Hantaur

Sudbina priče

Noć je bila teška i vlažna.Miris natopljene zemlje milovao je čovekova nepca.

On je stajao pod krošnjom stabla jasena,sa koga je lišće umorno otpadalo.Jesen je cedila snagu iz noći,otežući svoju simfoniju.

Čovek je bio čudan.Pre svega,nije imao karakter.Po ovom vremenu,to možda i ne bi bilo toliko čudno.Ali je nosio crni šešir sa vrlo širokim obodom,kao i mantil.Tako da nije imao ni lice.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Leden stan,kap po kap
Mrtvi dan,sat po sat
U oku praznina,u srcu divljina
Pusta,čežnjiva prašina
Pusta,čežnjiva prašina
I jedan sa štitom od znamena
Pokrenutih,usnulih promena.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Najzad,vrata su se otvorila.Čovek je izašao,isti,ali ipak promenjen.Sada je imao delić karaktera i delić obraza na licu.Bio je krepak,ali se činilo da ga ništa ne muči.Konačno,delo je bilo izvršeno.Priča je ubijena.

Viktor Kosteski(odlomci)



Sledeća strana