Odakle da pocnem? Od "malih nogu" sam govorila da cu biti uciteljica kad porastem i to me je drzalo dosta dugo: u obdanistu, zabavistu i osnovnoj skoli (do petog razreda). Od tada pa na dalje, stalno sam menjala misljenje o mojoj buducoj profesiji, ali je uvek bilo nesto u vezi sa prosvetom. Po zavrsetku osnovne skole jos uvek nisam imala predstavu o tome sta bih zelela da upisem i- eto mene u gimnaziji! Zaboravila sam napomenuti jednu "sitnicu"- naime od malena su me roditelji vaspitavali da moram uciti ako zelim da postanem nesto u zivotu, sto je podrazumevalo da moram zavrsiti nesto sa cime se kasnije mogu zaposliti, (a kao i sto sam vec navela- obozavam decu) i tako ja odabrala prosvetu...

U drugom razredu gimnazije pocela sam da da spremam hemiju za prijemni ispit, nameravajuci da krenem tatinim stopama. Vreme je odmicalo, ja sam se spremala za hemiju (za profesora hemije), uradila skoro citavu zbirku zadataka za prijemni i iznenada, u decembru cetvrtog razreda (posle 15-tak minuta razgovora sa profesorom matematike!) ja promenila misljenje I TAKO SAM SADA MEDJU STUDENTIMA MATEMATIKE...

Stvarno bih volela da zavrsim ovaj fakultet i da se zaposlim u gimnaziji koju sam pohadjala cetiri godine, da svoje nekadasnje profesore zovem kolegama,i da popravim sve ono sto je meni smetalo u gimnaziji tokom skolovanja (naravno- sve ono sto je u mojoj moci!).

Prva strana