Loki

Smutljivac među germanskim bogovima . Prevrtljiv i prevaran,bistar i lukav, bog-varalica Loki bio je "otac laži". To "prepredeno božanstvo", verovatno oličenje šumskog požara, jedne od najrazornijih sila poznatih drevnim narodima, na kraju će ubrzati dolazak ragnaroka, sumraka bogova. Zbog njegove pakosti Balder je zavrsio u helu, tamnici umrlih, a sile zla sakupile su se na poljani Vigrid radi poslednje bitke.
  S jednom gorostasnom ljudožderkom Loki je dobio troje strašne dece: vuka Fenrija, morsku guju Jormungand i Hel, kraljicu istoimenog cerstva mrtvih. Ta zla stvorenja, zajedno s podanicima hela, digla su vojsku protiv koje su se Odin i Tor uzalud borili tokom ragnaroka. Tada je Loki, u obličju ognjenog diva Suta, vaskoliki svet pretvorio u prah i pepeo.

Lukrecija

Napastvovanje Lukrecije bio je zločin koji je doneo propast polulegendarnim etrurskim kraljevima Rima. Godine 510. pre n.e., Seksto Tarkvinije, sin kralja Tarkvinija Oholog, silovao je tu rimsku gospu, koja se zbog toga ubila probovši se mačem. Lukrecijina sahrana ražestila je narod, čiji je gnev govornički dar Lucija Junija Bruta pretvorio u želju za svrgavanjem monarhije. Tako su potonji rimski istoričari objasnili mitsko osnivanje Republike.

Mananan Maklir

Eponimni junak stanovnika ostrva Mana. On im je bio prvi kralj i veliki čarobnjak i vrač. Ostrvo Man, Inis Manan, bilo je mozda staro trgovačko središte. Mananan Maklir bio je "sin mora", mac Lir, najslavniji kormilar na zapadu Evrope i trgovac koji je irskom kralju Kormaku poklonio čarobni pehar i granu. Morski bog Mananan pojavljuje se u irskim i velškim pričama,zajedno sa drugim kraljevima volsebnicima.

Mars

Pole Jupitera, Mars je uživao najveće počasti u Rimu. Veličajući vojničku moć i slavu, Rimljani su tog boga rata uzdigli daleko iznad njegovog grčkog pandana, Areja. Grcki Arej bio je neomiljeno božanstvo - krvožedan i surov; on je hvalisavac, pa čak i kukavica. Marsa su, pak, Rimljani smatrali ocem Romula, koji je izgradio rimske bedeme. Taj bog rata štitio je i seljake i stočare, a ponekad je koristio i ime Silvan.

U martu, Marsovom mesecu, odrzavao se niz svečanosti posvećenih bogu rata i zaštitniku rasta. Prvoga marta Rimljani su ponovo palili sveti plamen u Vestinom svetilištu, a kuće sveštenika i druge svete zgrade ukrašavane su granama lovora, drveta koje je oduvek povezivano s Marsom. Četrnaestog marta na velikom Marsovom polju održavale su se konjske trke, na koje su hrlili građani Rima. Dvadeset trećeg marta obredno su čišćene svete ratne trube.

Merlin

Arhetipski čarobnjak iz legendi o kralju Arturu. Spojio je Arturove roditelje, kralja Jutera Pendragona i Igrejn, koja je u to vreme bila supruga vojvode od Kornvola. Merlin je izmađijao zavođenje Igrejn, a potom je sam pazio na mladog Artura,potajno ga pripremajući za ono što mu je sudbina namenila. Prema jednoj tradiciji,svoju mađiju upotrebio je i da bi sagradio Stounhendž, čiji su kameni blokovi dopremljeni iz Irske i podignuti kao spomenik britanskom plemstvu koje su zatrli Sasi. Veruje se da je Merlinovo delo i Okrugli sto, čija kopija možda još postoji u Vinčesteru.

  Samog Merlina rodila je kći nekog kralja, začevši ga s tajanstvenim mladićem koji se noću uvukao u njenu manastirsku odaju. U svojoj Istoriji kraljeva (Historia Regum) iz XII v., Džefri od Monmuta (Geoffrey of Monmouth), tvrdio je da je Merlinov otac bio demon. Njegova proročanstva toliko su uticala na srednjovekovnu Evropu da ih je Tridentski sabor* uvrstio u spisak zabranjenih knjiga Index librorum prohibitorum.Merlinov kraj bio je dokaz velike moći vilinskog sveta, a to je motiv koji se stalno ponavlja u keltskoj mitologiji. Voleći Ninevu,koja je možda bila kći sicilijanske sirene, dovoljno ju je podučio čarobnjaštvu da je ona bila u stanju da baci čini na njega. Tako je zauvek ostao zarobljen u začaranoj šumi. I kao što je rekao ser Gavejnu, koji je jednom prilikom prošao pored njega: "Ja sam takođe najveća budala. Volim neko drugo biće više nego sebe samog. Svoju voljenu naučio sam da me veže za se, a sada me niko ne može osloboditi."

