НАЦИОНАЛИЗАМ

   Национализам представља љубав према нацији (нација је народ на вишем ступњу историјског развоја). Често се национализму, који је из приложеног позитиван (афирмативан) појам приписују негативни атрибути. То је зато што национализам често мешамо са појмовима као што су нацизам (национал-социјализам), национал-шовинизам, или расизам. Нацизам, и шовинизам подразумевају мржњу према другим нацијама (и свему што је различито), као и низ других антицивилизацијских ставова. Расизам је веровање да се људи деле на расе (обично се говори о супериорности и инфериорности), и научно је дискредитовано. Ова учења за своју основу имају мржњу и дискриминацију, и као таква су потпуно супротна национализму, који пропагира позитивна осећања (љубав према својој, а нипошто мржњу према другим нацијама).

   Током деведесетих година 20. века, на овим просторима је била честа пракса злоупотребљавања националних и патриотских осећања у политичке сврхе. Ово можда има везе са чињеницом да је наш народ пола века боравио у држави где је нација (поготово српска) била табу тема. Овако несређена национална осећања су искористили неки политичари који су покушали (и у доброј мери успели) да себе представе као оличење српства, да персонификују нацију кроз себе, а све у циљу себичног присвајања моћи. Нико нема право да одлучује и поступа у име целокупног српства, а све водећи се максимом: Народ, то сам ја! Ова појава је ипак оставила одређену горчину код неких људи кад се помене патриотизам или национализам, и протећи ће доста времена док се ово стање не исправи.