ćao! Moje ime je Lidija, prezivam se Boroš a zovu me Lida ili Likica. Rodjena sam jedne lepe jesenje noci (TO SAM "ODVALILA") 21. septembra 1984. god. u Smederevu i stvarno sam tipicna devica: trdoglava, mnogo verujem ljudima (za šta se ispostavilo da i nije dobra osobina), cesto brzopleta, veoma sentimentalna (dodala bih- BUDALA), ponekad sam veliki sitnicar, i imam jednu osobinu koja je skroz netipicna za moj horoskopski znak, a to je da stalno kasnim (time izludjujem neke ljude!).

Iako sam rodjena u Smederevu, grad u kome živim se zove Kovin. Verovatno vam to ime ništa ne znaci ukoliko niste iz Banata (CAST IZUZECIMA!), ili ste eventualno culi za fabriku šecera prodatu za 1 euro ili možda za neuropsihijatrijsku bolnicu. Cudite se što sam spomenula ovu ustanovu? Nema razloga toga da se stidimo, jer danas ludih ima na sve strane, a mi smo bar toga postedjeni jer se zna gde su ludi (bar bi tako trebalo da bude!). Pored Kovina protice "lepi,plavi Dunav" (koji više nije ni tako lep, a još manje je plav), nedaleko od grada nalazi se kupalište zvano Šljunkara, koje leti posecuje više hiljada kupaca iz grada i šire okoline. U mom Kovinu sam završila osnovnu školu, Gimnaziju "Branko Radicevic", tu su svi ljudi koji mi znače i ne bih volela da se selim odatle (osim ako na repertoaru nije Novi Sad).

Imam brata koji se zove Laslo, 86. je godište ali za mene će on uvek biti "mali bata" (bez obzira na to što je viši od mene). Sa batom sam u odlicnim odnosima, dala sam mu ulogu kako brata tako i druga kome mogu sve da kazem, pitam za savet, i slicne ženske gluposti. JA MNOGO VOLIM SVOJU MAMU (zvucim kao dete, zar ne?). Neka mi se smeje ko hoce zbog te izjave, baš me briga, ali to je istina! Mama ne radi nigde, domacica je, tata je po zanimanju tehnolog (ili, kako sam kao mala ponosno pricala "Moj tata je po zanimanju šef!") sada vec u penziji.

U osnovnoj skoli sam igrala sah, cak sam isla i na neka takmicenja, nije mi lose islo ali u srednjoj sam morala toga da se odreknem zbog ostalih obaveza. U slobodno vrme (KAD GA IMAM) volim da setam, idem u kupovinu (a koja devojka to ne voli?!), idem u bioskop, citam...

Moje trenutno prebivalište je Studentski dom "Karaburma" (one dve ogromne zgrade koje se vide sa pancevackog mosta) koji se nalazi na Karaburmi (logika, zar ne?). U dvokrevetnoj sam sobi na sedamnaestom spratu (od mogućih sedamnaest) sa drugaricom iz kovinske gimnazije, tu nam je i farmaceutkinja (takodje Kovinka) koja nas truje lekovima, jedan pravnik (da je brani u slucaju nužde) i dva momka sa ETF-a. Lokacija doma je odlicna (od "Vuka" smo udaljeni 15-ak minuta, a od "Konja" oko 25 minuta. I pored svega ovoga ja Beograd ne volim, a slabe su i sanse da ga nekad zavolim.