ВОЈНИ ГРБОВИ

   У периоду од 1945. до 1990. када су у питању српска национална обележја, ни војни грбови нису били никакав изузетак. Све се, наиме, сводило на петокраку (евентуално са српом и чекићем) и грб са пет (шест) пламенова. Крајем осамдесетих, у српском народу се буди свест о националном, и то у почетку као (закаснела) реакција на ваћ прокували хрватски национализам и исламски фундаментализам. Братство и јединство је остало само у именима ауто-путева и мостова и Срби су се окренули историји. Коначно је народ схватио да није свет започео и завршио се са Титом, и да ми ипак имамо ''мало'' више историје, традиције и војних успеха од Сутјеске. Ово нипошто не значи да је сад борба против Хитлера нешта чега треба да се стидимо - напротив, треба да се поносимо хероизмом својих предака, јер одлазак из једне крајности у другу (прво смо игнорисали Карађорђа а сада Козару) би само показао да ништа нисмо научили из посве болне деценијске лекције.

   Војска се прво (а тада је још била ЈНА) усудила да склони петокраку и напише назив ћирилицом, када се видело да се небо због тога није срушило, дошло је до експанзије разних (националних) грбова, махом са оцилима и двоглавим орлом. После распада државе и настанка нове, морало се приступити и стварању нове војске (поготово што је стара дискредитована као "трећа војна сила Европе"). Нова војска је пак морала имати нови грб, национални наравно, јер су у заједници остале само две српске државе: Србија и Црна Гора, па није више било разлога да се "стидимо" себе, да случајно неког не увредимо. Грб Војске Југославије , још увек актуелан као грб Војске Србије и Црне Горе, је прилично згодно решење, и са хералдичке стране му се не може пуно тога приговорити, осим неразумљивог одсуства оцила, поготово што су због тога груди орла остале голе и изгледају некако рањиве. То би се и могло толерисати да је у питању неки други грб, а не званични војни, који ипак треба да улива страхопоштовање. Стручњаци би могли да тврде како не ваља ни то што орао гледа преко крила, јер је хералдичко правило да ако орао гледа преко крила, крила су скупљена и он није спреман да полети (и одговори на искушења).Такав грб се прави кад је земља у миру а не за војску државе попут Југославије са почетка деведесетих. Ипак неко оправдање можемо наћи у чињеници да специјалне јединице војске имају грбове на којима орлови имају раширена крила високо преко глава, са размакнутим перима. Није превише битно да ли је ово намерно направљено или случајно, битно је тек да постоји неки смисао који се поштује при састављању наших симбола.

Галерија војних грбова:

- 63. падобранска бригада (Ниш)
- 72. специјална бригада (Панчево)
- Кобра
- Специјални корпус ВСЦГ
- Ознаке на капама ВСЦГ
- Српска Добровољачка Гарда (Тигрови)
- Српска Гарда
- Војна полиција ВСЦГ
- Српска Војска Крајине
- Војска Србије и Црне Горе
- Ратна морнарица - ВСЦГ
- Копнена војска - ВСЦГ
- Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана - ВСЦГ
- Бели Орлови (десантни батаљон)
- Плави (Угљевик)
- Вод војне полиције специјалне намене - ВСЦГ
- Специјална јединица милиције (Српска општина Зворник)
- 126. Ловачко-авијацијска ескадрила - ВСЦГ - Делта
- 43. Моторизована бригада - ВСЦГ
- Друга романијска моторизована бригада
- Специјалне јединице "МУЊА"
- T.O. Вуковар
- T.O. Савуља
- 600 година косовске битке (полиција)
- Кокарда
- Косово 2000 - ВСЦГ
- 199. Хеликоптерски пук - ВСЦГ
- Полиција Црне Горе
- Војна Полиција РС
- Војна Полиција РСК
- 92. Моторизована Бригада - Бенковац
-Пета козарска бригада
- Вукови са Дрине - Зворник (извиђачки одред) - ВРС
- Инструктор падобранства - ВСЦГ
- 2.Батаљон 11. пјешадијске бригаде (Козарска Дубица) - ВРС
- 5. Батаљон из Српске Костајнице - ВРС
- 2. Оклопна бригада - ВРС
- 1. Дивизион 1. крајишког корпуса - ВРС
- Бели Вукови
- 1. Озренска бригада - ВРС
- 2. Мајевичка бригада - ВРС
- Војска Републике Српске
- Аутомобилски батаљон - ГШ ВРС
- Црни (извиђачка јединица)- ВРС
- Малешић - ВРС
- РВ и ПВО Републике Српске
- Жаока (извиђачки вод)- ВРС
- Српски Добровољачки Корпус
- Граничне јединице ВЈ