa prvog navodili na svakom spisku bogova zazivanih u molitvama.