Mida

Mitski kralj Frigije. O njemu postoji nekoliko legendi, među kojima je najčuvenija ona o "Midinom dodiru". Kralj je, naime, ili uhvatio pijanog satira ili mu je pomogao, a Dionis mu je zauzvrat obećao da će mu ispuniti jednu želju, ma kakva ona bila. Mida zaiska da se sve sto dotakne pretvori u zlato. Uskoro, međutim, otkri da se to odnosi i na njegovu hranu, te zatraži od Dionisa da ga oslobodi takvog dara. Ta se legenda bez sumnje odnosi na bogatstvo Frigije, a kasnije i Lidije. Te su zemlje bile basnoslovno bogate, i iskovale prvi Grcima poznat novac.

Minerva

Rimska boginja mudrosti i umetnosti, poistovecena sa grčkom Atenom. Ime joj možda sadrži isti koren kao i reč mens, "misao". Kult joj je bio raširen u Italiji, mada je samo u Rimu bila izrazito ratničke naravi. Tu je Minerva predstavljana s kacigom, štitom i oklopom. Posvećivan joj je i ratni plen.

Minoj

Grčka mitologija dvojako se odnosi prema Minoju, kritskom kralju koji se pojavljuje i kao zakonodavac i kao surovi tlačitelj. Pošto je Minoj, po svemu sudeći bilo zvanje a ne lično ime,stari Grci sećali su se slavnih dana civilizacije koju danas nazivamo minojskom po tom bezimenom kralju. Za Minoja je u njegovoj legendarnoj palati u Knososu radio Dedal, kojeg su Grci poštovali kao arhitipskog zanatliju i umetnika. Za njegova dela verovalo se da u sebi sadrže premisu božanskog. Toliko su životni bili njegovi kipovi da su morali da ih privežu lancima da ne bi pobegli. Nešto praktiġniji posao što ga je Dedal obavio za Minojevu kraljicu, ukletu Pasifaju, uništio je tog zanatliju, jer je ova pomoću Dedalove lažne krave namamila Posejdonovog bila da joj priđe i oplodi je te je s tom životinjom začela nakaznog Minotaura. Minoj je s velikom flotom progonio begunca Dedala do Sicilije, ali je kralj kod Kamikosa, na Siciliji, okončao život. Po svemu sudeći kćeri lokalnog vladara nisu htele da izgube Dedala, koji im je pravio divne igračke, te su zajedno s njim smislile kako da Minoju dođu glave. Dedal je kroz krov kupatila provukao cev u koju su sasuli vrelu vodu ili ulje na Minoja dok se kupao. Minojev leš docnije je predat Krićanima, koji su kralja sahranili u grobnici unutar lokalnog hrama posvećenog Afroditi. Tek je u V v. pre n.e. Teron,tiranin obližnjeg Akraga, vratio navodne posmrtne ostatke Minojeve na Krit. Na nekoliko italskih vaza Minoj je prikazan kao presuditelj mrtvima, i ta se tradicija održala sve do srednjeg veka. U drugom krugu Danteovog pakla, Minoj, strahoban i iskežen, ispituje prestupe nesrećnika poslatih u "kuću bola". Svoju presudu saopštava "obavijajući se sopstvenim repom" - naime, broj zavoja označava u kojem će od devet paklenih krugova prebivati izgubljena duša.

Mojre

Grčke boginje sudbine. Rodoslovlje im je zbrkano i odražava njihov prelaz od htonočnih božanstava povezanih sa smrću ka upraviteljkama ljudskog usuda, onima koje odlučuju šta će zadesiti pojedinca. Obično ih je bilo tri: Kloto, "prelja",Lahesa, "dodeliteljka",i Atropa, "neumitna". Kasnije se javilo shvatanje da sudaje predu nit koja predstavlja smrtniku dodeljen životni vek.

Naglfar

Sablasni brod sagrađen od noktiju pokojnika. Otuda germanski narodi umrlima obavezno podrezuju nokte pre nego što ih pokopaju. Za vreme ragnaroka, uništenja bogova, Naglfar će se oteti svom sidrištu u divljem moru koje će uzburkati razjarena morska neman Jormungand.