1. OSNOVNI POJMOVI

 

1.3 Projektovanje izrade crteža

Pre početka crtanja svakog crteža, makar i najjednostavnijeg, treba pažljivo projektovati postupak crtanja.
Projektovanje crteža obuhvata:

  • određivanje veličine crteža,
  • određivanje razmere u kojoj će crtež biti nacrtan,
  • određivanje slojeva, njihovih atributa i objekata koji se na njima nalaze,
  • uočavanje simetrija na crtežu,
  • uočavanje objekata koji se ponavljaju,
  • uočavanje objekata koji se dobijaju rotacijom drugih objekata,
  • uočavanje objekata koji se dobijaju transformacijama drugih objekata i
  • uočavanje objekata koji se dobijaju manjim izmenama drugih objekata.

Razmera

Razmera predstavlja odnos dužinskih elemenata na crtežu i u prirodi. Ako se kaže da je u razmeri 1:100 to znači da će elementi na crtežu biti umanjeni 100 puta u odnosu na stvarne dimenzije. Razmera 1:1 znači da su elementi na crtežu iste veličine kao u prirodi. Razmerom je određena veličina crteža, ali i svi ostali elementi kao i njihova jasnost i preglednost.
Razmere se mogu podeliti u krupne i sitne. Koje se razmere smatraju krupnim, a koje sitnim, zavisi od grane tehnike za koju je crtež vezan. Izbor razmere utiče na izgled i način crtanja svih elemenata crteža, pa je treba pažljivo izabrati. Krupna razmera daje jasne detalje, ali crtež tada ne može biti u celosti prikazan na ekranu. Sitna razmera povećava preglednost, ali smanjuje jasnost pojedinih elemenata. Pri suviše sitnim razmeram, detalji se ne mogu videti.

Slojevi

Vrlo često crtež se sastoji od elemenata koji se izdvajaju od ostalih po svojim funkcionalnim, ili drugim, karakteristikama. Takvi elementi se mogu izdvojiti u posebnu grupu. Izdvajanjem, se dobija mogućnost da se pri crtanju na sve grupisane elemente utiče istovremeno, jednom naredbom. Time je funkcionalna povezanost koja postoji u stvarnosti ostvarena i na crtežu. Ove grupe elemenata nazivaju se slojevi (layers).
Slojevi na crtežu mogu se shvatiti i kao posebne prvidne folije na kojima se crtaju određeni elementi. Preklapanjem svih folija, jedne preko druge, dobija se crtež u celini. Pored toga, ostaje i mogućnost da se folije izdvoje i posmatraju zasebno. Na primer, u školskoj učionici može se zasebno nacrtati osnova učionice, zatim pos lojevima nameštaj, električne instalacije, vodovone instalacije. Slojevi se mogu prikazati i štampati pojedinačno, svi zajedno, ili u različitim kombinacijama.

Simetrija na crtežu

Važno je uočiti da li nacrtežu koji treba nacrtati postoji simetrija. Simetrija može biti centralna ili osna. Ako je posredi osna simetrija može postojati jedna, dve ili više osa simetrije. U ovakvim slučajevima treba nacrtati samo jedan od karakterističnih delova, a zatim, koristeći tehniku preslikavanja, kompletirati crtež.

Ponavljanje istih ili sličnih objekata

U ovom slučaju crtanje se svodi na formiranje jednog elementa i njegovo preslikavanje na željene pozicije. Kada se radi o objektima koji su slični u osnovi, ali se razlikuju u detaljima treba proceniti da li se više isplati objekat prekopirati i na njemu izvršiti potrebne izmene, ili su izmene tolike da je bolje ceo objekat nacrtati od početka.

NAPRED
NAZAD