Српска оцила

   Српска оцила су један од најчешће коришћених симбола на нашим грбовима и уједно један од оних о којима се најмање зна. На њима се обавезно налази крст (постоји само један изузетак у виду тренутног грба Србије). У пољима подељеним крстом се налазе четири оцила, окренута једно од другог (најчешће). Оцила су "алат" који су наши преци користили при паљењу ватре. Она су такође имала и неку врсту "магијског" значења.

   У народу се често мисли да се ту ради о четири ћирилична слова С, којима се приписују разна значења - најчешће: "Само Слога Србина Спасава". Ово и није лоше гесло узевши у обзир колико је тачно. Постоји и друго веровање, да та слова С потичу од византијских слова Б: "Basileus Basileon Basileuon Basileusin", што би значило:"Краљ Краљева Краљује Краљевима", или тачније:"Краљу Краљева (Исусе), Спаси Краља" . Многи стручњаци се слажу са овим другим значењем, али постоје и они који сматрају да оцила имају сасвим друго порекло, и да нису византијски симбол.

   Њима у прилог иде аргумент да је у једном периоду средњег века у целој Европи био често за грб узиман симбол који има слова између кракова крста (тако да то онда и није византијски симбол), али да су увек у питању била слова, а не предмети као што је случај са нашим оцилима. Ма колико се ово чинило као мала разлика у хералдици она ипак има већи значај.

   Како ни једна ни друга страна није без доказа а истраживања још трају не може се са сигурношћу рећи ко је у праву. Постоји још једна теорија, која каже да четири "оцила" у ствари нису оцила, већ двосекле секире. Ако погледамо неки од старијих српских грбова, можемо видети те "секире".