Pozorište je moj najveći hobi. Iskorišćavam svaku priliku da pogledam neku predstavu. Od kako je većina pozorišta uvela razne akcije, karte mogu da se dobiju po povoljnim cenama što mi je omogućilo da idem često, čak nekoliko puta mesečno u pozorište. Imam standardno društvo za pozorište koje je uvek voljno da gleda svaku predstavu i da posle dugo raspravlja o njoj. Mislim da nema boljeg opuštanja i bega od svakodnevnih fakultetskih muka nego što je pozorište.

Atelje 212 je pozorište čije predstave meni najviše odgovaraju. Većina dela koja se izvode su jako dobre komedija sa ozbiljnom dramskom poentom. Ove predstave nasmeju, razonode, ali i osteve dubok utisak i temu za razmišljanje. U poslednje vreme predstave ovog pozorišta probijaju novonastale geografske granice i osvajaju svet. Trenutno se na sceni Ateljea 212, pored starih, već antologijskih, igraju i nove predstave. Adresa pozorišta: Svetogorska 21. Veb strana pozorišta: www.atelje212.rs.

"Džepovi puni kamenja" je jedna od tih predstava. Urnebesna komedija o "sudaru" Holivuda, sveta filmske iluzije, sa siromašnim žiteljima jednog sela u kome se snima film. S jedne strane, seljani se podsmevaju Holivudu, a s druge, film im razbuđuje maštu i stvara želju da i sami pišu scenarija i snimaju filmove. Igraju: NEBOJŠA ILIĆ, NENAD JEZDIĆ

Svetlana Bojković u ulozi Rut i Katarina Žutić kao Liza dočaraće sudbinu dve umetnice, književnice, jedne na zalasku, druge na početku karijere. Autor teksta je mlađi američki pisac Donald Margulis koji je za komad “Večera s prijateljima” (odnedavno se takođe igra na Velikoj sceni Ateljea 212) dobio Pulicerovu nagradu. U komadu “Sabrane priče” koji je uspešno igran u Londonu ali i u drugim evropskim prestonicama, Margulis u olbijevskom maniru govori o ljubavi i sukobu dve žene, o umetničkoj i ljudskoj odgovornosti, o etičkim dilemama... o tome ima li krađe kada se napiše roman o nečijoj nesrećnoj ljubavi... Igraju: SVETLANA BOJKOVIĆ, KATARINA ŽUTIĆ

Beogradsko dramsko pozorište ima takođe odlične predstave. Beogradsko dramsko pozorište postoji više od šezdeset godina. Danas Beogradsko dramsko pozorište nastoji da omoguci autorima i glumcima da na njegovim scenama razvijaju savremeni pozorišni repertoar. Uvećani broj produkcija i česta gostovanja omogućavaju da scenska izvođenja novih drama budu širokodostupna publici. Adresa pozorišta: Mileševska 64a. Veb strana pozorišta: www.bdp.rs

U središtu predstave "Ne igraj na Engleze", samo prividno „lakog” zapleta, nalaze se trojica urbanih tridesetogodišnjaka, „zaglavljenih” već negde na prvim životnim krivinama – ili zbog inferiornosti prema zaposlenoj supruzi (Paun), ili zbog nemogućnosti da se dokaže kroz površne seksualne avanture (Piksi), ili pak neodoljivog nagona da, koristeći kao „masku” nevine šale, ponižava sopstvene prijatelje (Bule). Međutim, isto toliko bitan protagonista drame Ne igraj na Engleze – protagonista koji se istovremeno nalazi i u njima, ali i izvan njih – jeste jedan od suštinskih zloduha ljudske prirode: strast prema kockanju, tačnije klađenju.

Osim predstave "Ne igraj na Engleze" izdvajam odličnu komediju "x+y=0". Posle višegodišnjih preganjanja oko preciziranja termina za ljubavni sastanak, Gospodin X i Gospođa Y se najzad sreću u trećerazrednom londonskom hotelu. Tako počinje Pekićeva drama napisana kao jedno od Pisama iz Londona U uputstvu za reditelja Pekić navodi da je ulogu Gospodina X pisao baš za Petra Kralja, koji će je u našoj predstavi i odigrati.

Jugoslovensko dramsko pozorište ima ozbiljne i veoma komplikovane predstave. Ali mala scena "Bojan Stupica" ima fenomenalne komedije. Kultna predstava na toj sceni je "Buba u uhu". Zgrada pozorišta je nedavno renovirana i izgleda jako dobro povezujući modernu i starinsku arhitekturu. Adresa pozorišta: Kralja Milana 50. Veb stranica pozorišta: www.jdp.co.rs

Dinamicna i duhovita predstava, idealna za opustanje posle napornog dana. Glumacka ekipa dobra, uigrana i skladna. Buba u uhu (La Puce à l‘oreille) jedan je od najboljih i najčešće izvođenih Feydeauovih vodvilja. Djelo matematički preciznoga i ubojito komičnoga zapleta, koje predstavlja svojevrstan test spremnosti svakoga ansambla i svakoga glumca, napisano je prije točno stotinu godina, 1907. godine. Hrvatsko narodno kazalište u Varaždinu postavlja ga obilježavajući ovu okruglu obljetnicu.

Narodno pozorište obiluje klasičnim starim dobrim predstavama koje se gledaju već desetinama godina. Predstave su pažljivo odabrane i jako dobro odigrane. Na maloj sceni "Raša Plaović" igraju se moderne i veoma interesantne predstave. Koja god predstava da se odabere u ovom pozorištu dobra je i vredna za odgledati. Opere, operete i balete prati fenomenalan orkestar. Adresa pozorišta: Francuska 3. Veb strana pozorišta: www.narodnopozoriste.co.rs

U komediji „Kir Janja“ Jovan Sterija Popović je izvanredno opisao lik negativnog komičnog junaka kojem je strast prema novcu deformisala ljudski lik. To je komedija karaktera, jer je dat karakter tvrdice. Smešno u komediji proizilazi iz nesklada u ponašanju Kir Janje i kukanju da je propao, a veoma je bogat čovek. Lik je individualiziran posebnim grčko-srpskom žargonom jer je Sterija zapazio da su nosioci prve akumulacije kapitala u njegovom Vršcu bili grčki trgovci, tako da su odigrali pozitivnu ulogu. Posle izvanrednih kritika, predstava je proglašena za „najznačajnije ostvarenje u kulturi za 1992“, osvojila je tri Sterijine nagrade. Po izboru pozorišnih kritičara TV Beograd i svih beogradskih listova, predstave „Kir Janja“ i „Maska“ Narodnog pozorišta proglašene su za najbolje u 1993. godini. Predstava nastavlja svoj dugovečan, postojan život. Za petnaest godina 170 izvođenja, pred preko 62000 gledalaca.

Велика драма је један од најамбициознијих драмских комада Синише Ковачевића, текст на којем је овај познати драмски аутор радио пуних 13 година. Реч је о потресној саги која се бави преиспитивањем наше прошлости и тиме како се овдашњи бурни послератни историјски догађаји (мисли се на Други светски рат) преламају кроз појединце и на који начин одређују њихове судбине. Писац се фокусира на црногорску породицу Вучић, која активно, у идеолошком и сваком другом смислу, учествује у колонизацији Војводине. Главни јунак Велике драме, Милорад Вучић, успева да вековима устројаваном патријархалном друштву наметне идеолошке заблуде новог времена, претпостављајући притом традицију комунистичкој визији прогреса, будућег друштвеног уређења за које свим срцем верује да је праведно, коначно уређење које ће исправити све вековима гомилане неправде. Међутим, Милорад у свом бескомпромисном и искреном подређивању вишем циљу, на жалост, заборавља на неке од основних вредности живота и, свесно их жртвујући, доживљава трагедију, а та трагедија утиче и на његову породицу генерацијама потом.